да баталимо ми флоскуле? пароле и лична разрачунавања. да оставимо реиндустријализацију онима који ту реч могу изговорити после пола флајке тг`зјуг. шалим се. око ове реиндустријализације бих да разјасним пар ствари. да би "индустрија" ферцерала неопходно је правити нешто довољно атрактивно (квалитетно и јефтино) да то неко купи. е сад, не знам да ли сте чули за кину? то је она земља која се потписује са прц (made in). та кина иначе производи свашта нешто у свакојаким количинама по свакојаким (често неразумљиво ниским) ценама. свако ко жели да опстане на светском тржишту, а извоз (који је ново прокламовани стратешки правац српске привреде) подразумева сударање са кинеском робом. дакле прц (ако се не пронађе ниша где кина није заинтересована а то најчешће подразумева високи квалитет, мале и скупе серије...).
да би извоз(ник) био од користи по српски спољнотрговински биланс потребно је да буде вееееелики нето извозник. е тaj нето је оно што зеза наше кокошке. наш највећи извозник јесте сартид али сартид је и један од највећих увозника. (даклем нето извоз - незадовољавајући). није сартид лош по српску привреду, далеко од тога, али да ли србија (српска економија) у сартидов производ улаже довољно себе? то је питање. шта српска привреда ствара? коју вредност? или прецизније - чиме? да ли је план да се улаже рад, капитал или сировине? или сва три?
да кренемо од сировина. оне јесу битан фактор али не пресудан за " високи квалитет, мале и скупе серије...". дакле...
капитал? ок, има га али да би смо задржали озбиљност ипак да пређемо на следећу ставку.
рад. радна снага треба да буде едукована, мобилна и јефтина (писао сам већ о томе - то је теоретски концепт који овде неће да заживи никада - нема присталица ни интереса). али невезано за остваривост целог пакета да се задржимо на едукованости (против тога се бар нико јавно не буни).
едукована радна снага је способна да произведе (или учествује у производњи) атрактивне размењиве робе или услуге. да би се ово друштво покренуло можемо да се упустимо у креирање шрафцигер индустрије (где се у суштини упуштамо у трку са кином ко ће јефтиније радити на склапању - а ту сами процените победника) или да се покренемо у правцу креирања простора у коме ће се стварати размењиве услуге. а за то је потребан кадар који ће у будућности постављати стандарде високо квалификоване радне снаге (флоскула наравно).
знам да текст у суштини личи на теоретски час пливања који се даје дављенику али... надам се да сам бар елиминисао приговоре типа: "доста је само критике, дајте предлоге". ако нисам, имам и црвено дугме.
даклем - услугизација србије браћо и сестре. то су та школска звона едукације наспрам прапораца парола (јефтини шрафцигери за све грађане србије).
скраћена верзија: орјентација на заокрету ка извозно орјентисаној привреди је добра парола (мало смо тржиште да би живели сами од себе тј на сопственој потрошњи). да би (парола) заживела, неопходно је манути се бајке о индустријализацији јер је конкуренција ту сурова (прц) и окренути се новим границама - размењивим услугама. ту постоје две подваријанте: или да ископамо (или освојимо) море или да се образујемо.
па ви бирајте
...
......................................................................