Neposredan povod za ovaj tekst je članak Vladimira Arsenijevića objavljen svojevremeno u Politici О Америци и антиамериканизму. Razlog je samopreispitivanje, koje generalno upražnjavam glede svih svojih stavova, a na ovu temu malo češće, pogotovo od kada sam za antiamerikanizam optužen od bliskog mi prijatelja, kao i mišljenje da se ta etiketa lepi (nepodnošljivom) lakoćom.

Kao prvo - zahvaljujem se A. Stošiću – The Teči, čiji je izvanredan blog "normalni ljudi" bio inspiracija za ovaj skromny tekst. Da budem potpuno iskren, svemu je pripomoglo i par komentara Dr Wu -a

   Poprilično često se na blogu, na raznolikim temama, susrećemo sa "starom Jugoslavijom".
Da li su to : muzika, TV, sport, putovanja, geografsko prostranstvo, političke zavrzlame, rat, pokolji, nacionalizam, navijači, zločinci,

   Kao što već jednom negde zapisah : "Odsustvo rada = prisustvo nerada = sreća"
Osim ako ne pazite šta čitate. A , jakaotakav – nisam pazio.

   Valjajući se po plaži pre par – sada mi već izgleda – godina, upada mi, redno, u šake "jedan od onih magazina" – onih, što im naslov ne zapamtite, a kupuju se na aerodromu ili štajgi na kilo, "da se ima za put" , preskupi su, a svi liče jedan na drugog.
Lista ti tako, mlađahni Unfuckable, lista.....red slanine, red šunke..... i ne sanja da je ugazio u minsko polje.
(Da se predstavim

29.07. je u Beogradu, pred 10-15 hiljada najvećih fanova, u okviru turneje "Fajront", održao oproštajni koncert,  nekada popularni vokalno-instrumentalizovani sastav "E seres".
Izveli su svoje najveće hitove, na opšte oduševljnje mase, koja je i sama zapevala, set omiljenih izdajničkih pesama. Pored njih na bini su se pojavile i mnoge gostujuće zvezde ( od kojih neke kapitalne ).Interesantno je su strani analitičari najavili i gostovanje grupe "Garbage", ali njihov menadžer je kategorički to negirao, izjavivši:"Nismo mi toliko garbage!". Koncert je pratio i

   U sred ovog letnjeg olimpijsko – gruzijskog žara, vidim da niko, sestre blogerke & braćo blogeri, nije reagovao na ovu skandaloznu vest koja je duboko potresla menekaotakvog & moj Mali Osećaj za Pravdu.
Onu Pravdu koja treba da je ista za sve, da budem precizniji.
Vest možete pročitati – ovde.
   Sasvim sam siguran da, kao što smo i Mi ovde omogućili ulazak mnogih poznatih svetskih brendova i lanaca – bez straha

Књигу пише зли Трибунал-(Х)ага:
"Рашо крив си крвави ти зуби!"
Кад је Раши књига допанула,
Књигу чита горке сузе рони
"Ђе ме шаље од моје фотеље?
Ђе ћу бјежат` из земље Србије?
Нећу бјежат` из свијете земље,
Цара Лазе и пресветог Саве.
Но ћу бјежат горе у планину,
као што је бабо отлен дош`о!"

Оде Рашо горе

Ovako smršao, nevjerovatno liči na likove iz „Alan Forda“, kultnog stripa moje generacije. Oči, crte lica, nešto u pogledu – baš kao likovi, i to ne glavni, iz legendarnog stripa o prevarantima, mitomanima i tajnim agentima. O grupi nazvanoj TNT. Naravno, ovaj strip je rađen na rubu – i preko ruba – karikature, pa činjenica da neko tako liči na Bankerove

Posle Džimija Morisona, JKF, Niksona, Aleksandra Velikog, Kasta, Mikija i Melori, na red je došao i Džordž Buš. Oliver Stone režirao je provokativan film u kome su glavni junaci pored Džordža, i Laura, Džordž stariji, Barbara, Toni Bler, Kolin Pauvel, Kondoliza Rajs, Donald Ramsfeld, Dik Čejni i ostatak sveta. Film se zove W. Nadam se da je ovo veliki povratak velikog reditelja posle skoro 10 godina (što se mene tiče Natural born killers mi je sasvim dovoljan). Film Aleksandar nikako ne mogu da mu oprostim.

Dragi prijatelji, na jesen nas čeka W.

 Бити здрава