„Nemoj njemu da naplatiš sladoled - on je direktor Nišvila“

IV - dan 12. 08.

Dnevnik jazz festivala (I Ideo)

Solomon Burke prima gradonačelnika, umesto obrnuto, uz minimum novinara u svojoj rezidenciji. Dok sedam pored njega shvatam koliko je viši i širi od nas obojice. Ili je za to kriv kraljevski tron. Šarmantan, u sjajnom odelu dozvoljava ipak novinarima da postave pitanja o sličnosti sa Šabanom.
Ja strepim kako će reagovati kada mu kažemo da nemamo tražene hidraulične dizalice već da ćemo ga na binu podići klasičnim viljuškarom. Srećom, uz naše obećanje da fotografi neće slikati viljuškar - pristao je! A zatim se dogodio najbolji koncert na Nišvillu. Polupokretni Solomon podigao je sve na noge, delio ruže, pozivao publiku da igra a čak je i sam ustao iz trona i mangupski zaigrao.
Magični Ćira je ispunio svoj davni san iz vremena kada je bio prvi urednik Nišville radija - i lično uručio Solomonu Nišville Grand Prix - statuu Šabana Bajramovića.

V dan - 13. 08.

Danas je Roy Hargrove briljirao. Čak je sišao u publiku u najboljoj tradiciji domaćih trubača. Ista publika

koja je đuskala sa Solomonom sada je dugo aplaudirala sjajnim deonicama i bravurama. Nedugo zatim na binu je utrčao i primio nagradu najstariji jazz pevač Srbije - vitalni 94-godišnji Petar Miljković i otpevao „Balalajku" iz 1934. godine.
Ja sam se usredsredio na dva besplatna stejdža. Na prvom, ispred Beogradske kapije, pet bendova je prašilo iz sve snage. Šetači su se smenjivali i svako bi bar na trenutak poželeo da nadogradi svoj muzički ukus. „Movie stage" je odisao posebnom atmosferom. Uz najave voditelja stotinak gledalaca je pažljivo pratilo filmsku jazz produkciju - od igranih filmova do dokumentaraca. Zdenka Kovačiček je u daljini pevala „Summertime......

VI dan - 14. 08.

U poseti su nam dvojica generalnih direktora Kelag korporacije čiji bend uveče prati slavnog Benny Golsona. Istog onog sa fotografije Arta Kejna „A great day in Harlem." iz 1958. godine. oko koje se vrti radnja Spilbergovog filma „Terminal". Po ugledu na Toma Henksa i ja sam uzeo autogram od Benija. U popodnevnim satima direktori Kelaga su sa predstavnicima grada i ministarstva energetike ugovarali izgradnju mini elektrana na jugu Srbije, a uveče uživali u koprodukciji sa Nišvilom. Oni su platili dolazak big benda, a mi - Benny Golsona. Rešavam uspešno ne mali problem manjka jedne od 13 jednokrevetnih soba za bend Manu Dibanga prebacivanjem Martine Vrbos u susedni hotel - i kreće žurka na kojoj svi igraju uz 77- godišnjeg Francuza afričkog porekla. Igra i pola Francuske ambasade i kulturnog centra koji su su pomogli ovo gostovanje. Nastup ravan Kralju Solomonu.

VII dan - 15. 08.

De phazz nisu prihvatili da koriste naše video bimove za svoj video performans. Iz Skoplja Pera „Kamikaza" donosi traženi i ne može da se načudi zašto radimo sa dva paralelna stejdža i kako šijemo platna za 5 drugih video bimova. Uveče mu sve postaje jasno, odnosno kako to Audiokonstruktor može perfektno da ozvuči oba stejdža sa tri audio kolone. Steve Hacket-a i Djabe šaljemo da sviraju na Surčinu u Bojčinskoj šumi, uporno nas zamarajući pitanjem kakav je hotel u kojem će tamo spavati. Kako da im objasnimo da je Nautičko selo odličan smeštaj. Sinoć je Nišville u Prokuplju protekao sjajno. Na gradskom trgu su svirali Alex Carpani Band (Italija), Eftekasat (Egipat), Vrelo i Rich Bitch sa Tanjom Jovićević. Prvi put smo završili program pre 02:30. Tada sam se setio volontera i brzo su se organizovali da pripreme sutrašnju žurku. Sami su odabrali bend, naručili hranu i piće, a mi to brzo uplatili zajedno sa zakupom prostora nekadašnjeg KPGT dvorišta. Poklonili su mi knjigu svojih utisaka o festivalu i svom druženju sa učesnicima, kao i o započetim romansama ... uz obavezno:
„Hvala vam za 4 dana raja".

KRAJ