Pokajte se, pokajte se...za 50.ooo dinara!

 

„ZZZZZZZZzzzzzzzvvrrrrr...Zvvvvrrrrrrrrrrrrrrrrrrr....“

Zazvoni mi telefon, oko ponoći:

-           Dobro vece....kako ste..!

-           O zdravo, nismo se poodavno čuli...Kakva je neprilika...znam da niko, bez   muke, ne zove u ovo doba?

-          Pa..jeste...da nije, ne bih te uznemiravao...

-          Kaži, ne odugovlači...

-          Pa ti znaš moju ćerku..vreme joj je za udaju

-          Mašala...pa ok, neka je sa srećom!

-          Ali ima jedan mali problem...zet mi je već bio ženjen, pa sad....

-          Pa šta ako je bio oženjen, koliko njih se razvodilo, pa ponovo...

-          Da, ali on se ženio u crkvi, pa sad...

Možda je sledeća zabeleška tek čaršijska intriga, a moguće je i istinita replika između Predsednika Srbije Borisa Tadića i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, ali se ovako prepričava:

 

• Prilikom dolaska predsednika Tadića u Kragujevac, povodom „Fijata“ (a čega drugog?) u pratnji ministra Dinkića i spomenutog gradonačelnika Stevanovića, društvo svrati i u „Staklenik“, u pešačku zonu, da u opuštenoj atmosferi popiju kaficu sa zadovoljnim građanstvom. Tom prigodom, u jednom trenutku, predsednik Tadić, verovatno isprovociran nekim razgovorom, obrati se gradonačelniku Stevanoviću pitanjem:

 

Taman pre neki dan postavih Blog na temu akademika i čobana, kad juče videh tekst da je Srdjan Dragojević za film “ Sveti Georgije ubiva aždahu” umesto Mire Banjac, koja je napustila snimanje, angažovao “popularnu” narodnjačku zvezdu iz davnih dana poznatu pod imenom Mica “Trofrtaljka”,

 

Žene napred, muškarci STOJ!

 

Nesto se mislim ovih dana oko parlamentarnih izbora, pa i oko Vlade, pa rekoh da to podelim na Blogu sa Vama...!

Elem,

Srbija je unazad dve decenije, osim časnog izuzetka, poč Zorana Djindjića, za premijere(predsednike Vlada) imala sve "rasne srpske domaćine", nakon kojih nam je

           

     

Regionalizacija i decentralizacija Srbije jesu moje omiljene, ne samo političe, teme, o kojima sam pisao, na ovom Blogu, ali i kao, svojevremeno, član Ustavne komisije 2003.godine. Tada sam bio u prilici da se suočim i sa mnogim stavovima i idejama koji su bile više plod očuvanja svoje (partijske i lične) pozicije, nego zaista i suštinsko rešavanje ove problematike. Mnoga predubedjenja, kao i mnoge zloupotrebe, bile su prečesto glavna tema. Patriotizam, ljubav prema Srbiji i njenim gradjanima koji je provejavao iz svakojakih nastupa bili su zamena i protivteža, svakom konstruktivnom predlogu! Takozvani separatizam je bio omiljeni odgovor kvazipatriota, koji tako skoro ceo radni vek provedoše, na plaćenim funkcijama, zaklinjući se u svoju ljubav prema državi, kojoj su svojim angažovanjem neprekidno nanosili samo štetu, a sebi pribavljali sasvim lepu korist. Ideja regionalizacije nije nikakva novotarija, vec je u Evropi prisutna pola veka, sa iskustvima , koja mogu biti zanimljiva, pragmatična i korisna. O tome je nedavno govorio predsednik Srbije Boris Tadic, ali u svojstvu predsednika DS-a, pa  da ponešto prokomentarišem. Ne sumnjam da je predsednik Srbije, i po Ustavu, najodgovrnija osoba u državi, ali to mu ne daje za pravo da je i najzabrinutiji, da je najveći patriota! Ne znam kako se to i čime meri? Nedavno je održan sastanak Glavnog odbora DS-a, sa koga je “Politika” prenela:

Danas je taj dan - Đurđevdan, Dan Grada Kragujevca!

 

Praznik, slava, dan kada se primaju rođendanske čestitke i pokloni u vidu potpisivanja raznih svečarskih, poslovnih i sličnih dokumenata za koje se veruje da će popraviti stanje u privredi, kulturi, sportu....Lepe reči obećanja, čestitke!

I nema nikog ko je protiv obeležavanja,

 

 

1. Demokratska stranka - Zoran Đinđić

2. Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica

3. Demokratski centar - Dragoljub Mićunović

4. Demohrišćanska stranka Srbije - Vladan Batić

5. Demokratska alternativa - Nebojša Čović

 

 

MOJ GOST:

Zamolio me je moj mladji bloger iz Smedereva da postavim njegov tekst o Branislavu Nušiću, kao reakciju na tekst o zlehudoj sudbini kuće u Kragujevcu, u kojoj je živeo Djura Jakšić. Očigledno je da se i samo na osnovu ova dva primera može izvesti pravilo o tome kako se Srbija (vlast u njoj, ova, prošla....) odnosi prema umetnicima, stvaraocima, naucnicima...onima, koje bi danas modernim jezikom nazvali brendom Srbije...Pa ako se već traži brend Srbije, gospodo na vlasti, osvrnite se malo oko sebe, svako u svom gradu, odužite se onima koji

Ala vreme leti! Eto aprila,1902.godine Radoje Domanović je napisao ovu satiru i dok si udario dlanom o dlan prođe čitav vek,a Radoje ga baš zabidžio!Svašta!

Radoje Domanović

 

RAZMIŠLjANjE JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG VOLA

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj