Ekonomija| Hronika| Istorija| Kućni ljubimci

TRABANT

Nebojša Milikić RSS / 07.08.2012. u 13:22

Svakim putem i vremenom,
strmekom i uzbrdice,
svakim hirom ili nuždom,
nagonjen je nemilice

Sve od pada onog zida,
za Slobinog celog vakta,
dimio je polje vida
i hitao u dva takta

U sto rupa je upao,
i sto džombi prešao je,
svaki benzin je gutao,
ulje staro mešao je

Kažu bučan mnogo da je,
kažu "Nije ti to auto neki"...
Ipak... Nemac i tom autu dade
i svoj zanat i duh preki

Ali vreme silno ode,
tranzicija danak uze,
nekad sredstvo do slobode
danas roni plastik suze

I eto ga ka'no kljuse
zasluge mu stare blede,
više nego sajtne kuse
sad mu nove gume vrede

A gazda se osilio,
ne računa stare rane,
prodaji se domislio,
poslednje mu broji dane...

Žuća žmirka, zapitkuje:
"Zar ti nije tuga neka?
Zar ne mogu na opravku?
Pa još blistam izdaleka!"

Al' zalud ga opominje,
Gazda s' kvaru ljuti često.
Napoji ga... još par puta...
Paziti ga...
čistit'...
prest'o...

Jednog dana...
Pogledo ga preko
I samo mu reko:
"Ti si mi sad neko resto!

Promenićeš parking mesto, za eura 500.''

(2007)

 

photo.php?fbid=4490594830996&set=a.1626801357949.2084694.1473998908&type=1&theater



Komentari (32)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bolid1 bolid1 13:48 07.08.2012

Prvi!

Jednom i ja da budem prvi.

Odlincno, ali, stvarno odlicno! ;-)
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 14:15 07.08.2012

Re: Prvi!

bolid1
Jednom i ja da budem prvi.

Odlincno, ali, stvarno odlicno! ;-)



hvala, hvala a inace, ko bi drugi bio prvi : )
sesili sesili 14:49 07.08.2012

Re: Prvi!

Logično - trabant i bolid!
bolid1 bolid1 11:38 08.08.2012

Re: Prvi!

Hahahahah...dobro, dobro

Ko' ne voli Trabanta, ne treba da zivi!

2005 u DE sam upoznao ekipu slicnu ovoj sa linka, ljudi odmore provode sredjujuci i budzeci Trabante i onda se vozikaju za njima naokolo, mnogo, mnogo dobra fora.
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:14 07.08.2012

$$$

Jel to samo zbog rimovanja, ili stvarno može trabonja da se uvalja za 500 evra? Duboko sumnjam, ali, reko, bolje da pitam.

Mi smo našem trabonji lepili svećicu za blok motora, superlepkom, jer je oblajznuo navoj, kad smo je čistili. I to na delti Dunava, to jest na samoj obali Crnog Mora, gde smo išli na klizanje. 1. Januara, 1998. I tako sa zalepljenom svećicom proveli skoro nedelju dana na putu i vratili se u Beograd. Posle je majstor za Trabonje morao da zameni kapu motora, jer, naravno, nije mogao da odvrne svećicu.

antioksidant antioksidant 15:19 07.08.2012

Re: $$$

ili stvarno može trabonja da se uvalja za 500 evra?

nigde nije rekao da su pravih 500 eura
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 15:27 07.08.2012

Re: $$$

srdjan.pajic
Jel to samo zbog rimovanja, ili stvarno može trabonja da se uvalja za 500 evra? Duboko sumnjam, ali, reko, bolje da pitam.

Mi smo našem trabonji lepili svećicu za blok motora, superlepkom, jer je oblajznuo navoj, kad smo je čistili. I to na delti Dunava, to jest na samoj obali Crnog Mora, gde smo išli na klizanje. 1. Januara, 1998. I tako sa zalepljenom svećicom proveli skoro nedelju dana na putu i vratili se u Beograd. Posle je majstor za Trabonje morao da zameni kapu motora, jer, naravno, nije mogao od odvrne svećicu.



mozda je i mogao da se uvalja te 2007. ali se ipak nije uvaljao...
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 15:28 07.08.2012

Re: $$$

antioksidant
ili stvarno može trabonja da se uvalja za 500 evra?

nigde nije rekao da su pravih 500 eura


: ))
srdjan.pajic srdjan.pajic 17:23 07.08.2012

Re: $$$

Nebojša Milikić
srdjan.pajic
Jel to samo zbog rimovanja, ili stvarno može trabonja da se uvalja za 500 evra? Duboko sumnjam, ali, reko, bolje da pitam.

Mi smo našem trabonji lepili svećicu za blok motora, superlepkom, jer je oblajznuo navoj, kad smo je čistili. I to na delti Dunava, to jest na samoj obali Crnog Mora, gde smo išli na klizanje. 1. Januara, 1998. I tako sa zalepljenom svećicom proveli skoro nedelju dana na putu i vratili se u Beograd. Posle je majstor za Trabonje morao da zameni kapu motora, jer, naravno, nije mogao od odvrne svećicu.



mozda je i mogao da se uvalja te 2007. ali se ipak nije uvaljao...


Hm, ja sam dvehiljadeneke kupio saab-a, za $800. Nije prešao ni pola miliona kilometara, i imao je jedva 20 godina, znači skoro nov, i baš mi je lepo radio. Zato mi se 500 evrića za trabanta kome je "kvar" default mode of operation, učinilo malo kao dranje.

blue92 blue92 15:29 07.08.2012

nepoderiv



sećam se, kad sam bila klinka,
tata moje drugarice je vozio trabanta,
česljao se masno na unazad,
nosio je brkove na klerk gebl,
oblačio se na kragna do vakcine
i gegao se na džon vejn.

meni se trabant nije svidjao,
volela sam našeg tristaća.
a nije mi se svidjalo ni što se
moja učiteljica muvala sa ovim trabantom.
ona je bila riba bar za mercedesa.
zovitemegrunf zovitemegrunf 19:38 07.08.2012

wartburg limuzina

Ne znam da li je ovo sa svinjama i plastikom legenda ili istina. Prica se odkad sam prvi put cuo za trabanta, 'naci odaaavno.

Nikada se nisam vozio trabantom, moj stari je kad smo sestra i ja bili podkraj osnovne skole prodao fitju i pazario wadzu.

bolid1 bolid1 11:42 08.08.2012

Re: wartburg limuzina

Kad smo kod limuzina, ovo je limuzina!

benevolent benevolent 09:03 08.08.2012

Траџа је закон

Ја сам сахранио два. Први је био "лимузина", пунолетан, возачка врата нису смела да се отварају, јер би испадала, нисам имао анласер (електропокретач), па сам морао да замолим некога да ме 3-4 метра погура да бих упалио. Једном ме је безуспешно гурала супруга Рада која има сада 55 кг, а тада је имала 47, међутим нисам био одврнуо славину за гориво. Тада сам јој рекао да нема снаге ни да прдне, јер би ме убила да је знала за заврнуту славину. За време санкција у њега сам сипао керозин (петролеј) када су биле актуелне пећи за грејање на керозин, и то без уља, јер је то гориво довољно масно. Такође, провалио сам у Београду Југопетролову пумпу код сервиса Аутокоманда за Фолцике, која је продавала бензин од 66 октана (индустријски-за чишћење), јер Траџа може да га користи, а што је бензин гори- то боље (економичније). Електро инсталација је била 6 волти, па кад цркну сијалице, можеш да се сликаш. Поклонио га Циганима.
Други је био караван, стар неколико година, скоро нов, у њему сам са Панчевачког моста пренео песак 10 (десет) препуних најлон кеса, вероватно и преко пола тоне терета. Превезао сам са Вождовца на Црвени Крст пола разреда матуранткиња и матураната Гимназије Димче Чукаџија из Београда, којима сам предавао неколико месеци. Возио га на шверц туре до Сегедина препуног свиња, не оних правих, које би га појеле, него оних кинеских, шверцерских. На једној таквој вожњи јездио сам 105 км на сат од Батаје према скретању ка Старим Бановцима, и Траџа зариба, једва сам упео да га исконтролишем. Ту сам га паркирао поред пута, отишао по друга да ме одшлепује да дворишта стамбене зграде где сам тада становао. Касније сам возом отишао у Сегедин, ушао у супермаркет, пришао до рафова где су, на посебно обележеном месту стајали СВИ делови за Трабанте, (јер је то у Мађарској било национално возило), узео туштма и тма делова, и са два овећа цегера пренео их преко гране, без плаћања царине. У дворишту сам САМ урадио Траџину генералку. Са породицом, супругом и две кћерке уживали смо у путовањима у окружењу. Продао сам га неком студенту за 1500 марака. Није се цењкао.
antioksidant antioksidant 10:39 08.08.2012

Re: Траџа је закон

Продао сам га неком студенту за 1500 марака. Није се цењкао.

?
(inače, ja sam svog poslednjeg juga kupio za 350 maraka)
benevolent benevolent 11:06 08.08.2012

Re: Траџа је закон

1996. године сам продао Трабанта каравана старог 8 година за 1500 марака. Тада су половњаци били на цени, а Трабанти поготово.
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:59 08.08.2012

Re: Траџа је закон

benevolent
Ја сам сахранио два. Први је био "лимузина", пунолетан, возачка врата нису смела да се отварају, јер би испадала, нисам имао анласер (електропокретач), па сам морао да замолим некога да ме 3-4 метра погура да бих упалио.



Inače, onaj majstor koga sam gore pomenuo, je svake godine išao na more, sa porodicom, u dakle, porodičnom trabantu. I uredno je nosio kompletan rezevni motor i alat (koji se podrazumeva). Valjda da se ne zajebava da popravlja na moru, nego prosto zameni motor. Što je spaslo drugara i mene, kad su nam zapekli klipovi negde na Sinjajevini. Odvuklo nas do Kotora, srećom uglavnom je sve nizbrdo, pa je drugar skoknuo do Ulcinja, našao majstora na plaži, otkupio taj rezervni motor, koji inače stane u ranac, vratio se u Kotor i zamenio naš, sagoreli.

A jedne godine smo na aerodromu pokupili neku Brazilku (), vodili je da pećinari sa nama. I negde na Ibarskoj magistrali nam se raspadne ventilator (trabant ima vazdušno hladjenje, tako da je ventilator jako bitan). I to se tako raspao da ni sav superlepak koji smo imali u kolima nije mogao da ga zakrpi. Okremo ćaleta na telefon, on skokne na otpad, kupi ventilator, dodje do nas i mi to, na oduševljenje Brazilke, lepo zamenimo. Jeste da smo izgubili nekoliko sati u jarku pored Ibarske, ali smo put nastavili i sve se lepo završilo, uz neuobičajeno mali broj dodatnih kvarova.
bolid1 bolid1 22:49 08.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic

A jedne godine smo na aerodromu pokupili neku Brazilku...Jeste da smo izgubili nekoliko sati u jarku pored Ibarske...


Bas je bilo traumaticno iskustvo, nema sta.
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 07:43 09.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic
benevolent
Ја сам сахранио два. Први је био "лимузина", пунолетан, возачка врата нису смела да се отварају, јер би испадала, нисам имао анласер (електропокретач), па сам морао да замолим некога да ме 3-4 метра погура да бих упалио.



Inače, onaj majstor koga sam gore pomenuo, je svake godine išao na more, sa porodicom, u dakle, porodičnom trabantu. I uredno je nosio kompletan rezevni motor i alat (koji se podrazumeva). Valjda da se ne zajebava da popravlja na moru, nego prosto zameni motor. Što je spaslo drugara i mene, kad su nam zapekli klipovi negde na Sinjajevini. Odvuklo nas do Kotora, srećom uglavnom je sve nizbrdo, pa je drugar skoknuo do Ulcinja, našao majstora na plaži, otkupio taj rezervni motor, koji inače stane u ranac, vratio se u Kotor i zamenio naš, sagoreli.

A jedne godine smo na aerodromu pokupili neku Brazilku (), vodili je da pećinari sa nama. I negde na Ibarskoj magistrali nam se raspadne ventilator (trabant ima vazdušno hladjenje, tako da je ventilator jako bitan). I to se tako raspao da ni sav superlepak koji smo imali u kolima nije mogao da ga zakrpi. Okremo ćaleta na telefon, on skokne na otpad, kupi ventilator, dodje do nas i mi to, na oduševljenje Brazilke, lepo zamenimo. Jeste da smo izgubili nekoliko sati u jarku pored Ibarske, ali smo put nastavili i sve se lepo završilo, uz neuobičajeno mali broj dodatnih kvarova.


za mene je najzagonetniji kvar bio zagusenje (uljem i prasinom) rupe na poklopcu rezervoara. Odjednom, na sred Homolja, motor ne radi, sta je, kako, ispade da se, ako ta rupa nije otvorena, stvara vakuum u rezervoaru i gorivo ne moze da istice...
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:19 09.08.2012

Re: Траџа је закон

Nebojša Milikić


za mene je najzagonetniji kvar bio zagusenje (uljem i prasinom) rupe na poklopcu rezervoara. Odjednom, na sred Homolja, motor ne radi, sta je, kako, ispade da se, ako ta rupa nije otvorena, stvara vakuum u rezervoaru i gorivo ne moze da istice...


Da, da, nema pumpu za gorivo, nego funkcioniše "po principu gravitacije" (ko da ga je Grunf pravio), to jest vakuuma, kao na jeftinim motociklima. To je ustvari dobro, jedan deo manje koji može da crkne, pa da mora da se popravlja u terenskim uslovima.

Inače sam za tog trabanta (vlasništvo drugara sa kojim sam nekad putovao) napravio elektronsko paljenje, i bez lažne skromnosti, moram da kažem da je to jedini deo koji nam nikad nije crkao. Samo što smo umesto onog davača sa Halovim efektom, u razvodnoj kapi, koji je poznat po crkavanju, ugradili optoelektronski senzor - improvizovan od para LED/fotodioda, iz 3.5" flopi diska. Tako da čim nema mehaničkih delova, nema šta da crkne.

A kad sam emigrirao, 2000-e, taj moj drugar je insistirao da u Budimpeštu (na avion) idemo Trabantom, kojim smo toliko toga zajedno prošli. I negde kod Subotice smo, usred noći, morali da menjamo bobinu*. Srećom da smo uvek nosili krš rezervnih delova u kolima, za nedajbože, pa smo naravno imali i rezervnu, skoro novu. Zamalo da zakasnim na avion.

*EDIT: Nakon što smo prvo pogrešno dijagnostikovali da nam jedna od svećica ne radi, pa je zamenili (srećom te nam navoj nije oblajznuo - kupili smo drugaru moment-ključ, da ne zapinje ko sivonja). Bobina nije skroz crkla, nego je samo krenula da zajebava, a to liči na lošu svećicu.

benevolent benevolent 16:26 09.08.2012

Re: Траџа је закон

morali da menjamo bobinu

Морао си да промениш бобине.

Tрабант има двоцилиндрични двотактни мотор, нема разводник паљења, него за сваки цилиндар има по једну бобину , т.ј. две, док Вартбург има троцилиндрични двотактни мотор, такође без разводника паљења, т.ј. три бобине за сваки цилиндар.
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:53 09.08.2012

Re: Траџа је закон

benevolent
morali da menjamo bobinu


Tрабант има двоцилиндрични двотактни мотор, нема разводник паљења, него за сваки цилиндар има по једну бобину , т.ј. две, док Вартбург има троцилиндрични двотактни мотор, такође без разводника паљења, т.ј. три бобине за сваки цилиндар.


E, tačno, zaboravio sam, nije razvodnik paljenja, nego, onaj deo koji služi za sinhronizaciju - sedi na osovini radilice, ima metalni "sektor" koji se vrti u sinku sa klipovima odredjuje kad koja svećica baca varnicu, ne mogu da se setim kako se to zove. Našao sam sliku na webu.



EDIT: promenili smo jednu bobinu.





zovitemegrunf zovitemegrunf 23:36 09.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic
Nebojša Milikić


za mene je najzagonetniji kvar bio zagusenje (uljem i prasinom) rupe na poklopcu rezervoara. Odjednom, na sred Homolja, motor ne radi, sta je, kako, ispade da se, ako ta rupa nije otvorena, stvara vakuum u rezervoaru i gorivo ne moze da istice...


Da, da, nema pumpu za gorivo, nego funkcioniše "po principu gravitacije" (ko da ga je Grunf pravio), to jest vakuuma, kao na jeftinim motociklima. To je ustvari dobro, jedan deo manje koji može da crkne, pa da mora da se popravlja u terenskim uslovima.

Inače sam za tog trabanta (vlasništvo drugara sa kojim sam nekad putovao) napravio elektronsko paljenje, i bez lažne skromnosti, moram da kažem da je to jedini deo koji nam nikad nije crkao. Samo što smo umesto onog davača sa Halovim efektom, u razvodnoj kapi, koji je poznat po crkavanju, ugradili optoelektronski senzor - improvizovan od para LED/fotodioda, iz 3.5" flopi diska. Tako da čim nema mehaničkih delova, nema šta da crkne.

A kad sam emigrirao, 2000-e, taj moj drugar je insistirao da u Budimpeštu (na avion) idemo Trabantom, kojim smo toliko toga zajedno prošli. I negde kod Subotice smo, usred noći, morali da menjamo bobinu*. Srećom da smo uvek nosili krš rezervnih delova u kolima, za nedajbože, pa smo naravno imali i rezervnu, skoro novu. Zamalo da zakasnim na avion.

*EDIT: Nakon što smo prvo pogrešno dijagnostikovali da nam jedna od svećica ne radi, pa je zamenili (srećom te nam navoj nije oblajznuo - kupili smo drugaru moment-ključ, da ne zapinje ko sivonja). Bobina nije skroz crkla, nego je samo krenula da zajebava, a to liči na lošu svećicu.


Djecace, na dobrom si putu. Mozda za nekoliko desetleca i ti dobijes fan club<-LINAK!
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 05:20 10.08.2012

Re: Траџа је закон

zovitemegrunf
srdjan.pajic
Nebojša Milikić


za mene je najzagonetniji kvar bio zagusenje (uljem i prasinom) rupe na poklopcu rezervoara. Odjednom, na sred Homolja, motor ne radi, sta je, kako, ispade da se, ako ta rupa nije otvorena, stvara vakuum u rezervoaru i gorivo ne moze da istice...


Da, da, nema pumpu za gorivo, nego funkcioniše "po principu gravitacije" (ko da ga je Grunf pravio), to jest vakuuma, kao na jeftinim motociklima. To je ustvari dobro, jedan deo manje koji može da crkne, pa da mora da se popravlja u terenskim uslovima.

Inače sam za tog trabanta (vlasništvo drugara sa kojim sam nekad putovao) napravio elektronsko paljenje, i bez lažne skromnosti, moram da kažem da je to jedini deo koji nam nikad nije crkao. Samo što smo umesto onog davača sa Halovim efektom, u razvodnoj kapi, koji je poznat po crkavanju, ugradili optoelektronski senzor - improvizovan od para LED/fotodioda, iz 3.5" flopi diska. Tako da čim nema mehaničkih delova, nema šta da crkne.

A kad sam emigrirao, 2000-e, taj moj drugar je insistirao da u Budimpeštu (na avion) idemo Trabantom, kojim smo toliko toga zajedno prošli. I negde kod Subotice smo, usred noći, morali da menjamo bobinu*. Srećom da smo uvek nosili krš rezervnih delova u kolima, za nedajbože, pa smo naravno imali i rezervnu, skoro novu. Zamalo da zakasnim na avion.

*EDIT: Nakon što smo prvo pogrešno dijagnostikovali da nam jedna od svećica ne radi, pa je zamenili (srećom te nam navoj nije oblajznuo - kupili smo drugaru moment-ključ, da ne zapinje ko sivonja). Bobina nije skroz crkla, nego je samo krenula da zajebava, a to liči na lošu svećicu.


Djecace, na dobrom si putu. Mozda za nekoliko desetleca i ti dobijes fan club<-LINAK!


Grunfe, ne sepuri se ovde tako ti sile teze, za razliku od tvojih skalamerija trabanti cesto perfektno rade i prevoze ljude iz tacaka A u tacke B...
srdjan.pajic srdjan.pajic 06:52 10.08.2012

Re: Траџа је закон

zovitemegrunf
Djecace, na dobrom si putu. Mozda za nekoliko desetleca i ti dobijes fan club<-LINAK!


Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti .

Ok, evo onda još jedna anegdota. Pošto se trabonja, kao što znamo, ne ubija baš od brzine, često smo bili žrtve nasilnika, šabana koji su seli u golfa i odma umislili da voze bugatija, te da, po prirodi stvari, vladaju magistralnim putevima. Obavezno su umeli da nam se zalepe za branik i sijaju dugačkim farovima otpozadi, pravo u oči, iznervrani, jer ne mogu da nas obidju zbog saobraćaja iz suprotnog smera. E, njima smo doskočili tako što smo instalirali dodatni far na polici iza zadnjeg sedišta usmeren unazad, koji se palio posebnim gumbićem na komandnoj tabli. Au, kako to neočekivano svetlo ume da smiri napasnika, natera ga da obori svetla i uspostavi bezbednu distancu. Mada, može i u jarak da ga otera, tako da ne bih preporučio ovo kao trajno rešenje (a i nelegalno je).

Evo trabonje o kojem je reč, selo Djalovići, na Pešterskoj visoravni. Ovaj instrument u ruci je indikator nivoa goriva u rezervoaru, a ujedno služi sa popravljanje konzistentnosti smeše goriva i ulja (dakle, za mešanje mešavine):






Crko akumulator, (10.38V, znači, ćao):




Korektivna akcija, nakon dijagnoze.



benevolent benevolent 09:40 10.08.2012

Re: Траџа је закон

Ха, ха, ха, а свиње сте отерали са доручка....
zovitemegrunf zovitemegrunf 10:06 10.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic

... često smo bili žrtve nasilnika, šabana koji su seli u golfa i odma umislili da voze bugatija, te da, po prirodi stvari, vladaju magistralnim putevima. .


U Srbiji, Golf dvojka nije automobil, to je dijagnoza (trula visnja...najtezi oblik)
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 11:02 10.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic
zovitemegrunf
Djecace, na dobrom si putu. Mozda za nekoliko desetleca i ti dobijes fan club

Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti .

Ok, evo onda još jedna anegdota.


A evo jos jedne. Vozim ja trabant Ibarskom i negde iza Ljiga, na onoj od retkih pravih deonica, uzmem da preticem neki kamion. Ja malo brzi ali on ubrzava. Iz suprotnog smera nema nikog. Ja pun gas, on pun gas. Na sred sam kamiona, ni nastaviti ni vratiti se. Iz suprotnog smera dolaze kola. Ja stigo nekako do kabine kamiona i nikako da ga preteknem a on dilea ne usporava. Kola se priblizavaju. Vidim parking sa leve strane. Usporim, zakocim i skrenem na taj parking, stanem nekako. Eto, nisam ga prestigao ali nisam ni odustao.

Nebojša Milikić Nebojša Milikić 11:03 10.08.2012

Re: Траџа је закон

benevolent
Ха, ха, ха, а свиње сте отерали са доручка....



kakve svinje, to su izmisljotine...
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:11 10.08.2012

Re: Траџа је закон

benevolent
Ха, ха, ха, а свиње сте отерали са доручка....



, u ovom delu Pešterske visoravni svinje su imale vrlo slabu zastupljenost.
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:47 10.08.2012

Re: Траџа је закон

Nebojša Milikić


A evo jos jedne. Vozim ja trabant Ibarskom i negde iza Ljiga, na onoj od retkih pravih deonica, uzmem da preticem neki kamion. Ja malo brzi ali on ubrzava. Iz suprotnog smera nema nikog. Ja pun gas, on pun gas. Na sred sam kamiona, ni nastaviti ni vratiti se. Iz suprotnog smera dolaze kola. Ja stigo nekako do kabine kamiona i nikako da ga preteknem a on dilea ne usporava. Kola se priblizavaju. Vidim parking sa leve strane. Usporim, zakocim i skrenem na taj parking, stanem nekako. Eto, nisam ga prestigao ali nisam ni odustao.



