2010-11-30 17:08:22
Moj grad| Nostalgija| Život

ULICA

razmisljam RSS / 30.11.2010. u 18:08

                                        ( ili fotografija koja nikada nije napravljena )

 

                Ulice u ravničarskim naseljima često iskazuju izvesnu dozu ekstravagancuje, hirovitosti, obesti, možda i nekakvog pritajenog ludila. Baškare se između kuća široke i prostrane, lenjo se protežu pod niskim nebom dajući utisak da tako mogu od horizonta do horizonta, da bi se ujedanput, iznebuha, potpuno neočekivano polomile na lakat i nastavile sasvim promenivši pravac.
 
2011-01-15 19:39:33
Eksperimenti u blogovanju

BEZ NASLOVA

razmisljam RSS / 15.01.2011. u 20:39


               Nikada joj se ranije tako nešto nije dogodilo. Ostala je zbunjena, iznenađena, zblanuta, zatečena, pometena , izbačena iz ravnoteže, ostavljena na milost i nemilost činjenici da baš ništa ne ide onako kako je očekivala.

               Uporno je tražila grešku.
               Nije je bilo.

 
2018-06-12 18:16:03
Ljubav| Roditeljstvo| Život

JEDNO SASVIM OPUŠTENO POPODNE

razmisljam RSS / 12.06.2018. u 19:16

               Likovi: Svetlokosi, Tamnokosi ( njih dvojica u zbiru jedva dobacuju do dve i po godine i fonda od desetak razumljivih reči ), Mama Svetlokosog ( u nastavku Mama ), Tata Svetlokosog ( u nastavku Tata ), Domaća Baka, Domaći Deda, Gostujuća Baka, Gostujući Deda, Bleki ( mala kuca veličine dobro uhranjenog teleta ), dva ( još uvek ) bezimena Mačeta

 
2014-04-30 18:51:12
Život

DIJALOZI ( RAZNI )

razmisljam RSS / 30.04.2014. u 19:51

Tolerancija


               Veliki odmor ispred Filološke gimnazije. Tri devojčurka stoje ispred ulaza i užinaju. Nailazi Romkinja srednjih godina. Čuju je kako, više za sebe, govori:


               - Celo vreme lutam ovuda...


               Jedan curetak profesionalno reaguje:


               - Ne kaže se celo vreme, nego sve vreme.


               Romkinja zastaje i kaže:


               - Dobro... Izvini... Sve vreme lutam ovuda.


               Zatim nastavlja svojim putem.

 
2014-01-11 19:25:43
Život

MEANDRIRANJE

razmisljam RSS / 11.01.2014. u 20:25

               Da, priseća se da je sanjala da hita nekakvim fluorescentnim ulicama u tim svojim crveno-kariranim papučama i to joj se čak ni u snu nije ni malo dopalo. I ne stoga što su u pitanju jeftine filcane natikače koje se prodaju po pijacama i kineskim radnjama i mirišu na plastiku i kontejnere prekookeanskih teretnih brodova ( Što im u njenim očima daje posebnu draž jer nekako sluti da su putujući dobile priliku da ih nadleti bar jedan par albatrosa i poštedi neki strašni sedmi talas koji se već poslovično kradomice valja debelim morima tražeći sebi žrtve. ), već zato što je sve vreme postiđeno bila svesna iskrzane rupe koju je na platnu otvorio njen levi nožni kažiprst, koji je, oporo je toga svesna , već nedeljama predano radio na tome.

 
2012-10-05 18:05:19
Eksperimenti u blogovanju| Život

MINIJATURE ( 1 )

razmisljam RSS / 05.10.2012. u 19:05

               1.

               Posmatra je krišom, tek krajičkom oka, dok ova lagano korača kroz čekaonicu, nogu pred nogu, sitno i tiho, a opet, tako pravog držanja da ne može da skine pogled sa nje. Majušna je, sa licem premreženim sitnim, mnogobrojnim borama koje neporecivo govore o tome da je iza nje već veoma dug i ispunjen život. Mirna elegancija finog crnog šeširića na njenoj glavi nenametljivo je podvučena tričetvrt zimskom jaknom i udobnim cipelama za štrapac.

 
2018-11-24 20:49:30
Život

USPUTNE BABE

razmisljam RSS / 24.11.2018. u 21:49

               Naravno da je ona bila najpopularnija među nama dečurlijom. Držala je malu budicu na samom kraju korzoa, preko puta pošte i taman toliko skrajnuto da se moralo preći preko ulice ne bi li se do nje došlo. Tako su se grickalicama snabdevali oni srećnici koji su bili dovoljno odrasli da se svake večeri vrte u uvek istim krugovima od Minipove poslastičarnice na jednoj, do nje na drugoj strani najzelenije ulice moje varoši.

 
2011-02-18 19:12:51
Hronika| Život

ZAGRAD(JIVANJ)E

razmisljam RSS / 18.02.2011. u 20:12

          

               ( Tras! )
               Po ko zna koji put se saplela o sopstvene nedoumice i prućila se svom dužinom uzaludnih pokušaja po hladnoj ledini realnosti.
               ( U redu je. )
               ( Ništa strašno. )
               ( Ni prvi, ni poslednji put. )

 

 Gost autor kleinemutter   

EDIT: Na kraju teksta se nalazi predlog naše blogokoleginice Iqiqiq za mejl koji bi trebalo poslati na uz njega navedene adrese. Ne bilo vam teško da skrolujete ako ste voljni da u tome učestvujete.       

 

                    Prošle godine sam bila 30 dana u bolnici. 2, 5 meseca nisam mogla da ustanem iz kreveta , čak ni do toaleta. Nisam imala kome ostaviti dete , koje je potpuno zavisno od tuđe pomoći u svim životnim funkcijama ( hranjenje , oblačenje i sve ostalo).

 

                 Ovo što sledi je rezultat jedne lepe zaigranosti provučene kroz komentare na jednom mom postu od pre godinu i nešto jače. Učinilo mi se da je vredno toga da se nađe kao zasebna celina.

                 ON je kuksigameni, a ja sam ONA.

Napomena 1: Kukusigameni se neće pojavljivati kao komentator. Volela bih da je drugačije...

Napomena 2: Naravno, dobila sam njegovo odobrenje da objavim ovaj naš rad u četiri ruke.

Napomena 3. Samo za kolegu niccolo(a): uprkos obećavajućem naslovu, ne, ne delim šampite onima koji svrate.

 

razmisljam

razmisljam
Datum rоđenja:  - Pol:  Ženski Član od:  21.06.2009 VIP izbora:  50 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana