Piše Švaja

Čekajući Taličnog TomaKonzumiramo jutarnji čaj. Nana da sve bude cool. Ja sam od svih Daltona najmanji i najzlobniji, pa kao pravi Džo grabim najveći. Ko pre djevojci… Ali strašan urlik prekida zajutrak. Pejo, koji je otišao do kola po auto-kartu, panično viče da auta nema. Ispario. Kako bre? Tarantula ga odnijela, baba joj zanijela. Telefonska provera. Ja, ja, Hromi Daba je kod nas u apsu. Firma Kolonia. Pa vi opet pevajte Viva Kolonia. Gde se nalazite? Prvo 18 stanica tramvajem, a onda… pa onda najbolje da uzmete taksi.

Piše Švaja

Hopp...Kad je čovek, pri tom još i Srbin, u bedaku, opuštajuće mu je da vidi druge primerke iste vrste. Krava i komšija. Za lečenje štresa. Tumaramo ulicama Kelna uz kolone potuljenih Švicaraca. Nose piva do pola popijena, staklasti pogledi lome noćne reklame, zastave isprljane, poneka čak i ubljuvana. Devojke se ne obaziru za njima. Ne sede na spomenicima, već po obroncima trotoara. Ne pričaju ništa.

Švajcarci su kao što znate ispali. To veče bodrila sam ih zajedno sa koleginicama, pile smo i nazdravljale za pobedu, uz bodrenje na švajcarskom i ostalim jezicima čulo bi se i jedno 'ajde ali nije vredelo.

Svi smo bili veoma tužni a najviše igrači. Mnogi su plakali pri čemu se ne sećam da su naši plakali. Da jesu, verovatno bi nam bili malčice simpatičniji. Priznajem, Srbi ne praštaju a i porcije optimizma su im odavno isušile.

Sve u svemu, švajcarski navijači (oko 5000) su ih sinoć sačekali na aerodromu uz ovacije i skandiranje. Svi u crvenim bojama i sa zvončićima kakve nose švajcarske krave. Kako sam u isto vreme čekala mamu mogla sam da ih posmatram i zavidim na prizoru. Na zvončićima baš i ne ali i to je deo njihovog brand-a. :)

Moj poznanik, urednik u novinama ima dve sekretarice.jednu poslovnu i jednu licnu.

 Poslovna mu zakazuje intervjue sa ljudima, odgovara na mailove, zakazuje poslovne ruckove, pravi dnevni raspored sastanaka  i conference calls i uopste sve sto rade sekretarice.

Licna sekretarica mu obavlja licne stvari, organizuje vecere s prijateljima, kupuje zeni i deci poklone za rodjendan, organizuje letovanja, narucuje hranu kad moj prijatelj priredjuje partije, poziva majstore kad treba, bastovane, kucne pomocnice, produzava osiguranja, placa racune...Tako da moj prijatelj moze u potpunosti da se posveti svom radu i druzenju s porodicom i prijateljima u casovima odmora...

Zbog velikog broja beskorisnih pljuvačkih, ostrašćenih i agresivnih komentara i zbog minimizovanja potrebe za moderacijom, odlučili smo da ubuduće ne objavljujemo anonimne komentare, već će mogućnost komentarisanja imati samo regularno registrovani čitaoci B92 bloga. Ovim potezom želimo da podignemo ličnu odgovornost komentatora za iznete stavove i da ih u tom smislu izjednačimo sa samim autorima. Registrovanim posetiocima će komentari biti objavljivani bez pre-moderacije.

Molimo vas da ukoliko još niste napravili svoj nalog da to uradite u najskorijem roku ukoliko želite i dalje da komentarišete tekstove. Odlučili smo da vas blagovremeno obavestimo o ovom novom pravilu koje kreće uskoro.

stamparsko gramatičke greške ---> ne-nenamerne

umesto osvrta/opaski/komentara/postova/re-postova/re-re...

-> okreni sl. stranicu -> klik 2 inlardž

.Sta je zavist?

Iz cega potice?

Zasto?

Koliko smo zavidni?

Kome zavidimo?

Zasto?

Koliko smo svesni toga da je zavist destruktivna?

Koliko smo svesni toga da je zavist najpogubnija za onoga ko zavidi?

Koliko smo svesni toga da "moja" zavist (ona koja ide iz "mene" ) ne moze nauditi drugima, nego (samo) meni?

Prepoznajemo li zavist u sebi?

Kada smo zavidni?

Sta je uzrok zavisti?

Sta je posledica zavisti?

Sitni satiKoncert je bio fantastičan. No, nećemo sad o tome. Da vam skockamo slike i neki video klip pa ćete da proverite na „Pohodu na tron“.

