Odakle tebi pravo da vršiš bludne radnje nad mojim tekstom? I na mom tekstu?

Odakle ti pravo da koristiš moje ime i moju sliku bez ikakve dozvole?

Odakle ti pravo da mene navedeš kao "gosta autora" za tekst čiji nisam autor?   

I, najzad, odakle ti pravo da sve to zajedno spajaš sa pornografskim sadržajima i stavljaš u kontekst pornografije? 

Mali, naivan tekst o čežnjama iz detinjstva i mladosti, pisan pre sedam godina

Ne znam šta bi pevačica "Novih fosila" odabrala da ju je neko suočio s dilemom: "Čokolada i(li) kakao ILI Valentino i(li) Renato"... Da meni neko kaže "Čokolada i(li) kakao ILI Valentina i(li) Renata", nisam siguran šta bih odabrao (valjda to zavisi od trenutnog (de)balansa hormona)...  Doduše, imali smo lek i za takve dileme - čokoladu "Dragana" (od pola ili čak celog kilograma, valjda ju je beše promovisala Dragana Mirković), i "Milicu"

Je l' ponoć? Šta kažeš? Ne čujem...A da ugasiš taj usisivač, samo što nisu stigli gosti...naduvavaj balone, mani čišćenje...Kakva bre ruska salata, nije Nova godina...pazi svećice, kud sedaš na svećice, otpadoše mi danas noge tražeći toliki naramak svećica. Kad pripalimo, ima da bude iluminacija širih razmera. Kako čime, pa šibicama...Kako nemamo šibice? Ni upaljač? A sučim ćemo onda da pripalimo ove sveće za romantiku i vatanje po ćoškovima? Nema vatanja? Zauzeti ćoškovi? Čime, svega ti? Stripovima sa tvojim slikama kad si bio mali? Pobogu Dilan dože, pa nećemo valjda goste da davimo arheologijom? Ko eksponat? Ja!? 24 godine i ja arheološki eksponat? A ti što si go u avataru, to ništa...manijače jedan, pazi na čaše, kud mlataraš tim rukama...

Za one mladje, bila je to kultna radio emisija koji je vodio Dača Kocijan. Nedeljom uveče, emisija je bila zv(n)ana i kao "Poruke lične prirode". Bila je to prilika da svako ko poželi ostavi poruku u kojoj bi ponudio upoznavanje, druženje, kratku ili dugoročnu vezu. Moj prijatelj Zuki upoznao je tako svoju kasniju suprugu.

***

Zamislite oko stola društvo: Lidijaz, Mikimedic, Spiridon, Čovek u belom, Mozaik, Corto Maltese, Ana Barfield, Buzzgrowl i MilutinM? Kako izgleda; moguće? E, pa, sinoć se ovo društvance koje se znalo samo po nadimcima sa ovog bloga okupilo u Ženevi, u kafiću Žirafa koje je "naše mesto" u ovom gradu. Bio je to prvi sastanak romandskog odeljenja Bloga b92 - može se reći Ž92!

S obzirom na to da je na ovom blogu pokrenuta debata o rezultatima rada organizacija za zaštitu životinja u Srbiji a u čijem je fokusu bila pre svega ORCA iz Beograda, TV B92 je u goste pozvala Gorana Paskaljevića, reditelja i dugogodišnjeg aktivistu u oblasti zaštite životinja, kao i predsednika ORCA'e Elvira Burazerovića.

Mama-Kengurica i Tata-Kengur u epizodi: EPIDURAL

Pa, ne bih se baš zaklela. Kad je porođaj u pitanju, bila sam krajnje religijski nastrojena, verujući doslovno u Reč Božju, po kojoj su žene kažnjene da u bolu rađaju decu. Moj je stav bio krajnje jasan od samog početka: ili epidural, ili menjam ime u Georgina!

   U Srbiji se dnevno popuši oko 70 miliona cigareta, tj oko 3,5 miliona kutija. Jedna od njih je moja.
Po nekim istraživanjima, Srbi su po potrošnji cigareta u Evropi odlična srebrna medalja, odmah iza braće Grka.
Nema, na žalost, podataka koji smo po potrošnji bensedina, ugljenmonoksida ili ribe po glavi stanovnika, ako bi Neko krenuo da drži slovo o „zdravlju nacije“, odmah da prekinem tu muku.
LM, naš dragi ministar Tomica Milosavljević rešio je da Srbima nanese još malo zdravlja, a sreća i zabava se podrazumevaju :

Koje su to i kakve vrednosti do kojih se stiže na ovaj način:

Gledam i muka mi je. Osvajanje slobode? My ass.  Besmislene plaćene sadističke ubice. Da li je došlo dotle da policija i vojska zaslužuju i izazivaju više sažaljenja nego "narod"?

Služe li nemački policajci ikome kao glineni golubovi?

Sagittarius

Poznajemo ih mnogo - sa velikih i malih ekrana, iz javnog i političkog života... Bruce Lee, Bette Midler, Frank Sinatra, Frank Zappa, Kim Basinger, Mila Jovovic, Jeff Bridges ali i Čerčil i Staljin.

Meni su važni - mama, Mali Pas, Voljeno Biće, drugar o kom sam blog pisala... Otkako sam na jednoj operaciji 'pretekla' i ja slavim

Umorni ste, iscrpljeni, frustrirani? Zvuči kao da bi vam dobro došao ručni rad… Ako ne vjerujete, isprobajte novo pomagalo za naporne ručne radnje 

http://www.tportal.hr/funbox/funtime/49671/Rucni-rad-za-svaku-domacicu.html 

Malo znam o ručnom radu, priznajem. Pletenje (klot i frket) i štrikanje (ne znam da li postoji razlika, ovde smo da naučimo jedna drugu), kukičanje, vez (ima onaj sa mat, i onaj sa svilenim koncem), šivenje, gobleni, tkanje, necanje (to ne znam šta je, ali naučićemo), heklanje (verujem da nema veze sa Heckler

BEOGRAD, 21. maj 2012, (Njuz) – Odmah pošto su saznali da je na predsedničkim izborima u Srbiji pobedio kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, beogradski intelektualci počeli su širom centra grada da prave Borisa Tadića od blata.

Doskorašnjeg predsednika Srbije i prvog čoveka Demokratske stranke od blata su najpre počeli da prave intelektualci okupljeni oko profesorke Srbijanke Turajlić u Tašmajdanskom parku.

- Tačno je da smo mesecima unazad pozivali ljude da ne izadju na izbore, ali nismo baš očekivali da Tomislav Nikolić zaista pobedi. Tek kada smo na televiziji iza Nikolića videli Kemiša i sve one face shvatili smo šta se dogodilo. Istog momenta počeli smo da pravimo Borisa Tadića od blata i za sad nam baš dobro ide – rekla je novinarima profesorka Turajlić.

Na drugom kraju grada, na Topčideru, Borisa Tadića od blata prave Vesna Pešić i njeni istomišljenici iz kraja.

- Jesam rekla sam da ću na izborima glasati za Nikolića, ali pobogu, niste valjda to shvatili ozbiljno! Taj čovek i ona bulumenta likova oko njega zemlju će vratiti u devedesete – promrmljala je Vesna Pešić, dok je umazanim rukama brisala znoj sa kaljavog lica.

Kako nezvanično saznajemo Borisa Tadića od blata već su počeli da prave i u drugim delovima grada, pa ga tako u Zvezdarskoj šumi pravi Petar Luković, a u Čuburskom parku ekipa okupljena oko „Peščanika“.

Read more...

AUTOR: Prof. dr Dušan Stanojević, načelnik GAK Narodni front

Gospodjo Krugolina, ovo je moje poslednje pismo upućeno vama, jer nemam vremena da se sa vama zamajavam. Imam utisak da sam izigran. Da je izigrano Ministarstvo i da je izigrana javnost Srbije. Ja lično osećam veliku uvredu koju ste naneli meni lično i svim zaposlenima širom porodilišta Srbije. Kada sam vam napisao ono o robinjama i te kako se nisam debelo prevario kako vi kažete.

nesumnjivo je da je najavljena parada ponosa manifestacija "povisenog rizika". u tom kontekstu mogu da razumem pravac djilasovog razmisljanja o posledicama eventualne (ocekivane?) rusilacke reakcije na paradu. placen je da vodi racuna o ovom gradu i ok je sto razmislja o "najgorem mogucem scenariju". ali zakljucak koji on izvlaci je apsolutno pogresan. zakljucak da je najbolji nacin da se rusenje izbegne otkazivanje cele manifestacije. i vuk sit i ovce na broju!

wrong!

Tekst koji sledi objavljen je u četvrtak 29. aprila 2010. godine na blogu Abraxas 365 dokumentarci. Prvobitna namera mi je bila da njime završim svoj prethodni – „Skulptori”, ali sam se predomislio jer mi se čini da bi tako sve postalo preopširno, rasplinuto… Pošto se radi o zanimljivoj i vrlo indikativnoj priči (naročito kada se uzme u obzir i činjenica da su svi tekstovi deteta na ovom blogu obrisani), nisam želeo da propustim priliku da se ona ipak nađe ovde. Uz odobrenje autora, naravno.


Gost autor: Son of Man


Rastko Pocesta i ja…

U julu prošle godine na jednom muzičkom forumu na prajvat me kontakirala osoba sa nikom Rastko Pocesta, kaže pratio je moj blog, a posebno su mu se svideli moji tekstovi o serijskim ubicama.