Beograd, 15. VIII

Prvo odem u moj bife, odmah više Cvetzka, pivo je jedva poskupelo ' samo 75 dinara ' a kafa je odlična, Ni usred cenetra ne prave takvu tursku kafu. Odem tamo sa kesama iz Maxija, ali ne vidim konobaricu. Ona zna šta ja narulujem. Sednem ipak. Dođe mi devojčica neka. Nova. Sa pirsingom iznad usne i preko obrva. Pirsing iznad usne deluje kao mladež koji traži uklanjanje. Svaki čas se oblizuje. Poručim ono što uvek pijem. DOnese dve flaše piva i dve čaše, jer ne zna da sam stalni gost. A kafa - pišanjak. Ne ume da kuva kafu. Zatim se vrati za sto gdee sedi, verovatno, dečko, ljubomoran kao dđukela i gleda da joj neki gost ne ponudi verenički prsten.

Ništa, popijem pišanjak. Doensem kese kući. Istovraim ih.

Onda mi dođe da odem u Hotel Rojal na klopu i - pola litre belog pola litre kisele i mnogo leda.

Konobara sam morao da molim ya još leda, jer sinoć su oba konobara bila nervozna. A jedan i pijan tako da je dva puta zamalo pao i prosuse se sa pićem koje je nosio.

Za susedni mstolom fino društvo u kasnim 40-im i ranim 50-im. 3 žene i 3 čike. Slave rođendan. To zaključim, mudro, po rečima konobara -- "EVo sada će muzika... Rođendan je ovde!"

I dođe muzika i otpevaše dve pesme.

Tada sa na vratima onog dela na terasi pojavi neko majmunče u bermudama i sandalama, kose tipa Era Ojdanić kada je 'teo da bude rosker. Nešto psuje. IZBACITE IH NAPOLJE, viče.

Da li mu smeta muzika?

Ne, ispostavil ose da je ljut što su mu uzeli svirače. Nije hteo da sačeka bar još jdnu pesmu za ono društvokoje je slavilo rođšendan. Za stolom se raspoloženje ispumpalo. LJudi poniženi, preselo im. Zapanjeni.

Čujem konobara kako veli: "To je naš direktor! Žao mi je ne možemo ništa."

Muške polovine se tešiše nekoliko minuta u stilu ..."..ma da pozovemo...udare par šamara i gotovo...jebeš hotel kad ima takvog direktora...i to je neki direktor.." itd.

Završim i ja sa svojim jelom - prebranac, bečka i salata krastava sa sirom. Pukoh. I vince. Pukoh, bre. Platim. I pre nego što pođem, za nekim stolom primetim dve čepe u godinama. Zrele koke koje mi se nešto keze.

Prođem pored njih i velim: "Laku noć dame i gospođe..." Jedna probeldi, a druga rica je samo pljesne po ruci i "šapne" - "Ćuti možda je manijak."