CENTRALNI REGISTAR – LEP, MODERAN…, I PRAZAN

Autor: Rodoljub Šabić

Od 15. maja ove godine na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - http://www.poverenik.rs/ ili na direktnom linku http://registar.poverenik.rs/ postavljen je, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Centralni registar zbirki podataka o ličnosti. Dalje popunjavanje i funkcionisanje Centralnog registra podrazumeva izvršavanje obaveza koje po zakonu imaju svi rukovaoci zbirki podataka o ličnosti (preduzeća, banke, škole, preduzetnici, organi vlasti...).

Oni, rukovaoci zbirki podataka o ličnosti, treba da vrše upis u Registar za svaku evidenciju o zbirci podataka o ličnosti po principu "jedna zbirka, jedna evidencija" korišćenjem interaktivnih internet formi Registra. Mogu, naravno, i samo u  "klasičnoj" pisanoj formi, dostavljanjem prijava za upis na odgovarajućim obrascima.

Rok za obrazovanje i dostavljanje evidencija Povereniku (godinu dana od stupanja na snagu zakona)  je istekao još 4.11.2009. godine. Polazeći od  pretpostavke da subjekata koji su rukovaoci podacima o ličnosti ima preko 300.000, to bi moglo za posledicu imati pokretanje prave lavine prekršajnih postupaka, u kojima su zaprećene kazne za pravna lica od 50.000 do 1.000.000, za preduzetnike od 20.000 do 500.000 i za fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Ogroman broj "krivaca" i velike kazne - sjajna prilika da se sanira budžetski deficit! Šalim se, naravno. Čak i kada bi hteo, Poverenik ni izbliza ne raspolaže kardovskim resursima potrebnim za pokretanje nekoliko stotina hiljada postupaka. A i da ih ima, ne bi hteo. Goniti i kažnjavati ljude u konkretnim okolnostima bilo bi u direktnoj suprotnosti sa načelom pravičnosti. Jer, kao prvu pretpostavku za uspostavljanje nove evidencije zakon je bio predvideo to da Vlada donese Uredbu o obrascu za vođenje evidencije i načinu vođenja evidencije o obradi podataka o ličnosti. Međutim, Vlada je Uredbu donela sa velikim zakašnjenjem i tako je "potrošeno" ¾ roka koji su rukovaoci zbirki podataka "imali" na raspolaganju.   

Stoga, Poverenik sigurno neće insistirati na prekršajnoj odgovornosti rukovaoca i nastojaće da im omogući rok od godinu dana od dana uspostavljanja Registra, dakle do 15. maja 2011. godine. Ali valjalo bi da rukovaoci na to odgovore na pravi način - "punjenjem" Registra. A za to mogu pronaći bar dva dobra razloga.

Prvo, Registar nije nekakva "ukrasna novotarija". On ima dvostruku korisnu svrhu. Da poveća mogućnost da se svako upozna sa obradom podataka svoje ličnosti, što je prva pretpostavka za ostvarivanje zakonom zajamčenih prava kao i da organu nadležnom da štiti ta prava i vrši nadzor nad primenom zakona, Povereniku omogući  da taj posao radi efikasnije i bolje. A potrebno nam je bolja, zaštita podataka o ličnosti. I drugo - postojanje i funkcionisanje Registra je jedan od zahteva u procesu evrointegracija. Potpisujući SSP sa EU obavezali smo se da ćemo naš pravni poredak u oblasti zaštite podataka o ličnosti uskladiti sa standardima EU i da ćemo obezbediti ostvarivanje tih standarda u realnom životu. A famozna "Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 95/46 o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka" izričito utvrđuje standard da države članice imaju državni registar operacija obrade podataka o ličnosti koji vodi nezavisan nadzorni organ. Postojanje i funkcionisanje Registra biće dakle, predmet ocene posmatrača iz EU. A treba nam da ocena bude dobra, prolazna.  

Lep, moderan, elektronski..., ali prazan registar ne može nam obezbediti ni jednu od dve pomenute, važne stvari. Ali više entuzijazma svih u izvršavanju zakonskih obaveza, može.