osmeh

hvala ti,
za sve reci,
poglede i osmehe,
meni upucene,
za misli zajednicke,
skrivene,samo za nas cuvane.
za svaki tren,
pun srece i strepnje,
neopisivog ludila u grudima,
sto ponovo verujem cudima,
i sto budim se nasmejan,posle tebe.
za reci nedovrsene,
sto daju mi snagu da mastam,
da imam ono sto je nemoguce.
sto sada znam da sanjam i na javi,
ti si me tome naucila,
u brze reke bacila,
i opet osecam,
da je sve moguce,
i kada nije,
nebitno,
zelim te,
i nikada neces saznati koliko,
jer mislices da lazem te,
a ja skoro nikada ne lazem,
samo kad kazem da nije briga me..
i vise ne znam,
nista,
tako konfuzno je sve,
ajde razumi me,
a znam da hoces...
e,to je najteze...