2007-06-12 09:10:50

Déjà vu

Dejan Stanković RSS / 12.06.2007. u 10:10

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

 
2007-09-27 02:57:03

Nešto ne štima

Dejan Stanković RSS / 27.09.2007. u 03:57

Nekada davno gledao sam nekakav crno-beli film domaće produkcije. Ili je bila TV drama, ne znam tačno, bio sam baš mali. U svakom slučaju nekakav siromah čovek u izlogu radnje ugleda nešto najlepše što je ikada video: beli lakirani nameštaj za kombinovanu sobu. Kao iz bajke. Sve sa zlatnim okovom. I zaduži se nesrećnik do guše, kupi tu “sobu od poleture”, okači luster “s kristali što se ljiskaju kaj ribe u plitku vodu” i bude srećan-presrećan.

Osim "kombinavane sobe" taj čovek je imao i jedno muško dete od jedno pet-šest godina. I to dete, dok je bilo samo

 
2008-04-26 03:21:16
Gastronauti

Kobasica obmane i otpora

Dejan Stanković RSS / 26.04.2008. u 04:21

av.jpgGodine 1497. gospodar i kralj Portugala Manoel zvani Sretni odlučio prognati inovjerce iz svojega kraljevstva. Ta se suverenova naredba odnosila prije svega na brojnu i prosperitetnu židovsku zajednicu. Portugalcima Mojsijeve vjere pružene su dvije mogućnosti: primiti kršćanstvo ili otići. A nisu imali kuda. Ipak, mnogi su otišli. Drugi su se pokrstili a treći, najviše oni siromašniji, u strahu od nepoznatog ali i od kazne Božje, smislili su kompromisno rješenje.

 
2013-01-22 01:19:29
Literatura

Pesnici (deo prvi)

Dejan Tiago Stanković RSS / 22.01.2013. u 02:19

317009_10150323625008780_1998698843_n.jpgSastanak

 

Današnji dan provešćemo u Madridu. Prošetaćemo gradom, a prtljag ćemo ostaviti zaključan u vozu. Put ćemo nastaviti još koliko večeras, ali brojniji, jer nam se pridružuju kolege iz ovdašnjeg našeg poslanstva da svi zajedno, sojuženi u očaju, nastavimo putovanje ka zapadu.

Neutralni Portugal odobrio nam je tranzitnu viza pod uslovom da se ne zadržavamo dugo. Obećali smo im da ćemo otići čim pre, a zapravo ne znamo ni koliko će to vremena biti, niti kuda bismo odatle mogli uteći.
Mi smo stotinu i dvadeset izgubljenih duša na proputovanju kroz Španiju. Donedavna, pre nego što nam je zemlja kapitulirala, bili smo diplomate Kraljevine Jugoslavije na službi u Italiji i Albaniji. Nema tome ni mesec dana. Sada smo građani porobljene i rasparčane zemlje, izgubljeni u svetu. Sa sobom u bežaniju vodimo porodice, poslugu. Kompozicija našeg specijalnog voza krcata je.


- Na putu smo kome se ne vidi kraj - vajkao se Crnjanski dok smo pušili uz otvoren prozor voza.

 
2007-12-06 01:31:50

Solunac bez spomenice

Dejan Stanković RSS / 06.12.2007. u 02:31

Otpor_1.1595.jpgOvo je angažovan post.

Dolazi poklonsko doba godine. Na nekim mestima postoji običaj da se kolege na poslu žrebom međusobno upare i da posle razmenjuju božićne poklone. To je veoma praktično rešenje zahvaljujući kome ne mora baš svako svakom da kupuje poklon. Tako se na primer dogodi da dobiješ šišalicu za dlake iz nosa ili gaće iz sex shopa.

Dolazi poklonsko doba a ja odlučih da pokušam da sredim poklon za jednog od svojih kolega ko-blogera. Bez žreba, za svog poklon-para izabrao sam Ivana Marovića. Ne tražim ništa zauzvrat.

Evo čata s Marovićem koji me ponukao. Objavljujem ga bez Ivanove saglasnosti:

 

- Ništa, dušo, ljubim te. Neću da te zadržavam. Valjda ćeš ovih dana imati malo više vremena pa da se lepo ispričamo - kaže Vanjina mama posle sat i tri četvrti razgovora sa sinom preko kompjutera. 

 

Ima ljudi, i nije ih malo, što su u stanju da drve satima o nečemu što znaju ili što ih zanima. Specijalnost Vanjine mame je sasvim druga, ona, naprosto, ume da razgovara.

 
2015-07-17 12:34:16
Društvo

žega

Dejan Tiago Stanković RSS / 17.07.2015. u 13:34

ovih dana žega je prevelika, pa smo do stanice sišli noću, računamo, ramazan je, ne spavaju.
zatekli smo ih mnoštvo. bivakuju izolovani od našeg sveta, sjaćeni u dva savamalska parkića, kao u nekom rezervatu. stoje u grupama oko klupa i u osvetljenim krugovima ispod bandera. žene i deca konače u kolonijama ispod drveta u parku, sa boščama kao jastucima.
pokušali smo da stupimo u kontakt s tim ljudima. rekli im da smo došli kao prijatelji, da nas zanimaju njihove priče da bismo ih preneli svetu. nudili smo da im pokažemo novinarske legitimacije. nisu bili raspoloženi

 
2013-07-01 13:50:15
Istorija

Čestitke i molba

Dejan Tiago Stanković RSS / 01.07.2013. u 14:50

Poštovani gospodine Josipoviću,

Primite moje iskrene čestitke za ulazak u EU. Lično mi je neizmerno drago što sam posle dugog čekanja, kao ex-jugoslovenski i već dve decenije europski državljanin, ponovo sugrađanin svojim mnogobrojnim prijateljima državljanima Republike Hrvatske. Kao građanin sa 20 godina više europskog staža od Vas usudio bih se konstatovati da ste ulaskom u EU učinili jedan veoma mudar potez.

Ovim čestitkama bih dodao i jednu ličnu molbu: molio bih Vas da se potrudite, u okviru svojih snaga i mogućnosti, da Hrvatska ovoga puta bude pažljivija u odnosu održanje naše zajedničke federalne domovine.

 
2014-05-19 05:44:28
In memoriam| Literatura

Ovo je veliki pisac

Dejan Tiago Stanković RSS / 19.05.2014. u 06:44

Veliki Povodanj, odlomak iz Na Drini ćuprije

O slavama i božićima ili u ramazanskim noćima, sedi, otežali i brižni
domaćini živnuli bi i postali razgovorni čim bi došao govor na najveći i
najteži događaj njihovog života, na »povodanj«. Na odstojanju od
petnaestak ili dvadeset godina u kojima je opet ponovo tečeno i
kućeno, »povodanj« je dolazio kao nešto i strašno i veliko, i drago i
blisko; on je bio prisna veza između još živih ali sve ređih ljudi toga
naraštaja, jer ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički
 
2007-09-08 01:54:18

Izgubljeno u prevodu

Dejan Stanković RSS / 08.09.2007. u 02:54

 

„Dva loša ubiše Miloša“ reče jednom neka kolmovana tetka u prastaroj sapunskoj operi (Dinastija) što se davala na TV Beogradu. Šta je ona stvarno rekla ne znam, nisam čuo, a i da sam čuo sto-posto bih dosad zaboravio. Ipak, dosetku duhovitog prevodioca evo, i dan danas, pamtim i rado je se povremeno setim.

A na nekakvoj australijskoj sapunici (ne sećam

 

Dejan Tiago Stanković

Dejan Tiago Stanković
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  29.08.2006 VIP izbora:  475 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana