Crveni pasoš = Utopija

Eh, taj crveni pasoš. Za nekoga je i danas pored svih promena ostao skoro nedostižan. Zašto? Pa razlog je vrlo jednostavan. Treba otići do SUP-a i predati papire a ako radite ili imate neke druge obaveze onda ovaj cilj ostaje nedostižan. Da se ne vraćam u prošlost i pominjem kakva smo banana republika ispali pred par stotina država kada smo prvo ograničavali važenje pređašnjeg plavog pasoša a onda produživali i to dva puta a da pri tome niko živ do zadnjeg trenutka iz dijaspore nije znao da li treba da beži nazad pre Nove Godine ili može da čeka i Božić u otadžbini. Baš me interesuje da li je bilo ko iz administracije dotičnih kojima smo slali dopise pomislio šta li ovi sada hoće “oće kaki ili neće kaki“?

Zašto se sada ponovo poteže ova tema, na kraju krajeva i ovaj blog kada je sva moguća slama tu već izmlaćena, ili bi bar trebalo da bude. Pa razlog je prost, izgleda da je efikasnost naših organa reda i mira ista kao i na početku izdavanja tih famoznih biometrijskih pasoša tj. u prevodu dve stranke na sat (ili “Gde ćeš brže, vidiš da jurimo 30!? “). Danas videh u Blicu vest gde se ljudi opet i dalje žale na policiju i njenu čuvenu efikasnost po ovom pitanju. Ja sam mislio da je to već razrađena procedura i da nema više nikakvih problema ali ovaj proces izdavanja putne isprave kao da ponovo vaskrsava i preti da svima koji hoće da poseduju istu izađe na nos. Što je još gore, čak i posle toliko vremena od kada je izdavanje novih pasoša krenulo niko od glavnih ljudi za ovaj posao nije rekao da je telefonsko zakazivanje telefonom obavezno ili možda čak preko interneta (i za ovo treba neko pismen), nego vole ljudi da im se par stotina građana u svakom trenutku gura ispred SUP-a. Onda bi svaki SUP bio u obavezi da obezbedi zakazivanje telefonom. Tu ne vidim problem ionako imamo previše ljudi u državnoj službi.

Nikako mi nije jasno i ne mogu da verujem da niko nije dovoljno pametan da uvede malo reda za ovu proceduru kroz koju će svi morati da prođe bar jednom. Opet je sve to kad se čovek zamisli sitna stvar, ali sada te u svakom slučaju čeka neko čekanje u redu ako hoćeš da izađeš iz zemlje bilo gde, ili čekanje novog pasoša u SUP-u ili čekanje vize ispred ambasade jer imaš stari plavi pasoš.

Neću da prepričavam ono što je već napisano i sa čim je sigurno već veći broj ljudi upoznat jer je kroz sve to prošao, ali sigurno ne možete da zamislite kolike su peripetije kada u dijaspori morate da obavite ovaj proces. Meni su blago rečeno rogovi porasli dok sam zamenio svoj pasoš. Za sve ljude u dijaspori, dodatna aktivnost je odlazak u imigracionu službu gde će da vam lupe novu vizu u novi pasoš ili ćete biti primorani da nosite i stari pasoš sa sobom sve dok dotična viza ne istekne.

Meni je rok važenja starog pasoša (plavog) isticao taman tu negde oko Božića prošle godine a i viza nije trajala mnogo duže, znači moram da imam novi pasoš pre nego što produžim vizu, ako dođem u Srbiju i ne uspem da završim sve do te Nove Godine, rizikujem ponovo kompletnu papirologiju za dobijanje vize što nije mali broj formulara a opet postoji rizik da se ne dobije.

Sve u svemu, ja ne bih bio ja kada ne bi cela stvar bila dodatno komplikovana. Ja moram da izvadim neki pasoš sad koji god, ili da odem u Srbiju pa da izvadim novi (ili stari) pa onda brzo nazad po vizu. Meni je zamena starog plavog pasoša ovde u dijaspori izašla na nos. Prvo zvanje konzulata i onda čekanje nekog papira od policije iz Srbije da konzulat ovde uopšte može da mi izda pasoš. Taj famozni papir sam čekao skoro mesec i po dana. Na kraju kada je već dogorevalo do noktiju sam rešio da uzmem par dana slobodno i da odem u Srbiju i da tamo predam za pasoš.

Ugovoreno je bilo sve, kupljena avio i par karti za voz. Pozvan taksi i u trenutku pre samog ulaska u taksi me zove službenik iz konzulata da mi kaže da je taj papir stigao. Onda sledi otkazivanje svega navedenog i još ponečeg. Jedna od stvari koju isto ne razumem do kraja je cena pasoša koji u Srbiji košta 20EUR a ovde košta 200EUR (nešto malo ispod). Da li to znači da nam je i stadard u Srbiji deset puta niži i baš me interesuje na osnovu čega i ko formira cenu istog?

Zbog česte promene mesta stanovanja sam se zadnjih n godina zadesio u Nišu, međutim tu nisam rođen. Igrom slučaja imam međunarodni izvod iz matične knjige rođenih koji važi malte ne u celoj Evropi Bar semislim, jedan papir manje koji treba da jurim. Na samom papiru je sve navedeno i lepo zapisano na nekoliko jezika da i onaj nepismen može da vidi ko sam i šta sam. Ako hoću da uzmem naš srpski izvod iz matične knjige moram da idem poprilično od Niša u opštinu gde sam rođen i da tražim isti a pošto nisam u Srbiji to mi baš i nije jednostavno, na kraju krajeva u toj je opštini izdat i ovaj međunarodni izvod.

Zašto sve ovo pričam? Zbog jedne stvari koja me je isterala iz takta i zbog koje sam mogao da ujedam, bijem a u najmanju ruku psujem. Na pregledu papira dotični gospodin me pita šta je ovo. Ja kažem izvod iz matične knjige rođenih. On zagleda papir sa jedne strane pa sa druge i onda mi kaže, ne može ovo, ja ne znam šta je ovo. Idi u opštinu i izvadi drugi izvod ovaj ovde ne važi. Ja sam zinuo i ne mogu da verujem. Čovek koji radi u SUP-u ne zna šta je međunarodni izvod a onda mi kaže da isti ne važi a važi u pola Evrope (bar u zemljama gde sam ja bio). Počinje svađa ali bez uspeha, na samim vratima ja kažem, možete bar da se informišete šta je međunarodni izvod ili bar dajte otkaz i pustite nekog drugog da radi kome je stalo do svog posla. Zatvaram vrata tako nežno da mislim da su fascikle i registratori popadali ali me ne interesuje jer sam besan. Za par dana sam nabavio izvod i kasnije predao za par dana isti. Na moju sreću je radio drugi službenik jer bi svašta bilo.

Još jedna od nebuloza je uzimanje otisaka i pri preuzimanju pasoša. Znam da živimo u vremenu visokog tehnološkog razvoja ali bre ljudi zar mislite da se otisci prstiju tek tako falsifikuju? Ko da svako uz pasoš dobija i par kila zlata i doživotnu penziju automatski. Ovo je peripetija jer sam tri-četiri puta pokušavao i da podignem pasoš bezuspešno. Dođem kući i umesto da budem sa ljudima zbog kojih sam došao ja oblećem oko SUP-a i gledam u pasulj kada će red za podizanje pasoša da bude najmanji. Na kraju sam podigao pasoš kada sam sasvim slučajno prolazio tu pored i kada mi je više sve dozlogrdilo.

Ovde sada neću ni da navodim kako se radi u bilo kojoj iole normalnijoj zemlju u Evropi. Možeš sve da završiš i da ne izađeš iz stana a kod nas moraju svi da te upoznaju od portira do načelnika SUP-a i to više puta, onako za svaki slučaj. Što neko reče, glavno je da je Adrijana Lima dobila pasoš za dva sata, a narod? Ma ko *ebe narod!