Pokušavajući da utvrdim ključnu reč za moju listu ovogodišnjeg izdanja FESTA, došla sam do te, tako izrabljene a nikako dojašnjene: Ljubav-i.
I evo kako pravi svoju traku od finog muslina, sa neophodnim ojačanjima od konoplje ili plastike čak, tamo gde se očekuje atak poznatih uljeza, ili proboji nepoznatih valera:

 Šio. Mi. Ga

- i krpio.

Isto ti se vata.

Isto ti se dođem.

Isto ti se uvučem.

Isto se i porubim.

I odšijem.

I zašijem.

Na mestu. Koje niko, ali niko                                ne očekuje.

volim da otkucam prvo što mi padne na pamet

oslušnem kuda i

... 

prvo što mi je palo na pamet: pamet!

mućmuć!

Nekada mi se učini da će slika prostora u kome sam nestati – ako je ne dodirnem. I ja sa njim. Nekada, opet, da će se prostor pretvoriti u sliku – ako ga dotaknem. Oči se trude, slike varaju, slučajni uglovi presecaju prave:

kada bi uklonili staklenu zgradu iz pogleda sa dunavskog keja, mogao bi ne biti beograd

košavna. i miris mora pored reke

onaj ko večeras uhvati pahulju i stigne da se zagleda u to,

znaće. o čemu vredi sastavljati slova. o čemu se postoji.

za(pravo.

____________

*nost

• E! Otkud ti?
• Iz četvrtog reda. Jedva sam se probila. Kako si, gde si?
• Dobro. Sasvim. Mestimično suzno. Još umem da uključim dugu..... Na starim i novim mestima. Ti?
• Dugo se nismo videle.
• Dugo. I nismo se pitale.

Držim olovku na udaljenosti od sunca, toliko tek.. Da me ne zabole sećanja.. Mislim da sam stigla tamo gde sam naumila.. Davno, i kao za tren.. Pesma koju spazim da izlazi iz mene, svaki put kada odlučim da se obratim.. Ili poželim nešto da kažem.. I čujem.. Pesma: