I

Imam prirodno bele zube, lepog oblika i uzasnog kvaliteta. Dakle - spolja gladac, unutra jadac. Strah od zubara nosim sa sobom od detinjstva kad su bile one fore: " E sad digni ruku kad krene da te boli" Ti pocnes sa mahanjem, plakanjem, dizanjem ruke gore-dole a zubar radi dalje i ubedjuje te da to nije nista i da te u stvari i ne boli bas. Boli me ! Ne zelim da znam za bol, nimalo.

Dragi zubari, molim vas lepo - Ni slucajno nijedan instrument sem ogledala da se vidi sta se tamo desava.Ako bas mora jos neka sprava, kazite zasto,hvala. Inekciju, molim lepo (toga se ne

 

Posveceno mojoj sestri koja zivi daleko

Kako je nastala pustinjska ruza, kamen?

Davno jednom postojao je beduin bez pravca i cilja.Na dugim putovanjima kroz nepregledna prostranstva Sahare odjednom je zapazio cvet neizmerne lepote kako raste na obodu pustinje.Zastao je da se divi  bojama koje do tad nije video i glasno govorio cvetu o njegovoj posebnosti.Reci su bile kao kapi kise tako retke u tim predelima. Cvet je vrlo brzo poceo da izbacuje jos pupoljaka i da biva sve lepsi. Beduin se stalno vracao sa svojih putovanja i dolazio sa jos lepsim recima za cvert.Gde god da je

 
2018-12-01 17:18:30
Biz| Društvo| Ekonomija| Planeta| Životni stil

Navike bogatasa

jednarecfonmoi RSS / 01.12.2018. u 18:18




Izreka moje drugarice: " Pa sta mene briga za tudje pare ".

Da li je bas tako? Ljudi se precesto dodvaravaju ljudima koji imaju novca. Zasto? Kao da mocni ljudi u novcanom smislu sire oreol oko sebe. Kao da se oni na koje to utice podsvesno nadaju necemu. Zaposlenju, podrsci, ko zna cemu. Ima i onih koji su nekad imali novca, sad vise ne, ti onda sa prezirom gledaju postojece imucne osobe.

Pristajanje na uslove koji nisu idealni

Imam utisak da je ovo
 
2019-04-18 22:50:44
Ljubav| Moj grad| Nostalgija| Sex| Život

Osmeh preko celog neba

jednarecfonmoi RSS / 18.04.2019. u 23:50



Hodali smo delom Vracara gde se ne hoda tako cesto. Posmatrali kroz kapije ona divna stara beogradska dvorista. Smejali se se nad novim zgradama cudovisnog stila i pitali se ko li tu zivi. 
Povuces me za kosu pa te jurim niz ulicu, pa ja tebe kao udarim, pa me zaboli saka na sekund. A kazes da je sramota ljubiti se na ulici.

Onda mi pokazes jedno drvo ispod koga nema nikog bas. 

To drvo je nase skloniste. 
Poljupci. 

Trenutak kad nestane buka, autoput, hiljade ljudi u zurbi, torbe, kese, oblaci, nervoza, zbrkane misli.

Sve

 
 "Molim te mi ti napisi sastav na engleskom o Beogradu" potrebno je sutra za projekat (sad to zovu projektima).Posle cu da prebacim na USB, bla,bla.

"Ok, ali da sve recenice procitas naglas i prevedes."

I onda ono cuveno kako da napises a da ne izgleda da je "neko" pisao plus da se ipak iz toga nesto nauci. I onda, ko me tera na to, ali da to ipak ima i neku dusu, da ne bude samo nabacan tekst.

I stvori se tu Beograd na brzinu preko cele strane male sveske.

Malo o zalasku
 
2018-11-12 11:20:59
Ljubav| Moj grad| Nostalgija| Reč i slika| Život

OgledalO

jednarecfonmoi RSS / 12.11.2018. u 12:20
Mirror mirror on the wall, who's the fairest of them all?

Nebrojeno puta sam pustila snimak zle kraljice iz Snezane.Tu me sve odusevljava, i energija narcisoidne kraljice, i boja glasa magicnog ogledala, njen ocaj sto postoji lepsa, prisecanje te scene me izmestila iz stvarnosti na kratko bar kad god je se setim.

Postoje ogledala draga dusi i ona druga koja bi najradje razbili, a znamo da se to ne sme.

U salonu moje drage snajderke godinama je stajalo jedno koje je sirilo! Da li mozete da zamislite
 


Duga letnja noc, ucestvujem u snimanju jednog sjajnog filma, sticajem okolnosti, deo sam ekipe.
 
U nekom trenutku odlazim svojim putem i narucujem picu po preporuci.Dok cekam ispred kioska brze hrane, ugledam bice koje je pola musko pola zensko. Dobro, nije prvi put da ugledam tako nekog. Ne umem da objasnim zasto, ali vuce me nesto da popricamo malo. Dobacuju joj iz kola, ona odbrusi i tu pocnemo razgovor, ogovaramo vozaca.
 
Ja joj hvalim sandale, zaista fantasticne, crvene, antilop, visoka stikla, kaze
 


Mozda ste procitali, mozda niste ali nje vise nema od pre neki dan...

Prvi put sam cula njene pesme negde u sestom razredu osnovne skole, mozda i ranije, mislim da su ploce bile u pitanju, daleko je to sad u secanju. Od tada pa do dana danasnjeg slusam je toliko cesto da je odavno deo mene. Kad god nesto hocu da otpevam, bilo gde, pevam najcesce nesto sto je pevala za mene najbolja pevacica francuskih sansona svih vremena.

 "Je suis seule çe soir" - i kad sam bila tuzna i patila za nekim,
 

Ne znam kako vi, ali u poslednje vreme se osecam kao nekadasnji 9812. Jednom procitah negde da su ih u vreme nekadasnje Jugoslavije besomucno zivkali za najneverovatnije  stvari, od recepata do resavanja ukrstenice. E ali onda su dosla nova vremena i poziv je poskupeo pa su se verujem znatizeljni i obuzdali.
Pitanja ali i odgovori su postali tempirana bomba sa sacekusama, navlakusama i ko zna cega jos ima. Ljudi su generalno zeljni da ih neko saslusa, a pitanje je upravo nacin uspostavljanja komunikacije. I mozda bi se to nekako i izdrzalo, da kad vam postave pitanje, dok
 
2020-02-28 21:12:35
Biz| Planeta| Putovanja| Život| Životni stil

Kupi me, prodaj me

jednarecfonmoi RSS / 28.02.2020. u 22:12



Ovih dana sam imala prilike da posmatram i donekle ucestvujem u nekim kupoprodajnim transakcijama. Mnogo toga moze tu da se uoci.

Naporno mi je kao i uvek da zamaram mozak i izigravam enciklopediju al kroz maglu nesto se secam - robna razmena, nekad davno kako je to sve pocelo. 

Razmisljam o trgovcima na isticnjackim bazarima od kad je sveta i veka i njihovim posebnim nacinima cenjkanja. O putu svile koji je kinezima u krvi i gde se, verujem, nacinima kako su trgovali tada,
 

jednarecfonmoi

jednarecfonmoi
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  25.03.2011 VIP izbora:  6 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana