Kako sam čula za Uroša Petrovića? Tako što je bio gost kod moje FB drugarice Tijane, bibliotekarke u osnovnoj školi u Aranđelovcu. Postavila mi je jednu njegovu zagonetnu priču (Misterije Ginkove ulice) i povukla me da malo proguglam podatke o piscu.

       Misterija stare umetničke slike

 Istražujući jedan od mračnih tavana Ginkove ulice, Marta (devojčica sa zelenom kosom) je pronašla staru umetničku sliku. Na njoj je bio portret nage devojke, naslikan od pojasa naviše. Iako je portret bio veoma detaljan, na slici nije

     Veliko mi je zadovoljstvo što ovaj prostor mogu da ustupim jednoj maštovitoj i talentovanoj gošći, koja je za sve čitaoce i komentatore osmislila literarnu igru, kakve se ne bi postideli ni Kalvino, Adams, ili Tolkin.
     Gost autor na ovom blogu je Gospodja Klara, čiji vispreni i duhoviti komentari, poput ovoga, sigurno nisu promakli budnom čitaočevom oku. Učestvujte u igri i poštujte malobrojna pravila. ;-)

Galimatijas
(društvena igra)

"The message was: Be cool. Don't panic. Chaos is good. Chaos creates infinite possibilities."

"Neka podržava iz zatvora a ne iz biblioteke", poentirao je Ivica Dačić, kad je čuo da je među potpisnica Saopštenja Foruma pisaca i Sreten Ugrčić, upravnik Narodne Biblioteke. Naravno, kao prvi korak koji će poduzeti u "zaštiti države", bila je najava smene. A Ugrčić i još dvadesetak pisaca potpisali su saopštenje sledeće sadržine:

"Forum pisaca se izričito suprotstavlja hajci na Andreja Nikolaidisa, kojoj se, poslije zvaničnika iz Republike Srpske i podgoričkog dnevnika Dan, priključila i beogradska Politika. Namjerno izvrćući tekst i selektivno ga citirajući, oni ugrožavaju i dovode u opasnost ličnost ovog crnogorskog pisca i novinara.

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i  koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti  imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a  (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

Od 23. aprila, svetskog Dana knjige, ovogodišnja prestonica knjige i autorskih prava je postala – Ljubljana. Iskreno verujući da Dan knjige mora da traje mnogo duže od jednog dana, ovaj blog, kao moj duboki naklon, posvećujem onome na koga prvo pomislim kada se kaže »knjiga«, velikom Majstoru priče i Umetniku života, piscu kome je ova godina širom sveta posvećena, jer se tokom nje slavi 150 godina od njegovog rođenja – Antonu Pavloviču Čehovu.

*Par napomena ( koga bude zanimalo da pročita ceo tekst) dvoumio sam se oko nekoliko naslova:

"sui generis" (sugestija mog dobrog prijatelja), " Omnia mea mecum porto", mislim da dovoljno govore, ali sam ipak odlučio da ide ovako kako je naslovljeno.Ne bih da objašnjavam razlog. Koristeći se različitim izvorima , postavio sam prilično skraćenu verziju onoga što sam hteo da postavim( da sam sve postavio verovatno bi zauzelo prostor za najmanje tri teksta,

                                                                   I što pogledam sve je pjesma, i čega god se  taknem, sve je bol (Ivo Andrić: Ex Ponto)

            Evo trećeg (i poslednjeg) dela o poeziji. Za kraj sam ostavio najteži deo - priču o mom poimanju lirskog pesništva u Srbiji u poslednjih stotinu godina.

            Poznato je da se antologičari najčešće sreću sa teškoćama prilikom pravljenja izbora pesnika.

ЖАЛ 

Џабе ми је све сестро мила и марке и одело и ципеле
Нема га више оној наше кад се искраднемо из дом па босе побегнемо на сред село а тамо онија наши слепци
Е кад се сетим срце пусто оче да пукне
Сејо сети ли се некој за мене или су ме сви заборавили
Поздрави кој пита за мене
Ако те овуј зиму некој потражи узни мојти дар

Франкфурт, 1970. године
(из књиге „Печалбари" Драгослава Манића ‒ Форског)

Dajem dve kratke priče na temu odnosa čoveka  prema domaćim životinjama, odnosno kućnim ljubimcima (pets).

Prvu je napisao Maksim Gorki (Максим Горкий), nakon susreta sa pesnikom Sergejem Jesenjinom (Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин).