Malta

Malta, najmanja članica Evropske unije, odskora popularno odredište migranata iz severne afrike ukotvljena nekako usred mediterana oduvek je, kako nam kazuje istorija, bila mnogima koji su tim vodama plovili... interesantna .

Stojanović Svetislav

 

 

 

 

 СИТАР

Уколико с ума скрајнете помисао да вас опуштене те предате летовању може запљуснути медитерански цунами који нам италијански океанографи деценијама обећавају, или пак засути фини пепео суседне Етне што није немогуће, тврде пак геолози, обзиром да се афричка плоча све интензивније подвлачи под еуропску и то баш ту негде под поменутим вулканом, па да доживите судбину помпеја и херкуланума ту недалеко преко воде негдашњу, малтeшки архипелаг који вазда плута уместу је права дестинација за Вас зарад географско -историјских богатстава , а није да их нема, обзиром да материјални трагови задиру дубоко у прошлост...

Прву званичну ( посве нереалну сумњу) публиковао је архитекта Giorgio Grognet de Vassé 1854 у својој студији насловљеној Atlantis указавши да је малтешки архипелаг део потонуле Атлантиде некад повећег острва у медитерану које се налазило тик уз обале данашње Либије .  

Није се поменути архитекта само заносио Атлантидом него је је био и градитељ цркве Rotunda of St Marija Assunta, копије римског Партенона у месту Моста, која има трећу по величину куполу у свету.
од 1942 поменута црква је постала позната по томе да је приликом бомбардовања острва од стране немаца бомба пробила куполу, улетела у цркву и захваљујући патрону цркве св. Марији ,вели предање ,није експлодирала те је данас експонат у црквеном музеју док је на куполи остало место где је била пробијена и које водичи не пренебрегну да покажу. Тек да се незаборави... а туриста.. није да нема.

пробало се потом са Одисејом који је на Гозу једном од острва архипелага овдашњег са нимфом Калипсом имао шестогодишњу идилу у једној конфорној пећини и данас обавезном посетилишту знатижељних туриста.Често се у свом доконом лутању нађем подно поменуте нише у стени ,на срполиком пешчаном жалу опуштен под карцинозним зракама Сунца , и док таласи шушкањем ме маме у историју наравно да ме приповетка коју чух је од староседеоца Гоза, који је препричану сазнаше од својих предака,који су је опет слушали од својих старих.па све тако уназад до оних који су је доживели , те испричали касније знатижељним , равнодушним оставити није могла, те је склон игрореку српској синтакси прилагодих .
Прелепа је била та нимфа.проводила је дане на поменутом жалу исчекујући судбину коју јој је прорекла Питија речита у својој маштовитости , те се максимално досађивала уз Полифема једнооког монструма,мазгова по изгледу ,али преданог задатку, чувара јој . . . .
Одос, тјст, у ногама ветар, доделио му је кум име уочивши плави бескрај у његовим дечјим окицама.имао је Одос, од миља зван Оди, млађу сестру. У свему су били једно .сустигоше их тинејџерске године ,кад уочише другови им у игри посебност њезину , у свему, те сви одреда пожелеше наклоност јој.али Оди пргав,па се за све њега прво питало ,у форми , Оди ,Сеју би ти водио на плажу, или Оди ,Сеју би ти извео у шетњу ,Оди ,Сеју би . . .прилепи се то Оди Сеју зауши околини па му се тако и други почеше обраћати ,Одисеју,а њему мило јер је ето битан,а надасве као и сестраму ,леп.запази ту игру мајке природе девојка из суседства по имену Пенелопа и . . . из разлога љубави,обостране те осталих потребштина телесних ,удружише се њих двое,у трајну заједницу . . .и тако . . .једнога дана . . замоли Пенелопа Одисеја да кад већ џабалебари и свира органу одвесла до суседног Стеноса из разлога рекреације,а и начула је ,има тамо нека распродаја јефтина . . и би тако, послушан ради мира укући седне Одисеј у своју бродицу те уз песмицу и звиждућкање завесла преко. Ал оћеш, еол, тај превртљивац се ускомеша, смрче се невреме ,избрка се море и небо ,хоризонт и копно те . . . .прво што је осетио био је маз њему непознатих дугих коса по лицу. Неко се наиме трудио да му поврати удисаје методом устанауста. Пренувши се у полусвест ,уочи Одисеј над собом нешто невиђено ,дивно,лепо, прелепо ,Калипсу ,те неку сомину иза леђа јој ,како га са знатижељом премеравају погледима,па брже боље прекри шакама својега Зумбула ,ал шаке му се нешто од воде смежурале па испале мале . . или Зумбул од воде нађико,све-едно ,из посве употребних разлога покупи га Клипса путем Полифема, те отпреми у своју боравишну пећину . . .шест је година Одисеј се трудио да задовољи нимфине прохтеве небили га пустила назад Пенелопи.и дан дањи сведочи о интензитету тог труда гомила стена обрушених на поменутој плажи подно пећине. међутим ова каприциозна ,стално ново извољева .а врата подупро онај моснструм једнооки, скоцем. Онда једног дана Одисеју пуче у глави, назва је нимфоманком увредивши је притом и расплакавши, што прозва Полифема да одбрави пећину те задовољи знатижељу завирујући а тај моменат искористи Одисеј зграби оно кооче

за подупирање вратница и акну

Бизона право уоко ,да нешанта, убивши га притом намртво, прича се. потом изнемогао, без поздрава , заплива бетерфлај кући у сусрет Пенелопиног загрљаја, да одахне, најзад . . .

Ето казивања.трудио сам се да избегнем додавања било каквих, ту неминовност списатељску.оно што је чињеница на коју указах раније ја да и дан данас бројни туристи обилазе на Гозу Калипсину пећину,а само ретки успевају да назру у једном углу угребано у стени Срце забушено Аморовом стрелицом ,те слова О+К.

посве избледела.Оно пак, што уистину и данас указује на малтешки архипелаг као локалитет на којем је постојао живот поодавно је чињеница да су малтешки отоци историјом бременити. . . .

Сматра се да су први насељеници стигли на Малту са Сицилије доносећи са собом основна оруђа за преживљавање. Постоје такође докази да су пигмејски нилски коњи и јелени из Африке били на острву што указује да су насељеници долазили са разних страна. Потом , током периода које је претходило гвозденом добу грађени су неолитски храмови, а скорија истраживања указују да су они чак 1000 година старији од пирамида у Гизи чији се настанак датира у године 2.900 пре Христа.

Малта, са многим оваквим до данас очуваним храмовима, вероватно је (била) свето острво (isola sacra), на које су са свих страна пристизали верници да би били посвећени у тајне Велике Богиње, чија је колосална статуа откривена испред једног од храмова.

 

 

 

 

Оно занимљиво што се да уочити (из висине) је да већина малтешких храмова имају основе у виду силуете тела Велике Богиње.

Ако пак икада посетите зелено острво Гозо незаборавите да се на њему налази најстарији неолитски храм на свету из бронзаног доба. Мислим, ако је археолозима поверовати...

 

 

 А историја да се уистину поиграла на овом локалитету, ние да није, јер током времена Малта је постала дом разним народима, међу којима и Феничанима. Централни део острва као и луке су им били веома корисни за трговину. Одатле и потиче реч Малта, од оригинала Malet, што значи склониште. Феничани се сматрају оснивачем расе каква је данас захваљујући својој интеграцији са староседеоцима на острву.сећам се да давно прочитах како су у некој вукојебини либана прецизније Раскифа пећини овдашњи Професор Портели и сарадници му набасали на хумане остатке па из њих ехстаховали ДНА а потом компарисали са ДНА у ипсилон хромосомима живућих малтеза те установише податак да су више од пола садашњим острваљана . . . . исти као феничани.

Током Пунских ратова, Малта је пала у руке Картагињанима и Римљанима. У том периоду Римљани су учинили Малту познатом у оквирима Римског царства по производњи текстила.

Е онда се, ако је веровати (лажљивој) историји, 28 фебруара 60 г на путу из West Bank-a ка Риму услед невремена насукао се на обале острвца крај Mалте један румски галион а у њему се налазио Савле- Павле из Тарса (потоњи свети Павле) којег су спроводили да Нерону објасни какву то нову религију шири те буни народ .У пар месеци боравка на Малти свестан своје мисије причао је поменути Павле локалном становништву о хришћанству а ови причу прихватише и данас су на то потомци негдашњих становника веома поносни јер их црква католичка именовала да су prior credidi ( први верујући). Малта је најкатоличкија земља на планети са чак 98 посто припадника те конфесије који се Богу обраћају у 365 богомоља диљем Малте и Гоза.

 

 

 

На давнашњи бродолом потсећа спучине уочљив споменик Свецу на невеликом острву док је у подводју истог статуа Исуса Христа у молитви, постављена у част обиласка локалитета од стране папе Павла другог 2001 г. а што је данас култно место за фотографисање рониоцима.

У време пропадања Римског царства, Арапи су освојили Малту на дуже од 200 године дa би од њих Нормани преузели власт на Малти 1090. године .потом се Малта суочила са феудалним временима све док витезови Светог Јована, који су били протерани са Родоса, нису добили острво Малту 1530 г као свој нови дом те себе почели називати - Малтешким витезовима.

отада историја малте ( са околишем) постала и шире интересантана. Наиме године 18 маја1565 турска армада са 40,000 ратника агресији склоној је покушала да се заувек реши 700 поменутих витезова закатанчених у тврди Ст, Елмо (подно данашње Валете) али је у вишемесечном окршају названом Great Siege (Велика Опсада)

претрпела пораз да би на сцену потом коначно ступио ред малтешких витезова светог јована . но када су потом гласине о још једном могућем турском нападу на острво стигле до Реда, Велики Мајстор (Грандмастер) је одмах наредио да се без икаквог одлагања започне са градњом града, као и потпорама постојећим утврђењима и кулама како би се одбранили од било чије агресије.

 

Пјер ла Валет, јер он је био грандмастер, је одмах потражио помоћ хришћанских принчева и папе св.Пија петог да му помогну у изградњи новог града. Његов захтев је услишен и помоћ му је пристигла од разних хришћанских краљева и принчева из Европе. Пије пети је био нарочито дарежљив: понудио је финансијску помоћ и послао на Малту једног од водећих војних архитеката 16. века, Франческа Лапарелија да Кортона (1521-1571), који је већ раније помагао Микеланђелу у катедрали Светог Петра и који је био главни архитекта Козима де Медичија, великог тосканског војводе. Уз помоћ Џеролома Касара, Малтежанина, Лапарели је ускоро предао планове новог града. Место које је изабрано као локација за нови град било је брдовито полуострво Шиберас, које има преглед на ушушкане луке Марсамшет и Велику луку. У четвртак, 28. марта 1566. године, након обраћања Свемогућем Богу, Девици Марији и свецима како би им обезбедили да започети посао донесе успех и срећу целој хришћанској заједници и погодности Реду, Велики Мајстор је положио камен темељац Града у основу цркве Наше Госпе од победе пред витезовима окупљеним да присуствују тој спектакуларној церемонији. Велики Мајстор је пожелео да се нови град назове по њему и поклонио му грб са златним лавом на црвеном штиту.

Тако је Humilima Civitas Vallettae рођена . . .

Убрзо након полагања камена темељца, брдо Шиберас је постало центар догађања. Хиљаде руку је било упослено у копању, градњи и транспорту материјала. Ла Валета је одлучно укључио помоћ свих способних радника на Малти, као и свих робова - локалних и страних. Обзиром да за толики пројекат није био довољан новац хришћанских принчева, Ла Валета је убедио чланове Реда да помогну. И локално становништво је самовољно пристало на нове таксе на увозну пшеницу и вино, тако да се новац сливао за градњу новог града. Међутим Ла Валете је, умро 1568. године, док је градња новог града још била на самом почетку.

Поменути Ла Валета не само да је основао град који и даље носи његово име, већ је такође започео велике послове који су трајали више од 200 година и који су, када су завршени, описивани као једно од европских чуда. Након Ла Валетине смрти радови су се наставили брзим темпом под руком његовог наследника Фра Пјетра ди Монтеа (1568-1572). Валета је израсла у "град грађен од стране џентлмена за џентлмене", како је приликом боравка у Валети 1823 г. Сер Волтер Скот, аутор Ајванхо-а, романа о крсташима, изјавио.

О Валети пише да је . . . једна од највећих тврђава на свету чије зидине достижу висину од 50 метара, имала је осам палата у којима су живели витезови. У ред малтешких витезова могли су ући само припадници најбогатијих аристократских породица Европе, па су неки родитељи пријављивали своје синове, чим би се родили. Када би напунили 12 година, будући витезови подвргавали су се шестогодишњој обуци, тако да би са 18 година добијали чувени
малтешки крст са осам кракова који симболизују осам доброчинстава које треба да зна сваки хришћанин и осам земаља из којих су потицали чувени витезови "јовановци". Прва видљива веза са осмошиљастим крстом је била његово представљање на кованом новцу Великог Мајстора Фулк де Виларет-а (1305-1319).
У велелепној про катедрали Св. Јована Крститеља у Валети налазе се гробнице највећих витезова малтешког реда, те изузетно вредна Каравађова слика (који је на позив великог мајстора Малтешког реда Адолфа Винијакура посетио Малту 1608 г) Смрт Св. Јована Крститеља

 

1798. године Наполеон је преузео острво са лакоћом и витезови су побегли. Ово је довело до побуне Малтежана против Француза уз помоћ Британаца. Британци су преузели Малту и претворили острво у морнаричку базу. Међутим то је сад опет довело до тога да Малта постане мета многих напада посебно током 2. светског рата бомбе су уништиле многе историјске грађевине ( овако је изгледао трг испред националне библиотеке у средишту Валете са спомеником енглеској краљици Викторији) а острво је oстављено у рушевинама...

15. априла 1942. године Малта је одликована крстом Светог Ђорђа за храброст.то Британско највеће одликовање је предато целокупном становништву малтешких острва.

Тек 1964. године, након 164 година под британском влашћу, острва су добила независност и коначно постала република 1974. године. Изабран је председник државе, и рођена је парламентарна демократија на Малти.

Од добијања независности, Малта се развијала и цветала да би постала члан Европске Уније 1. маја 2004. године.

Бедекери о Малти указаће Вам да се Малтешки арпихелаг састоји од острва Малта, Гозо и Комино, док су Коминито и Филфа тек врхови подводних планина .Туризам и бродоградња су главне привредне гране републике Малте у којој живи око 420.000 становника, па ова мала острвска држава (316 квадратних километара) веле има највећу густину насељености у Европи (1.330 становника по квадратном километру).

Службени језик на Малти је енглески, док малтешки представља интересантну

мешавину арапског, енглеског и италијанског а што је мене привукло тако да сам 2005 г. постао аутор првог Српско Малтешког речника .
Имам то задовољство да више од деценије живим у Валети. Валету волим ,Валету обожавам, њен сам постао зависник, комотно би ме local council могао ко водича посокацима њеним упослити , набази љубавној би то радијо, јер ме слудила начисто ко унеком трансусам, посебно кад ноћ смакне средину јер ко уме да чује, Валета (званично, A World Heritage City), но за нас становнике, A City of Bells, Jells & Smells, уме маштовито да лаже.Предуслов је поноћ,те да слушалац има обавезно друштво углави. Оне друге, бистроглаве, кои у сваком моменту знају гдесу у оквиру галаксије,загребаће копљаник грандмастера Пјера де ла Валете папирним ноктом по оку, па ће суза настала као последица тог чина, размазати пејзаж, те му дати неку одвратност и језу у ушима, док кукњава сужњева заточених вековима у тамницама подно зидина Града, не учини да се уљези безглаво врате у стварност.За сваки случај, да се има на уму.Оним првим, нама, кои слуте дешавања бивша, а појам реинкарнације им нествара осећаја бљутавости у усној шупљини, Град ће отворити душу као мажена проститутка, сва, дојаја, предата свом пажњи склоном јахачу, те поменути историју, ту лажљивицу, која . . . . вид' мене ,погубих се чим о Валети кренем писати , стога нетреба да вас онда чуде стихови насловљени ВИТИ ЊЕ које јој посветих

Рутаве муве инфекцију нуде

У саксији корен сања облик цвета
Туристи ко овце лутају са циљем
Испод мене пружа сев Алета

Залутале лађе у доку без наде
У уху присута звук црквених звоона
Голубови серу прастаре фасаде
Пода мном се умиљава Она

Слуђене рибе плутају по води
Суноврат сунчев шаренило боја
Има лепота биће их још згодних
Ал ниједна ков Алета моја

Јер Валета је Малта, Малта је Валета и ко их једном заволи, нека зна, та љубав је вечна.

О малтешком архипелагу би се могло још подоста писати но лични доживљај
ништа заменути неможе стога вратите се на почетак ове приповетке па . . .

У старом малтешком језику постоји реч tgharbel (сејач, ситар) која указује на мушкарце који су, има томе, са ситом (решетом) на рамену обилазили рибарска сеоца по острву те домаћинима сејали зрнасто поврће, препричавајући им приче слушане по другим местима острва, јер поседовање тог помагала баш и није било омасовљено, па су они тако ,ти ситари, били уствари шириоци вести острвских. Често кад себе затекнем у одабиру састава које би јавности понудио унеколико сличим на поменуте.

тако и овог пута.