Једна кратка твитер размена ме је пресудно инспирисала да коначно почнем да пишем о Јапану што сам дуго одлагао. Разлог: увек мислим да не знам довољно иако овде живим већ три године, а јапански језик учим већ скоро 10 година ( а и сад не мислим да нешто претерано знам). Елем, како је већ трећа зима реших да напишем нешто о томе како се људи греју у Јапану. 

Većinu stvari u međunarodnim odnosima nije lako predvideti, ali postoje trendovi čiji se ishod već danas može prepoznati. Sa sigurnošću tako možemo tvrditi da će Turska u neposrednoj budućnost vanredno jačati i da će njen uticaj na Balkanu biti sve vidljiviji, već od 2015. godine.

Foto (c) Arati Kumar-Rao

Sanderban (na bengaliju „prekrasna šuma“) je močvara mangrova veličine Kipra, jedna od tri najveće na svetu. Nalazi se na granici Indije i Bangladeša, između Kolkate i Dake, i predstavlja zajedničku deltu više reka, od kojih se veličinom izdvajaju Gang i Bramaputra. O ptičarenju u čarobnoj šumi sanjam otkako su mi dragi prijatelji T. i H. pričali o tome kako su se brodićem zaputili na vikend u lavirintu reka i rukavaca, pa usled poplavnih voda koje su se sjurile s Himalaja, morali da ostanu tamo nedelju dana.

„Ја бих га осудио (оног који је потписао уговор о продаји удела у Телекому) на двадесет година затвора!"
Борис Тадић, крај августа 2001.

„Треба тражити ревизију енергетског споразума!"
Борис Тадић, 4. децембар 2014.

Iscrpljujući se komentarisanjem dnevnih događaja i praćenjem isključivo "stranačke" politike, često gubimo širu sliku iz vida, kao i zakone geopolitike koji mnogo više utiču na naše živote nego izjave stranačkih prvaka, protokolarne ministarske deklaracije ili floskule stranih amabasadora. Ovaj tekst je mali i skroman pokušaj da se uvide neki sadašnji i budući trendovi na Balkanu, koji će uticati na naše sudbine i sudbine naše dece.

Gost-autor Voki Vasić

Pratim izdaleka neobičan i dugotrajan spor koji povremeno uzvitla prašinu i perje, a koji jedna strana simbolično-ironično naziva Bitkom za Sutjesku. Jeste, reč je o odbrani od nasrtaja na Nacionalni park Sutjeska. Ne znam ima li druga strana odgovarajuću šifru operacije. Trebalo bi da bude poput pokliča kratka, jasna, zvučna i da sadrži naznaku misije nosilaca operacije. Moj predlog je bio – „Mini Sutjeska“. Ne samo zbog nerazumnog plana uvođenja tzv. mini-hidroelektrana u jedan nacionalni park, već zbog iskazanog opredeljenja za misiju minimalizacije osnovnih prirodnih vrednosti NP Sutjeska. I zbog umanjenog osećaja za nacionalno nasleđe i nerazvijenosti obzira prema budućim generacijama, zbog minimalne državne mudrosti i mikroskopski malog građanskog poštenja, zbog smanjenosti uvažavanja stručne javnosti i zakržljalosti poštovanja svih onih koji ističu pravo na viši kvalitet života. Po svoj prilici, na delu su oni koji su zbog minimalnog šićara spremni da žrtvuju maksimalna dobra. Ako su tuđa.

О згодном тренутку да се одложи наплата грејања по утрошку и помало о пензијама и платама

NEĆE BITI SVETSKOG RATA ZBOG UKRAJINSKE KRIZE

Naslov za blog sam pozajmio iz odličnog teksta koji je Gabor Steingart objavio u nemačkom listu “Handelsblatt”.Stavovi i analize iznete u tom tekstu su toliko racionalni i poučni ne samo za Srbiju već , pre svega EU i Nemačku u vezi aktuelne ukrajinske krize. Takođe, veoma interesantno je i poučno kako na celokupnu situaciju gleda nesumnjivo jedan od najvećih živih političkih umova Egon Bahr. Njihove ključne poente navešću u daljem tekstu , kao i kompletne tekstove.

Za nas je zaista bitna pozicija Srbije u svemu tome, da ne izgubi što izgubiti ne mora,a da ne daje što se od nje ne traži. A savako preterano naše upetljavanje i komentaruisanje u stilu “šta ako”,  “ne nikako”, “da svakako”, pa “mi ovo , mi ono” čime se preterano bave najčešće nekompetentni ljudi i mediji, može biti samo kontraproduktivno.

Od kada je počela ukrajinska kriza u Srbiji se smenjuju, sve pametniji do pametnijeg, analitičari, neki novinari, neki koji pišu članke za pojedine novine, pa stranački prvaci, drugaci i trećaci, i tako sve do raznih

политика не постоји. само уметност привлачења гласача. онда заседнеш, и све је ок док не почнеш да трипујеш да си посебно способан зато што си изабран. нејефтиније је обећањима. људи воле да их лажеш. проблем настаје кад се намноже неиспуњена. тад треба смислити кривца. људи воле да нису они криви али да неко јесте. најбоље је неко

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) pokreće od 16. juna na svojoj internet stranici „VIP kolumnu o održivom razvoju jugoistočne Evrope“, rubriku o razvojnim šansama Srbije i regiona, koje se pružaju u okviru koncepta održivog razvoja.

 U većini zemalja u razvoju ili u tranziciji, često se misli da će brži privredni rast sam po sebi ostvarivati ključne razvojne ciljeve, što je naprosto netačno. Krenimo od osnovnog pojma.