Injekcije

      Novi "kaplar od ambulante", sto mu je postao zvanicni nadimak, dobio je zadatak da deli pacijentima propisanu terapiju sjedinjujuci u sebi poslove medicinskog tehnicara i apotekara - sto je znacilo da u toku radnog dana treba da da stotinak injekcija i da izda pedesetak kutija lekova iz prirucne apoteke. On, koji je dogurao do apsolventskog staza sa iskustvom od tri date injekcije uz ucinak jedne iskrivljene igle, jednog iscurelog penicilina  i jednog pacijenta koji se drzao za debelo meso kad god bi ga video na praksi u "Internoj B". U posao je trebalo da ga uvede Nusret, devetnaestogodisnji mesarski pomocnik, visok i vitak kao trska, pognutih ramena i sporih pokreta, blazenog izraza lica,

kao vojnicki podsisana Mona Liza. Ipak, pokazalo se da i spori pokreti, kad su tako dobro proracunati da nema suvisnih, mogu da budu vrlo efikasni. "Sve je u organizaciji" govorio je Nusret, "dok ga prozivas vidis u nalogu sta prima, dok skida pantalone vec si napunio spric, levom rukom brises tupferom mesto, bridom desne ruke, u kojoj drzis spric, udaris ga i skrenes mu paznju a za to vreme je igla vec uletela, aspiriras, ubrizgavas, vadis iglu brzim pokretom, utrljas mesto uboda onim istim tupferom, kazes gotovo i dok on dize pantalone prozivas sledeceg. On ne stigne da se necka, tebi se ne tresu ruke, tako sto puta za dva sata i imamo vremena sa pivo u oficirskoj kantini, Ti placas"! I tako je Milos, posle 15 dana i dve gajbe piva obuke, postao majstor.

     U medicini nije dovoljno biti majstor, treba postati umetnik. Majstor otklanja kvar, dovodi stvari u red, ako je moguce, umetnik, uz sve to, daje i nadu da je u vecnoj utakmici sa Bogom moguce pobediti ili bar izvuci neresen rezultat. Deda-Mile je, kad je Milos usao u njegovu sobu, bio na pragu casnog poraza. "Sta ne valja, deda?" Milos se odlucio na familijarni pristup kad je video zajapurenog pacijenta koji je lezao u krevetu sa subarom na glavi, sucuci velike bele brkove. "Sta ne valja", odvrati deda jedva disuci, "ne valja sto ovaj balavac nista ne slusa i sto sam ja gotov"! Balavac, na koga se odnosila kritika, bio je vrlo krupni debeljko od 72 godine, sa ogromnim prosedim brkovima, slika i prilika Kraljevica Marka da je Marko zakasnio u Boj na Rovinama pa je grizu savesti utapao u vinu. Milos je eskivirao porodicnu carku i krenuo da jaca  samopouzdanje pacijenta. "Ma kakvi gotov, deda, zivecete Vi 100 godina!" rekao je veselo, kao covek kome Bog ne moze nista da odbije. "Ja imam 101 godinu" procedi deda-Mile, boreci se za dah. "A ja imam ovde injekcije za jos sto godina ali da mi obecate da Vas ja lecim sve to vreme" rece Milos boreci se za dostojanstvo profesije. " Jos mi nije umro nijedan pacijent od 100 godina pa necu da pustim ni Vas. Jel vazi?" I tako je deda-Mile dobio injekcije i priliku da odigra na produzetak - dva puta po sest meseci - jer zivot je, ipak, igra koja se igra do Zlatnog gola.