Čitate li išta ovih dana?

Ako vam je do indukcije bedaka, preporučujem vam hit koji sam pre neki dan otkrila: "Ginekologija i akušerstvo", udžbenik za studente medicine, u izdanju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za ginekologiju i akušerstvo. Autor? Grupa autora. Cirka 55 komada iznedrilo je 78 tematskih poglavlja na ukupno 400 stranica A4 formata. Leleee... Ko časopis da čitaš, a ne udžbenik.

Naravno, odmah se zalepim za članak koji je napisao moj omiljeni ginekolog/akušer, a već i ptice na grani znaju ko je to - doc. dr Dušan Stanojević, jedan i jedini.

Čemu nam to doc. dr Stanojević uči studente medicine, buduće ginekologe i akušere?

Epiziotomiji.

Kako ih uči?

Kaže ovako (citat sa strane 374):

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Kome više verujete: ministru-lekaru ili ministru-nelekaru?

Kaže ministar-lekar: "Meni deluje neverovatno da je bilo koji zdravstveni radnik svom pacijentu dao veću dozu da bi došao do finansijske koristi."

Kaže ministar-nelekar: "Da budem ovde jasan i precizan, prepisivali su više lekova nego što je potrebno pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća kako bi dobijali veći novac."

U situaciji u kojoj imate školske psihologe koji su protiv inkluzije ("A što se, ako se već bavite školstvom, ne bavite problemom inkluzije? Jel' vi znate da nas teraju da u školu primamo i decu koja nikako ne mogu ići u školu?");

u situaciji u kojoj imate učiteljice koje đake prvake usmeno opisno ocenjuju sa: "Katastrofa!" i "Ništa to ne valja!", cepajući im listove iz sveske uz direktivu: "Piši ponovo!"

Deca su nam nepismena, deca mešaju ćirilicu i latinicu, deca ne znaju pravopis, deca su nam 'vaka, deca su nam 'naka... Propadoh slušajući povike na sirotu našu decu.

Dok deca po belome svetu u prva dva razreda osnovne škole uče i vežbaju da pišu samo štampana slova svog jednog jedinog pisma, da bi tek u trećem krenula da uče i pisana, našoj sirotoj deci se surduknu dva pisma u četiri varijante već u prva dva razreda. Pa i ne mešala ih! Pa onda povika - što nam deca ne čitaju? Kad da čitaju, jadna ne bila, kad propadoše pišući!?

Dok se u belome svetu poslednjih godina prepoznaje činjenica da kucanje na kompjuteru uzima sve većeg maha u školskom radu, te se u sve većem broju država pribegava ukidanju učenja pisanih slova i uvođenju daktilografije, naša sirota deca i dalje se bore sa četiri varijante dva pisma, a kompjutersku tastaturu viđaju eventualno kod kuće.

Nakon decenije ličnog blagostanja i lepog života upadnem u strašnu finansijsku krizu. Čovek koji me je razmazio mi se ozbiljno razboli, ne može više da radi. Njegova ga država Danska zbrine kao najmilijeg, ali za mene ne pretiče. Rezonuje: imam si ja svoju državu, valjda, da o meni brine. 

Jurcam ko muva bez glave na relaciji Beograd-Kopenhagen, spavam po danskim bolnicama gde me sestre švercuju kad god ima prazan krevet i proučavam

Gost autor: Marko Stamenković (8 godina, II razred)

Danas sam doziveo nesto strasno! Kako da ja imam tako malo domaceg (da nacrtam sta sam procitao za vreme raspusta), a moj prijatelj, koji ide u drugu skolu i kod druge uciteljice tako mnogo (dve strane iz radne sveske iz matematike i iz srpskog jedan sastav)? Imali smo dogovor da se vidimo, ali zbog glupe skole sad ne mozemo! A sta vi mislite o ovom da li je to fer ili ne?

Pisala sam sredinom novembra Ministarstvu prosvete, sa zahtevom da mi dostave:

"1) Informaciju o tome da li je državnim osnovnim i srednjim školama dozvoljeno da prilikom nabavke udžbenika i pretplate na časopise rabat (tj. popust) koji dobijaju od izdavača prilikom nabavke, zadržavaju za potrebe škole, tj. zarađuju, ili su pak dužni da roditeljima nabavljene udžbenike i časopise naplate po ceni koja je umanjena za rabat koji su dobili od izdavača?

2) Informaciju o tome kojim je zakonskim ili podzakonskim aktom regulisano pravilo za postupanje u situacijama opisanim u tački 1 ovog zahteva, kao i kopiju tog zakonskog/podzakonskog akta."

Danas dobijem odgovor koji glasi:

 Partije žele da uklone upozorenje sa cigareta

Ono što bi trebalo biti zastrašujuće upozorenje na paklicama cigareta, izgleda da ima suprotan efekat. Nekoliko partija želi da ih se otarasi.

Upozorenja na paklicama cigareta, kao što su "Pušenje može da ubije" ili "Pušenje je vrlo štetno za vas i vaše okruženje", trebalo je da ljude navedu da prestanu da puše. Međutim, shodno novom marketinškom

Politika, ponedeljak, 30. avgust 2010.

Srbija razgovara: Postoji li poverenje između pacijenata i lekara  

Milica Nikolić-Urošević: Umesto "Prava pacijenata" - "Tucite lekara".
Branka Stamenković: Kao službena lica lekari su za mene policajci

Sukob između ujaka dvogodišnje devojčice i lekarke u Urgentnom centru ponovo je otvorio pitanja koliko su poljuljani odnosi između pacijenata i zdravstvenih radnika i da li se izgubljeno poverenje može vratiti. Na ovo pitanje odgovor su pokušale da daju Branka Stamenković, pisac bloga, korisnik zdravstvenih usluga, poznata kao inicijator građanske inicijative "Majka hrabrost", i dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine u beogradskom Domu zdravlja "Vračar" i potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.