Ostali najjači, ostali se povlače. To polako počinje da se primećuje u gradu i u izlozima. Svaka bašta niz Rajnu u ovo sveže predvečerje (klima duva sa Atlantika) i dalje ima televizor. Ali sad se i može naći slobodno mesto. Zastavice svih zemalja i dalje vezuju zgrade u uskim uličicama, ali su na izlozima dućana već primetne velike duge kose crvene štrafte koje nagoveštavaju da se rasplet bliži kraju. Rasprodaja. Ne i originalnih FIFA suvenira koji su basnolovno skupi čak i za Nemce.

 komentarisanje

licno misljenje

citizen journalist

linkovanje

tracanje

raskrinkavanje

media demokratija

open source media

no control, no filtering

consumer control: dobar sisamo ako te citaju

Najveca zvezda ovogodisnjeg Kanskog festivala koja se pojavila samo na dva sata the blogosphre guru Arrianna Huffington...

Klijenti koji se oglasavaju na njenom blogu( koji postoji samo godinu dana) izmedju ostalih American Express, Jet Blue, Levis...

Među gomilom naslova kod kolportera u centru grada, poruka “Kupujte domaće”  na jednom DVD-u skreće pažnju na paralelan natpis Svinge-ringe-raja. Domaći porno film iz Niša. To je verovatno jedini proizvod čiju će prodaju povećati kampanja ministarstva za trgovinu “Kupujmo domaće”, jer ljudi očekuju da vide nekog poznatog. Pa se valjda isplati izdvajati ga kao domaći. 

Čik da ta kampanja natera nekog da kupi televizor proizveden u tom gradu ili nov oldtajmer iz Kragujevca (EURO-?). Slatkiše, pivo, vodu, sokove i slične proizvode koji su proizvedeni u Srbiji, a kvalitetni su i za kojim postoji tražnja će se i dalje dobro prodavati bez obzira na patriotski poziv prepisan od zapadnih komšija.

KrunaE dosta mi je fudbala. Bar na kratko. A što? Paaaaa večeras je Gilbertooooo. Ne Silva. Gil. Sa svojim bendom na Roncaliplatzu. Na mestu gde navijači kolektvino na velikom video bimu gledaju sve tekme. Zastave na kratko dole, malo da se njišemo na ziku. Bacili kintu na tačan rezultat, 2:0 i 3:0. Kako prognoziramo neće da valja. Mada, Dida radi ono što treba. A u drugom bi debeli mogao malo da smanji doživljaj. Dosta je smršao za danas.

Gay lesbian Flag

Nije moglo da se desi u Beogradu.

Ponovo smo išli u Zagreb.

I bilo je lepo.

Piše Švaja

Kec lenjo klizi od Nojmarkta ka Keln Areni. Pun kao šibica, siraši pevaju, tek ponegde prepoznatljivi loto dres, ali žute boje. U Aahenerstrasse ulaze tri Ukrajinke u crveno grotlo, skandiraju svojima, crvendaći se smeju i dobacuju. Nekim čudom oslobađa se jedno mesto između tri Švajcarca sa pivskim flašama umesto očiju. Ukrajinka okleva, razmišlja da sedne, ali klinci divljaju. Iznenada, jedan od njih, u sudijskom dresu ali crveno-belom, duva u pištaljku. Izvlači pravi crveni karton, daje ga Ukrajinki i šalje je na klupu do sebe. Osmeh širok kao Don, sedište više nije upražnjeno, nemušta spika počinje. Možda ljubav.

Smisao bloga kao i svega ostalog definise kreativnost autora. Posebno u delu komunikacije sa publikom i sposobnosti mobilizacije iste da konstruktivno doprinese temama koje se pokreću. U nastavku možete videti prvi primer koji mi je trenutno bio pri ruci

Silom zgodnih prilika, postila sam deset dana od bloga, pa kad se vratim, stvarno nemam šta da vidim. Kopiram ovde jedan od tipičnijih komentara na bilo koju temu koju otvorim, ima dakle uvek neki što me “dobro zna”, što ima da "me smiri", bez obzira šta i o čemu govorim. Evo, ovaj Miša na primer, piše sledeće:

“Biljana- maco, smirise
Piše Anonimus (22 Jun, 2006 - 07:23)
Sta ti je, sta si se uspalila- pa ja se secam kad si gutala Holivudske "dzingl" filmove Tarantina, Lija i Rodrigeza - "SAZAM" to je bilo otkrice- bar za tebe. Znas, posle 100 godina mraka pod Paskaljevicevim i Markovicevim filmovima ja mirisem novu kulturnu elitu (po diktatu)- samo sto ovog puta imamo kvalitet vise-punim plucima u dnevnu politiku. Nista me ponizava vise od naduvanih umetnika koji se trude da povuku na nesto novo ali to ipak zavsava samo kao studentski bunt- FUJ! Misa Kostic”