Сви, сви, сви...

Колико год неко (а то сам првенствено и ја) не био фасциниран формом, све правдајући се суштином, не сме се занемарити и значај формалних ствари.

Таква једна, скоро па пука формалност, десила се и јуче. Мислим на оддржавање Друге међувладине конференције Републике Србије са Европском унијом. Том конференцијом и отварањем два поглавља обележен је и наставак преговора о интеграцији Србије у ЕУ.

Поглавље 32 садржи две главне области:
(1) интерну финансијску контролу у јавном сектору и екстерну ревизију и
(2) заштиту еура од фалсификовања и заштиту финансијских интереса ЕУ.

За поглавље 35 најављено је да ће бити прво отворено и последње затворено и свакако ће бити "најполитичкије" од свих. Утешно је што можда временом можда и може можда да се нађе нека формулација односа између Београда и Приштине која би била довољни компромис за обе стране (у том смислу је Иво Висковић синоћ на РТС-у подсетио на случај Источне и Западне Немачке које су пронашле форму непризнавања и сарадње). Искрено верујем да би тако нешто било вероватније да нема неколико "помагача" у овим преговорима али бар је дато време да се разговара.

Предстоји велики посао свакако а ја се лично највише бојим неразумевања државних органа (различита неразумевања постоје на на различитим нивоима) шта ће неке промене значити а штасе и не треба мењати (некако мислим да ће се такве ствари прве и мењати).

Скорије ми је неко рекао па парафразирам (ретко цитирам оно што чујем у 2 по поноћи изнад овала јаретине)

"У неким стварима су промене законских оквира непотребне, довољно је да држава као највећа буде ледоломац и почне да се понаша у складу са неком логиком. На тај начин би успоставила стандарде а остали би следили. Ми се пак налазимо у ситуацији да се пречесто дешава да и донесемо неки закон а држава буде последња која се оспособи да га примењује."

Оно што хоћу рећи своди се на на то да не треба занемарити формализацију неких ствари и треба уживати у лепим и значајним датумима али је прави посао на другој страни и превише ствари морамо променити сами без туђих упустава, притисака, уцена и подстрекивања. Оно што је добра вест у свему томе је што и можемо то сами...

Први корак је наравно да се лепо и човечански испричамо шта стварно желимо.