Да извините, овако је све почело 

Пад подршке ЕУ у Србији и пад подршке Русији. Једни сувише близу, други сувише далеко. И једни и други Србији мало дају и сувише траже. Ни без једних ни без других не можемо. И једни и други могу без нас, али ни једни ни други нас не испуштају. Пад подршке и овима и онима. Волели себе или мрзели себе, јер и ту изнутра је уграђен раскол, Србији остаје само Србија?

Да ли је ово 1914? Да ли је ово 1941? Да ли је ово 2022? 

Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.

Кажу да се историја понавља, али само зато што из ње не учимо. Па хајде да прочитамо ову кратку историјску скицу. Свака сличност са стварним догађајима је случајна:
Када је куга погодила Женеву 1530. године, све је било спремно. Чак су отворили читаву болницу за жртве куге. Са лекарима, медицинским сестрама и медицинским сестрама. Трговци су давали новац, а градска власт је давала дотације сваког месеца. Пацијенти су давали и новац, а ако је неко од њих умро сам, сва имовина је одлазила у болницу.  Али онда се болници догодила катастрофа: куга је почела да јењава, а субвенције су зависиле од броја пацијената За особље болнице у Женеви 1530. није било говора о томе шта је исправно или морално. Ако куга доноси новац, онда је куга добра. 

Најјачи бунт против било које власти јесте прочитати једну књигу недељно. 

Кад схватимо да свака власт било где у свету игра онако како гласачко тело свира, тад нам постаје јасно где лежи корен промена.

Бунт против културе која је формирала власт јесте продуктиван бунт.

Бунт против власти је јалов. Бунили смо се против Милошевића, скинули га и опет смо на истом месту. 

И тако ћемо тапкати у месту док год је култура која генерише власт иста.

Тек кад се буде развијала и унапређивала медијска култура, тек када сви гласачи буду умели да препознају реторичке и дебатне форе и финте, тек кад будемо умели да прозремо емотивну манипулацију и њене ефекте,

тек када се буде развијала и унапређивала политичка култура, тек кад будемо разумели разлику између племенског и системског друштва, 

тек тада ће игра бити разбијена и промењена. 

До тад, играмо исту игру, само мењамо стране.