Sjajna ilustracija jedne od glavnih (skrivenih) prednosti Trabanta - natera vlasnika da misli "outside the box". A osim toga, zahvaljujući ovim mnogobrojnim kvarovima, čovek ovlada ne samo osnovama automehaničarskog zanata, nego i širokim spektrom drugih disciplina, i njihovih kombinacija, pogotovu ako je prinudjen da se snalazi u okruženju u kome nema pristupa ovlaštenom serviseru ni preventivnom održavanju.

A i socijani i moralni aspekti umeju da dodju do izražaja. Evo, odma primer:

1996, neki 30 Decembar, recimo, vozimo se nas dva drugara i jedna drugarica, trabonjom na more, sa idejom da ronimo za Novu godinu (ja sam tada još bio samo mali od palube, onaj što vuče boce, jer nisam umeo da ronim, ali svejedno, išao sam na more). Znači, bili smo puni opreme, alata, hrane, usput smo mislili da ćemo verovatno i u neku pećinu da udjemo, pa smo nosili i speleološku opremu. Uglavnom, stegla ciča sima, napadalo snega, mi se polako kotrljamo u sred noći, na putu nigde nikog. I negde iza Valjeva, na jednoj malo oštrijoj krivini skliznemo sa puta, u jarugu pored. Trabonja se nije prevrnuo, samo se opasno nagnuo na jednu stranu i zaglavio u smetu dobokom skoro metar.

Izmigoljimo se nekako svi kroz jedna vrata, sagledamo situaciju, i vidimo da nam se sprema dugotrajno kopanje. Na putu nema nikog živog da nam pomogne, a i put je...onaj kojim se redje ide. Ništa, pojedemo po sarmicu i parče pite sa sirom, ašovče (ono vojničko) u ruke i polako krenemo da kopamo. I posle samo par minuta, kroz izmaglicu i sneg koji je sve jače vejao, vidimo da nam se približava neko vozilo. Iskočimo na put, mora da smo izgledali ko saskvači, kad ono, kamion za čišćenje snega! Miško stane, mi mu objasnimo situaciju, izvučemo statičko uže iz gepeka, vežemo trabonju za kamion i on nas lako izvuče iz jarka i vrati na pravi put. Tu se zahvalimo čoveku, pozdravimo, i krenemo da pakujemo stvari za nastavak putešestvija.

I dok smo tako radili, primetimo da kamion za čišćenje snega ne odlazi. Obratimo pažnju, i vidimo da majstor petlja nešto oko rezervoara za vazduh. Dodjemo do njega, da vidimo u čemu je problem, i ispostavi se da mu je puklo crevo za vazduh, što znači da mu ne rade kočnice ni drugi sistemi na kamionu koji koriste komprimovani vazduh. On je to pokušavao da popravi izolir trakom, ali kako je bio neki žestok minus, crevo se zaledilo i traka nije mogla da se zalepi, i lomila se od zime.

Znači pay-back time. Otpakujemo ponovo mi naš alat, izvučemo mali gorionik na gas i neku specijalnu samolepljivu traku, najverovatnije iz NASA programa (svašta je moglo da se kupi na buvljacima u to vreme). Skinemo mu to crevo, gorionikom ga polako ugrejemo, osušimo, i zalepimo. I čovek se nama zahvaljivao više nego mi njemu što nas je pola sata pre toga izvukao iz jarka.
Nebojša Milikić Nebojša Milikić 10:56 13.08.2012

Re: Траџа је закон

srdjan.pajic
Nebojša Milikić


A evo jos jedne. Vozim ja trabant Ibarskom i negde iza Ljiga, na onoj od retkih pravih deonica, uzmem da preticem neki kamion. Ja malo brzi ali on ubrzava. Iz suprotnog smera nema nikog. Ja pun gas, on pun gas. Na sred sam kamiona, ni nastaviti ni vratiti se. Iz suprotnog smera dolaze kola. Ja stigo nekako do kabine kamiona i nikako da ga preteknem a on dilea ne usporava. Kola se priblizavaju. Vidim parking sa leve strane. Usporim, zakocim i skrenem na taj parking, stanem nekako. Eto, nisam ga prestigao ali nisam ni odustao.



Sjajna ilustracija jedne od glavnih (skrivenih) prednosti Trabanta - natera vlasnika da misli "outside the box". A osim toga, zahvaljujući ovim mnogobrojnim kvarovima, čovek ovlada ne samo osnovama automehaničarskog zanata, nego i širokim spektrom drugih disciplina, i njihovih kombinacija, pogotovu ako je prinudjen da se snalazi u okruženju u kome nema pristupa ovlaštenom serviseru ni preventivnom održavanju.

A i socijani i moralni aspekti umeju da dodju do izražaja. Evo, odma primer:

1996, neki 30 Decembar, recimo, vozimo se nas dva drugara i jedna drugarica, trabonjom na more, sa idejom da ronimo za Novu godinu (ja sam tada još bio samo mali od palube, onaj što vuče boce, jer nisam umeo da ronim, ali svejedno, išao sam na more). Znači, bili smo puni opreme, alata, hrane, usput smo mislili da ćemo verovatno i u neku pećinu da udjemo, pa smo nosili i speleološku opremu. Uglavnom, stegla ciča sima, napadalo snega, mi se polako kotrljamo u sred noći, na putu nigde nikog. I negde iza Valjeva, na jednoj malo oštrijoj krivini skliznemo sa puta, u jarugu pored. Trabonja se nije prevrnuo, samo se opasno nagnuo na jednu stranu i zaglavio u smetu dobokom skoro metar.

Izmigoljimo se nekako svi kroz jedna vrata, sagledamo situaciju, i vidimo da nam se sprema dugotrajno kopanje. Na putu nema nikog živog da nam pomogne, a i put je...onaj kojim se redje ide. Ništa, pojedemo po sarmicu i parče pite sa sirom, ašovče (ono vojničko) u ruke i polako krenemo da kopamo. I posle samo par minuta, kroz izmaglicu i sneg koji je sve jače vejao, vidimo da nam se približava neko vozilo. Iskočimo na put, mora da smo izgledali ko saskvači, kad ono, kamion za čišćenje snega! Miško stane, mi mu objasnimo situaciju, izvučemo statičko uže iz gepeka, vežemo trabonju za kamion i on nas lako izvuče iz jarka i vrati na pravi put. Tu se zahvalimo čoveku, pozdravimo, i krenemo da pakujemo stvari za nastavak putešestvija.

I dok smo tako radili, primetimo da kamion za čišćenje snega ne odlazi. Obratimo pažnju, i vidimo da majstor petlja nešto oko rezervoara za vazduh. Dodjemo do njega, da vidimo u čemu je problem, i ispostavi se da mu je puklo crevo za vazduh, što znači da mu ne rade kočnice ni drugi sistemi na kamionu koji koriste komprimovani vazduh. On je to pokušavao da popravi izolir trakom, ali kako je bio neki žestok minus, crevo se zaledilo i traka nije mogla da se zalepi, i lomila se od zime.

Znači pay-back time. Otpakujemo ponovo mi naš alat, izvučemo mali gorionik na gas i neku specijalnu samolepljivu traku, najverovatnije iz NASA programa (svašta je moglo da se kupi na buvljacima u to vreme). Skinemo mu to crevo, gorionikom ga polako ugrejemo, osušimo, i zalepimo. I čovek se nama zahvaljivao više nego mi njemu što nas je pola sata pre toga izvukao iz jarka.


Mad Max na lep nacin... a ko te to vodio na ronjenje da samo nosis boce? Pa bas nije fora... isao je ovaj trabi i na ronjenje bogme, samo u Jaz doduse, rekreativno... a ta zesca krivina na putu kojim se redje ide iz Valjeva, jeste li to isli preko Kosjerica?
srdjan.pajic srdjan.pajic 17:49 13.08.2012

Re: Траџа је закон

Nebojša Milikić


Mad Max na lep nacin... a ko te to vodio na ronjenje da samo nosis boce? Pa bas nije fora... isao je ovaj

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana