Toliko se nakupilo blogova o izborima da su vec totalno kontraproduktivni. Sve manje i manje znace, a niko ih vise i ne cita. Posto je vrlo lako ispuniti ta dva kriterijuma, a i sami izbori se blize, jos malo pa ce da nastupi predizborna cutnja/sutnja/patnja, evo i jedno moje konvolutivno misljenje (i ja slabo razumem sta sam hteo da kazem) da skromno doprinesem tronsko-pijedestalnom zaludjivanju i sveopstoj blamazi...

Kad su izbori u Srbiji u pitanju, niko ne glasa za opciju koja mu je u datom trenutku ekonomski i materijalno, pa cak ni ideoloski najbliza, tj. koja bi za njegov/njen konkretan zivot, u smislu poboljsanja istog bila najpozeljnija. Ne. Kod nas mali broj ljudi glasa racionalno, dok medjutim svi glasaju takticki i to na taj nacin da bi, ako je ikako moguce, uspeli da izdejstvuju da pobedi ona opcija koja im emotivno u tom trenutku najvise prija, a u isto vreme da najgore prodje ona opcija koju uglavnom iracionalno najvise mrze, i to sve bez obzira da li ce tako izabrana vlast zaista i da donese neko realno poboljsanje zivotnog standarda i drzavno-drustvenog okruzenja.

...ima i mesa...

Ova godina totalno poludela. Iako global warming na obale gordog albiona treba da donese zahladjenje, jer ce navodno da ugasi golfsku struju, ove godine, negde od pocetka aprila, se konstantno przimo. Dobro, ne przimo se na 35 stepeni, ali Sunce nemilosrdno przi za engleske uslove. Citavih 21-22 stepena. Ovog proleca (u stvari "samo" do pre nedelju dana) kisa slabo i retko pada, povecerja su duga i lepa, obdanica traje do iza 22 casa 'ladno, i sta nam onda drugo preostaje nego da svakog vikenda, a bogami i po koji radni dan, bacamo rostilje, rostiljijade, i ostala gurmansko-mesnata

Lepo je bilo juce gledati kako najbolji tim premijer lige osvaja prvenstvo. Ceo stadion, i.e. 50,000 Fall Fans That Can't Be Wrong je proslavio titulu, i iako su ubedljivo najzasluzniji za ovaj istorijski uspeh Nastasic i Jovetic, ipak treba pomenuti i stamenog kapitena koji je otkako se Matija povredio maltene sam izneo celu sezonu u odbrani...

Ove godine, iako je bilo puno mogucnosti za to, nije se niko sklanjao da "favoriti"

Obicno, kad se preselite u novu sredinu (ako se ikada upustite u to da se zivotno maknete od starog kraja, mamice i tatice, lokalne pekare, lokalne kladionice i slicno), covek bude obasut sa svih strana novim, ponekad neobicnim, ponekad cudnim, ponekad frapantnim obicajima, rutinama, pogledima na svet i delovanju u istom. U datom slucaju (odlaska sa drevnih ognjista) postoje tri opcije: prva da tvrdoglavo odbijate fizicku realnost i da zivite u getu van prostora i vremena pretvarajuci se da ste jos uvek tamo odakle ste dosli, druga da zaboravite sve staro i da se ponasate ne kao da ste se vi rodili 'tamo' nego i da je cukun-deda u stvari oduvek bio odatle poreklom, i treca da kao i svako normalan, nadjete zlatnu sredinu gde cete prvo nju (novu sredinu) da prihvatite, a onda ce ona vama da izlozi na uvid sta sve moze i ne moze da pruzi, pa ce moci lep odabir da se napravi i relativno uziva u nekom mutantu starog i novog.

Na ovaj blog me vise ponukao tekst Svetlane Slapsak (SS) na Pescanik.net "Cajnik za Kraljicu" (http://pescanik.net/2012/05/cajnik-za-kraljicu/ ... da, da, odem ponekad da vidim sta pise, kao sto odem i na NIN, NSPM, e-novine, Politiku, Blic, Kurir, Press, Danas, Vreme...), nego predstojeci Jubilej. Posto, kao sto je vec poznato, obitivam na ostrvu vec dugi niz godina, interesantne su mi dve stvari. Prvo, koliko jedna osoba koja vazi za obrazovanu i inteligentnu moze da dozvoli sebi da ne uradi osnovni research kad pocne da pise o nekoj temi vec se sluzi informacijama iz onih istih tabloida i zute stampe koje je u svom istom tekstu onda pljuvala, i drugo kako nista tako dobro ne otkriva unutrasnji kompleks kao plitka i povrsna kritika.

Ovog novembra navrsava se tacno 50 godina od kada je ubijen americki predsednik John F Kennedy.

Ubistvo najmladjeg izabranog americkog predsednika je uzdrmalo svet. I danas, jos uvek se mnogo sto-sta trese pri pomisli na ovaj cin. Zvanicna verzija je tanka, arhive se jos uvek strogo kontrolisu, raznoraznih teorija zavere od onih sa kredibilitetom, do onih sumanuto-paranoicnih ima na pretek. Istina se u svemu tome provlaci kao duh. I ima je, i nema je. Parcijalni pogled osvetli poneku tacku, ali tesko da iko u javnosti ima uvid u celu sliku ove tragicne epizode.

Mnogi bi voleli da saznaju ko ga je tacno ubio i zasto su ga tacno ubili.

(Ovaj tekst je originalno napisan u retkim trenucima ocaja autora kada se, gle cuda, jos jedno obecavajuce englesko prolece, pretvorilo u konstantne padavine. To se desilo nedelju dana pre nego sto su Srbiju pogodile katastrofalne kise i poplave, i uopste nema nikakve veze sa tim dogadjajima. Medjutim, u tim uslovima, logicno je bilo da tekst bude stavljen na lager te stoga nije bio objavljen. However, iako nije proslo bogznakoliko vremena od kada se vremenska (jasno ne i zivotna) situacija stabilizovala, odluka je pala da ga sada ipak stavim na blog. Vreme (u oba svoja znacenja) jeste vreme,

Od mojih mnogih passtime ljubavi i mrznji, mozda najizrazenija je neobjasnjiva zelja da se svake godine, uporno i iznova, penjem na visoke nadmorske visine sa kojih se posle zabrinjavajucom brzinom sjuravam nadole, i to na samo dve drvene, u moderno vreme i sarene daske, uz blagu pomoc dva metalna stapa. Naravno, treba se dobro i pravilno obuci i opremiti, treba revnosno odraditi domace zadatke, ali kada se jednom cak i polukompetentno iskristijanise od vrha do dna zicare, genetska mutacija je zavrsena i do kraja zivota ce se jednom (a katkad i dvaput) godisnje trositi perverzne kolicine para da bi se ponavljalo ovo iskustvo.

Eh, da... Evo dozivesmo i to da nam se olimpijada odrzava u komsiluku i da mozemo iz prve ruke, a nekoliko puta i iz nulte (direktno sa borilista) da iskusimo tu najvecu, najmasovniju i najznacajniju sportsku manifestaciju koja se odrzava na ovoj napacenoj planeti...

Doziveti olimpijadu u susedstvu i biti na neki nacin i deo nje je stvarno fantastican osecaj. Lako je biti cinican i sarkastican i pljuvati da je sve to samo 'hleba i igara' ili iskljucivo uzurpacija velikih kompanija i jos vecih mocnika. Ali kad na potezu od sto metara vidite pripadnike sto nacija koji su dosli da bodre svoje sportiste, ali i da se druze, upoznaju, osete tu atmosferu, vide na svakom koraku pet spojenih krugova, stvarno stalno nasmejana i srdacna lica hiljade volontera, i jedno iskreno dobro raspolozenje koje se oseca u vazduhu, ljudima ostaje samo jos da im se oci konstantno vlaze...

Pokusavam da ne pisem blogove o dnevno-politickim stvarima, ali ovoga puta cu morati da prekrsim "pravilo". Takodje, vec je svako ko je imao sta da kaze o tome ponesto i rekao, pa ima smisla postaviti pitanje zasto ovo pisem. Ali svejedno...

Naime, podigla se kao sto znamo ovih dana, kuka, motika, i peticija da odbrani naseg vrlog Voju K. od celjusti strane inkvizicije u domacoj odori, da nikako, ni slucajno da ne ide da svedoci, niti da kaze bilo sta o tamo nekoj politickoj pozadini jedne pobune, i mozda jednog atentata. Sta ima tu da se dira covek koji danas jedini (kod nas je uvek