Oprost

Tamara Kaliterna RSS / 01.09.2007. u 19:22

Narodi su činili velika zla jedno prema drugome – sto miliona ljudskih bića je  ubijeno u ratovima prošlog veka. U četiri rata Srbije u poslednjoj deceniji 20. veka približno 130.000 ljudi je ubijeno. Ciklusi nasilja i osvete su beskrajni.

Neću govoriti o oproštaju u verskom smislu. Etika i religija se ne mogu identifikovati. Takođe, biti moralan nije isto što i povinovati se zakonu.

Etika znači stalno preispitivanje vlastitih moralnih uverenja i moralnog ponašanja.

Opraštanje započinje sećanjem, moralnom prosudbom šta su zlo i nepravda i traženjem istine o tome šta se uistinu dogodilo. Znak je milosrđa i mudrosti sećati se, tražiti pravdu i pomirenje. Nema spremnosti za oproštaj bez pokajanja.

Oproštaj znači opiranje osveti i empatija za čovečanstvo. Oproštaj znači istinsku nameru žrtve da ponovo živi sa počiniocima nedela ili sa njihovim naslednicima.

Nisu ruke, već srce, pravi izvor moralnog nedela.

Mi iz Srbije smo učinili sa velike udaljenosti nečuvena zla mnogim ljudima. Većina ljudi iz Srbije nije smatrala da su lično uključeni u nedela. U ovom stoleću, biti nesvestan toga znači biti nemoralan.

Nadbiskup Desmond Tutu koji je predsedavao južnoafričkom Komisijom za istinu i pomirenje smatra da je oproštaj neophodan da bi ljudi preživeli. Ali, ja se često pitam gde je ravnoteža između pravde i oproštaja? Rešenje je u čovekovoj sposobnosti da prašta. Opraštanje je vrlina čije je upražnjavanje bolno.

Pre tri godine, kada su Žene u crnom drugi puta za redom posetile Srebrenicu 11. jula, za vreme sahrane stotina srebreničkih žrtava, starica Muslimanka, tradicionalno odevena, pitala me odakle dolazim. Posramljena, gledajući u zemlju odgovorila sam da dolazim iz Beograda. Ta žena je od početka rata znala da su iz Beograda stizali novac i vojnici koji su ubijali njene sunarodnike. Rekla mi je: „Hvala ti, dijete moje, što si došla izdaleka da sa nama podijeliš našu muku“. Posle tih jednostavnih reči oproštaja nisam se osećala bolje. Osećala sam se lošije. I ponižena po drugi put. Prvi puta sam bila ponižena kada su mojim novcem plaćane srebreničke ubice.

Ponovo jednog jula u Bosanskoj Dubici, gradiću na zapadu Bosne koji je poznat po zverstvima za vreme Drugog svetskog rata, došla su deca koja sa roditeljima – izbeglicama žive u evropskim zemljama. Neka od te muslimanske dece su po julskoj jari nosila vunene kape na glavama. Rečeno mi je da su im srpski vojnici odsekli uši u znak osvete zbog uspomena na Drugi svetski rat kada su u tom delu Bosne stradali Srbi. Ta deca su isuviše mlada da formulišu reči oproštaja. A ja nisam spremna, niti ću ikada biti, da prihvatim njihov oprost.                

Da bi počeo proces zalečenja, neophodno je međusobno opraštanje. Onaj koji oprašta omogućava onome kome je oprošteno da prevaziđe osećaje krivice, stida ili stigme.

Filosofkinja Hannah Arendt u studiji „Ljudska situacija“ smatra da je oproštaj deo društvene etike. Odnosi među ljudima ne mogu se opisati metodama „sredstava“ i „ciljeva“. Nož sam po sebi nije ni dobar ni rđav. On je instrument koji se može iskoristiti za dobra ili zla dela.

Bez oproštaja, dela učinjena u prošlosti visiće kao Damoklov mač nad glavama svake nove generacije, a mi ćemo biti žrtve prošlosti. Prema Arendtovoj, razumevanje oproštaja neophodno je zajednici ljudi koja želi da zajedno živi.

Opraštanje je i zahtev političke etike, jer “Ni jedan čovek nije ostrvo”.

Koncept oproštaja nas dovodi u ambijent u kome ne možemo govoriti o etici bez perspektive drugog. Pomirenje je važnije od žrtvovanja.

„Ako mi ukradete olovku i kažete ’Žao mi je’ a ne vratite mi olovku, vaše izvinjenje ništa ne znači“, kaže nadbiskup Tutu. Oproštaj nije jeftino milosrđe. Crkva više propoveda nego što živi oproštaj. Oproštaj košta. Naročito u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čiji se neki sveštenici mogu ubrojati u ratne zločince. 

Ako je moralno ponašanje moja najvažnija obaveza kao ljudskog bića, najvažniji će mi biti kvalitet odnosa sa drugima, moja odgovornost za svakog od njih. U „Braći Karamazovima“ Aljoša kaže: “Svi mi smo odgovorni za sve druge, ali ja sam odgovorniji od svih drugih”.

(Izlaganje na konferenciji Žena u crnom u Valensiji, od 15. do 20. avgusta)



Komentari (30)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Dragan Vujanović Dragan Vujanović 21:14 01.09.2007

Opraštaju ljudi, a trguju trgovci !!!


Pojam oproštaja na ovim prostorima se na žalost pre svega zarobljava u zamku (ne)praštanja vezanog za nedavne ratove u kojima smo učestvovali.

Ako i pomislite da pomenete oproštaj, ošamariće vas primedba sa snagom kletve – “Mi njima ne možemo da oprostimo dok i oni ne priznaju zločin i zatraže oproštaj od nas!!”

Ajmo mi, ovde, odgovor na tu stupidariju:

Mi njima ne praštamo da bi i oni opraštali nama. Mi ne tražimo oprost pod uslovom da su ga i oni zatražili od nas. Ne. Mi treba da oprostimo i treba da tražimo oprost jer taj visoki gest svaki čovek i svaki narod duguju pre svega sebi. Dakle, to je naš dug prema nama samima. Ako oni drugi ne učine isto… Pa to je ne na našu sramotu i štetu – već na njihovu. Oni kako hoće! Svako nosi breme svojih dela. A mi uradimo ono što je naša dužnost, kako bismo pokazali da jesmo dorasli načelu opšteg dobra.

vidomir pavlovic vidomir pavlovic 21:30 01.09.2007

OPROSTITI MOŽE SAMO...


,,,onaj koga nisu direktno uvredili!!! Direktno uvredjeni ili oštećeni imaju želju za osvetom! Da li će se osvetiti zavisi od mnogo stvari Neznam ni zašto treba da dodje do opraštanja, ako meni neko udari šamar nizašta , greškom recimo, i kaže mi IZVINI šta ja imam od tog "izvini"? Mene obraz i dalje boli... A kamoli ako su mi ubili nekog od familije...
Kažu veličina čoveka je u praštanju!!! Ja se pitam , što si dozvolio da ti moram oprostiti?
Ovo je beskonačna tema jer ratna sekira i lula mira nikad nisu pružile ruku jedna drugoj
Urosh Urosh 21:43 01.09.2007

Srebrenica

i 12 godina posle ostaju samo muk i sramota, zbog neizrucenja onih koji su ubijali po Srebrenici.
Srebrenica 1995-2007-OPROSTITE NAM!
nebitan nebitan 15:16 02.09.2007

Re: Srebrenica

Ti možeš da tražiš oprost u svoje lično ime, znači u jednini.
Dakle piše se : Oprostite mi (a ne oprostite nam). O Srebrenici si informacije dobijao verovatno preko NVO i B92, pa zato u nečije ime priznaješ nešto što nije tačno. Budalaština. U Srebrenicu su kamionima dovoženi mrtvi ljudi sa svih strana. Marketinški je pravljeno to što je na kraju i napravljeno. Zato nema mesta nikakvom traženju oprosta. Bar ne sa moje strane. Ja samo molim da Srbija oprosti takvim ljudima, koji priznaju sve i svašta, samo da bi izvukli ličnu korist. Bedno.
Ne tražim oprost. Nemam zašto. Dajem oprost, imam zašto, i te kako. Bogu hvala, nije cela Srbija b92.
Urosh Urosh 20:18 02.09.2007

Re: Srebrenica

Molim modteam da opomene korisnika nebitan zbog relativizacije zlocina.
Giacomo Giacomo 23:34 02.09.2007

Re: Srebrenica

U Srebrenicu su kamionima dovoženi mrtvi ljudi sa svih strana

Da li ti to relativiras sramni dogadjaj da je na samom kraju rata pobijeno hiljade ljudi? Ako to radis neka ti Bog oprosti ali ja ne mogu iako mi niko nije ubijen od mojih narodjenijih.
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:10 06.09.2007

Re: Srebrenica

Gospodine Uroshu, ja na ovakav tekst ne bih ni odgovarala. Sve je jasno svima, osim autoru
dunjica dunjica 21:57 01.09.2007

Oprostenje i isprika

NIKAKO se ne smiju medjusobno uslovljavati. Svatko je odgovoran za svoj part.

Sve u svemu, neusporedivo lakse pricati/pisati sta (ne) bi trebalo, nego uciniti. Za to stvarno trebaju muda, itekako!
Gordana Vasić Gordana Vasić 01:02 02.09.2007

Oproštaj

Ne bih nikako vezivala pojam opraštanja za prostore, određeno vreme niti konkretne događaje. Zato mi se i "dopada" razmišljanje autorke na ovu temu (ako tu ima ičega za dopadanje, a nema).
Imam utisak da bih na reči starice koju pominjete, pala tu, pred njom, na tu zemlju i ostala tu... da plačem, da ćutim, da umrem.
I, da: mislim da ni ja ne bih podnela oprost dece sa vunenim kapama.
Postaje potpuno nevažno ko je kome šta uradio, pred činjenicom da ljudi čine zverstva koja mi se isprva učine nemogućim, izmišljenim (trenutni odbrambeni mehanizam), da bih se posle samo malo razmišljanja našla pred užasom istine.
Osećam se odgovornom. Pred odgovornošću, osećaj krivice pada u vodu i tone trenutno. Krivica je ćoše u kome mala deca sede i čekaju kaznu, priželjkujući je, jer - kaznom će ravnoteža biti ponovo uspostavljena.
Odgovornost je strašna sloboda odrasle osobe da veruje ili ne, prihvati je ili ne, suoči se ili ne, vidi ili ne vidi.
Odgovornost je muka koja me vodi ka oproštaju.
Velika je ovo tema, jedna od samo nekoliko istinski važnih u životu.
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:13 06.09.2007

Re: Oproštaj

Vas drugi pasus je i moj. I treci Hvala
Unfuckable Unfuckable 05:01 02.09.2007

Čini mi se da bi

ceo text trebalo objaviti na nekom bosanskom blogu ...
Malo mi je glupo tražiti oproštaj ili objašnjavati koncept oproštaja po Srbiji ....za pokolj u Bosni ...

Takođe - hoće li autorka bloga preneti i reagovanja ( oprosta ) druge strane - na reči kajanja i sramote sa ove strane.... ( kojima se priključujem )

Ono što mi je čudno - to je : koji bi roditelj stavio svom detetu VUNENU kapu na glavu ( "u sred julske jare " ) - pa sve i da su mu odsečene uši ...predpostavljam da ima boljih materijala za julsku jaru ...
.ili ponekad poverujemo baš u sve što se ispriča .. ( "rečeno mi je da su im srpski vojnici .."...onako nekritički ...

I, zanima me - dokle ću morati da se izvinjavam svima okolo za sve što je neko drugi uradio ?
Jel ima neka ...ili neko ko će da mi kaže kada sledi moratorijum na polivanje govnima po glavi ?
nebitan nebitan 15:21 02.09.2007

Re: Čini mi se da bi

Takve ljude ne zanimaju zločini mkoji su počinjeni nad Srbima, kao ni zločini koji se još uvek čine. Takve ljude zanima da unose razdor i svađu unutar Srbije, na bilo koji način.
Osim toga, gledano u bližu i dalju istoriju, na ovim prostorima najmonstruoznije zločine su vršili, i dalje vrše: Hrvati, Turci, Austrougari... Na tom spisku, Srbi su ubedljivo na poslednjem mestu.
dunjica dunjica 16:27 02.09.2007

Re: Čini mi se da bi

Zanimalo bi me pojasnjenje, kako i kakve to zlocine
i dalje vrše: Hrvati, Turci, Austrougari...
?

I tko su ti Austrougari, molim lijepo?

* podvukla dunjica
Gordana Vasić Gordana Vasić 17:15 02.09.2007

Oprost

Unfuckable
Ono što mi je čudno - to je : koji bi roditelj stavio svom detetu VUNENU kapu na glavu ( "u sred julske jare " ) - pa sve i da su mu odsečene uši ...predpostavljam da ima boljih materijala za julsku jaru ....ili ponekad poverujemo baš u sve što se ispriča .. ( "rečeno mi je da su im srpski vojnici .."...onako nekritički ...


To, da li su vunene, svilene ili od srme izatkane - kape kojima je svrha da pokriju mesta na kojima su nekada bile dečije uši, potpuno je nevažno spram činjenice da deca više nemaju svoje uši! Kao što je za tu činjenicu potpuno nebitno da li je informacija dobijena putem izvora "reče mi jedan čovek" ili je potkrepljena nekim jačim dokazom. Da li Vi sumnjate da su u svim ratovima, na svim prostorima, deci odsecane ruke, uši, vratovi?
Predlažem Vam da zamislite te momente kada su uši odsecane: oči dece; oči odraslih; ručice koje drhte; ruke sa sečivom; okoliš kakav Vam je volja da zamišljate (sunčano, zeleno, ogolelo, brdovito, kišovito, dan, noć); dan u nedelji... Ostalo domislite sami. Ako to možete, onda pročitajte šta ste napisali i preispitajte svoju dušu. Posle toga, pokušajte ponovo da stavite u žižu pitanje: KOJI BI RODITELJ STAVIO SVOM DETETU VUNENU KAPU NA GLAVU, PA SVE I DA SU MU ODSEČENE UŠI? Da li je to ono što je zaista važno?

Ili, nemojte uraditi ništa od ovoga, pa ćemo se i dalje ćerati:
"dokle ćemo mi...?"
"ko je prvi počeo...?"
"ko je koga više...?"
"a ko će nama...?"
i slične budalaštine.
Gordana Vasić Gordana Vasić 17:21 02.09.2007

Re: Čini mi se da bi

nebitan
Takve ljude ne zanimaju zločini mkoji su počinjeni nad Srbima, kao ni zločini koji se još uvek čine. Takve ljude zanima da unose razdor i svađu unutar Srbije, na bilo koji način. Osim toga, gledano u bližu i dalju istoriju, na ovim prostorima najmonstruoznije zločine su vršili, i dalje vrše: Hrvati, Turci, Austrougari... Na tom spisku, Srbi su ubedljivo na poslednjem mestu.


Kakve ljude to ne zanima? LJUDE zanimaju zločini koji su učinjeni bilo kome! LJUDE to zanima zato što ih zlikovci ugrožavaju u osećaju da su LJUDI.
Mene ugrožava svako ko pokušava da svoj zločin sakrije iza tuđeg.
Ja, koja nisam činila zločine, niti sam ih bilo kako izazivala... osećam se odgovornom pred svima koji su patili, koji pate i koji će patiti.
Ne razumem o kojim to ljudima govorite.
Unfuckable Unfuckable 21:11 02.09.2007

Re: Čini mi se da bi

ne bih dalje polemisao, zaista ...rekao sam da se priključujem rečima kajanja, ali to očigledno nije bilo primećeno pošto je "pritisak skočio" kada sam se zapitao to o nesrečnim - kakvimgod - kapicama.
..uopšte ne treba niko da me opominje da zamislim te momente kada su uši odsecane: oči dece; oči odraslih; ručice koje drhte; ruke sa sečivom; okoliš kakav Vam je volja da zamišljate (sunčano, zeleno, ogolelo, brdovito, kišovito, dan, noć); dan u nedelji. - pošto sam dovoljno odrastao da shvatim monstruoznost zločina...ali je - izgleda - problem nastao kada sam doveo u pitanje zdrav razum kretena koji je po julskoj jari, već osakaćenom detetu nabio još i vunenu kapu na glavu .
..Istovremeno, nadam se da nećemo polemisati da je ispravnost i preciznost informacija koje govore o ovim užasima od krucijalnog značaja i da svaka, pa i najmanja nedoslednost celu priču poprilično dezavuiše ( setimo se Markala, Račka, etc ...)
Nema potrebe da se "ćeramo" - pošto ja nisam onaj sa kim se treba ćerati povodom ovih i sličnih priča - ali me zanima, i ponavljam :
Dokle ću morati da se izvinjavam svima okolo za sve što je neko drugi uradio ?
Kada sledi moratorijum na polivanje govnima po glavi ?

...na to mi - osim pretnje da ako ovako nastavim pada "ćeranje" - niste odgovorili
Gordana Vasić Gordana Vasić 08:52 03.09.2007

To: Unfuckable

Ne, nisam pretila a nisam ni mislila da ćemo se ćerati Vi i ja. To što bismo se nas dvoje ćerali, kod ovolikih važnih svetskih i belosvetskih faca koje se prećeravaju na belosvetskom nivou a nama sve to belosvetski na nos izlazi, bilo bi više nego smešno.
Videla sam Vaše priključenje rečima kajanja i tačno je da je mom osećaju to ostalo u pozadini i bez težine naspram komentara o kapama. No, kako ne bih da sebi dozvolim da sada svoju sujetu i bilo kakva svoja zapažanja stavim ispred užasa oko kojih se i zaplela ova diskusija, reći ću Vam samo još ovo:
- da mi je žao ako Vas nisam dobro razumela;
- da ne znam do kada ćemo morati da se izvinjavamo svima okolo.
Gordana Vasić Gordana Vasić 09:08 03.09.2007

Re: To: Unfuckable

Ne umem da izmenim tekst pa ću morati ovako da dodam:
- da treba da preuzimamo svoju odgovornost i dooobro se preispitamo gde smo bili i šta smo radili kada je neko drugi neki haos pravio, kao i gde smo sada i šta radimo na saniranju posledica istog.
Unfuckable Unfuckable 09:48 03.09.2007

Re: To: Unfuckable

Komentar izmeniš tako što klikneš na izmeni, a onda kopiraš naslov svog komentara / u polje za naslov / , pa posle kopiraš text iz svog komentara koji želiš da izmeniš, i onda ga tako iskopiranog edituješ - tj promeniš ....

Mislim da smo stigli do nekog pointa - upravo zato sam i postavio pitanja - pošto ja znam gde sam bio i šta sam radio dok je pravljen haos o kome pričamo ....to mi i daje za pravo da postavljam ta pitanja - uz podpitanje : Kako se saniraju posledice toga, koji je način ? Ako uporno ponavljamo - oprostite, oprostite ....saniramo li posledice ?
Gordana Vasić Gordana Vasić 22:34 03.09.2007

Re: To: Unfuckable

Hvala na pomoći. Videla sam da je nešto oko čega bi trebalo da se bakćem, pa mi je ovako bilo lakše.

Elem, da... došli smo do oproštaja, što bi i trebalo da bude tema ove diskusije. Otprilike smo, koliko shvatam, u istoj poziciji: da pitamo, jer na to imamo pravo (ili bar smatramo da imamo pravo).
Naravno da se prostim ponavljanjem: "oprostite" ne postiže baš ništa.
Kao što ni upornim ponavljanjem: "volim te" ne možeš nikoga ubediti da ga voliš, kao ni on/ona tebe.
Delima se saniraju posledice. Svako bi trebalo da čini ono što može.
No, oproštaj i molba za oproštajem, posle ovakvih užasa, mora biti polazna tačka.
Ako me neko slučajno gurne i kaže "izvini", ljudski je da kažem (iz srca iskreno): "U redu je", imajući u vidu da sam i ja ko zna koliko puta nekog drugog gurnula nehotice.
Ali, ako me neko svojim ponašanjem povredi ili ugrozi, pa zatim kaže isto to "izvini", rekla bih mu da drugi put vodi računa o tome šta radi. Po mom mišljenju, to bi već zahtevalo jedan viši nivo svesti i, ako je taj čovek samosvestan, trebalo bi da mi kaže i pokaže da mu je "žao", što je već izjava koja u sebi sadrži i nekakvo obećanje da će promeniti svoje ponašanje.
No, ako čovek ubije ili unakazi drugog čoveka (čak i igrom slučaja i više sile, a da ne govorimo o svesnoj nameri da to uradi)... molba za oproštajem je prvi čin koji pokazuje mnogo toga.
Ratovi su tek posebna priča. Ja se lično osećam odgovornom i za sve što nisam niti želela a kamoli uradila, jer je veličina patnje koja je izazvana ogromna a "šteta" nenadoknadiva.
Zato bih ponovila ovo:
“Svi mi smo odgovorni za sve druge, ali ja sam odgovorniji od svih drugih”.
Unfuckable Unfuckable 06:03 04.09.2007

Re: To: Unfuckable

...zaista ne vidim zašto bih ja bio odgovoran za sve druge ( punoletne ) sunarodnike - dovoljno mi je što imam pasoš prokažene države ruiniranog ugleda ... - pogotovu mi ne pada na pamet da budem još i odgovorniji od svih drugih, ako sam toliko toga rizikovao upravo izbegavajući da budem uvučen u njihove prljave, krvave igre ....nije mi logično, nikako ...
Gordana Vasić Gordana Vasić 12:43 04.09.2007

Re: To: Unfuckable

Unfuckable
...zaista ne vidim zašto bih ja bio odgovoran za sve druge ( punoletne ) sunarodnike - dovoljno mi je što imam pasoš prokažene države ruiniranog ugleda ... - pogotovu mi ne pada na pamet da budem još i odgovorniji od svih drugih, ako sam toliko toga rizikovao upravo izbegavajući da budem uvučen u njihove prljave, krvave igre ....nije mi logično, nikako ...


Poštujem pravo čoveka da preuzme onoliko odgovornosti koliko smatra da mu pripada.
Koristim svoje pravo da se ne slažem, a slutim da bi nastavak ubeđivanja bio besmislen.
Unfuckable Unfuckable 14:32 04.09.2007

Re: To: Unfuckable

Gordana Vasić
Unfuckable
...zaista ne vidim zašto bih ja bio odgovoran za sve druge ( punoletne ) sunarodnike - dovoljno mi je što imam pasoš prokažene države ruiniranog ugleda ... - pogotovu mi ne pada na pamet da budem još i odgovorniji od svih drugih, ako sam toliko toga rizikovao upravo izbegavajući da budem uvučen u njihove prljave, krvave igre ....nije mi logično, nikako ...

Poštujem pravo čoveka da preuzme onoliko odgovornosti koliko smatra da mu pripada.
Koristim svoje pravo da se ne slažem, a slutim da bi nastavak ubeđivanja bio besmislen.


Naravno da imate pravo da se ne slažete .
Bilo bi mi lakše, naravno, da mi navedete zašto se ne slažete i da mi navedete alternativu.
Ovaj dijalog ni jednog momenta nisam smatrao ubeđivanjem, pre bih rekao da je to bio pokušaj pojašnjavanja.
Ne pretendujem da imam ispravne stavove o krivici, sramoti, oproštaju, .... kolektivnoj krivici - to me nekako i najviše zanima...i zato me zanimaju konkretna pitanja ( postavio ) i konkretni odgovori.....
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:16 06.09.2007

Re: Čini mi se da bi

Moracemo to da radimo sve dok oni koji su cinili zlo ne budu tamo gde im je mesto. Hipoteku njih mi svi u Srbiji nosimo vec najmanje 12 godina
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:21 06.09.2007

Re: Čini mi se da bi

zaboravili ste amebe, neandertalce, Ilire, Vizigote, a tek marsovci
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:25 06.09.2007

Re: Čini mi se da bi

Pod hipotekom onih koji su zlo radili vec smo 12 godina. Toliko je i godina nasih izgubljenih i posramljenih zivota
Time Bandit Time Bandit 05:22 04.09.2007

Ovo za Karamazovi to moze

(mada ako bi procitali neku od stranica pre a i posle, tesko da bi to uslo u Vas koncept) a ovo drugo je vise za psihijatrisko vestacenje.
Vi se kao izvinjavate a ne zelite da drugi prihvate to izvinjenje (deca sa vunenim kapama), jer " Mi iz Srbije smo ucinili sa velike udaljenosti necuvena zla ..."
Prikacili ste i jadnog Tutua, a mogli ste i druge malo blize
Tamara Kaliterna Tamara Kaliterna 13:29 06.09.2007

Re: Ovo za Karamazovi to moze

Koga na primer. Da li nekoga iz ukinute Kostunicine Komisije za istinu i pomirenje. Ili mozda onog popa koji je blagoslovio Skorpione, da ne idemo vise u hijerarhiji
Gordana Vasić Gordana Vasić 23:36 06.09.2007

Re: Ovo za Karamazovi to moze

Tamara Kaliterna
Koga na primer. Da li nekoga iz ukinute Kostunicine Komisije za istinu i pomirenje. Ili mozda onog popa koji je blagoslovio Skorpione, da ne idemo vise u hijerarhiji


Pa da, zašto ne? :O
Gordana Vasić Gordana Vasić 00:24 07.09.2007

Oćemo da nastavimo Unfuckable?

Ovaj tekst ne bi trebalo još da se "ugasi", jer je tema intrigantna, teško se o njoj može razmišljati hladne glave (a i ne treba), teško je uopšte u životu nositi se sa svim pitanjima koje pokreće ovo jedno, filozofsko: oproštaj.

1. Zašto bi trebalo da mi, Srbi, tražimo oproštaj bilo od koga? Zato što je mnogo zlikovaca iznedrila zemlja Srbija.
2. Zašto bi trebalo da se odgovornom osećam ja lično za nešto što uradili drugi Srbi? Pa ovako: u svom mikrosvemiru, pa ako ga još malo smanjim, mogla bih da se osećam potpuno nevinom. Ali, da li je tako? Kažeš, dosta ti je to što imaš pasoš jedne bedne propale zemlje. I meni bi moglo da bude i dosta i previše to, što sam živela u to vreme sa crkavicom od plate, ponižavala se u redovima sa kojekakvim poludelim sapatnicima... ma svašta sam preživela. Ali, šta je preživelo Sarajevo? A koliko ih nije preživelo? A koliko ih je preživelo, pa kuka što je preživelo?
I šta sad? Ja sam, kao, nevina? Nisam znala. Nisam ništa mogla da uradim? A šta ako sam mogla? Misliš li da možeš sa sigurnošću da odgovoriš na to pitanje? Možeš, doduše, ako si tada bio dete.
3. Da li su oni nas zamolili za oproštaj? To kod mene "ne pije vodu". Ne može niko svoju odgovornost da krije iza tuđe.
Svako, braćo, svoje breme na svoja leđa.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana