DOBAR RAZLOG ZA UZNEMIRAVANJE

Autor: Rodoljub Šabić

Pre otprilike mesec dana na Internetu se pojavio video zapis koji prikazuje seksualni odnos dve mlađe osobe koji se i danas može videti na velikom broju Internet adresa. Od samog pojavljivanja bilo je prilično jasno da film potiče iz sistema video nadzora kojim se nadziru i snimaju saobraćajnice u Beogradu. „Seks kod Arene" je izazvao pažnju. Bio je i povod za otvaranje polemika na različite teme. Bar meni, najneverovatnija bila je ona na temu - „Ako oni tuže MUP, onda će i oni biti tuženi zbog „uznemiravanja javnosti"." Jer, zanimljivo je koju su „javnost", radeći u sitne noćne sate to što su radili (da nisu snimani a snimak kasnije emitovan), zaista „uznemiravali".

Pretpostavljam da je za veliku većinu normalnih ljudi od početka bilo jasno da je reč o događaju koji predstavlja izuzetno grubu povredu privatnosti. I istovremeno, razume se, ozbiljno kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To je i bio povod za sprovedjenje nadzora u MUP-u nad primenom odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U sprovedenom nadzoru su utvrđene okolnosti koje „govore" da su pretpostavke, na žalost, tačne. Okolnosti ukazuju da je video snimak suprotno Zakonu obrađivan od strane NN službenog lica MUP-a koje ga je mimo svrhe zbog koje je sačinjen (bezbednost imovine i lica, održavanje javnog reda i mira, kontrola saobraćaja itd.) snimilo na prenosni medij i iznelo van službenih prostorija, nakon čega je postavljen na Internet, gde se i sada nalazi na velikom broju adresa.

Najvažnije je što je nadzorom utvrđeno odsustvo potrebnih procedura, kao i niz bezbednosnih propusta koji su doveli do ovog incidenta. To za posledicu ima neprimereno širok krug potencijalnih izvršilaca i bitno otežava identifikaciju. Ovo svakako ne bi bio slučaj da se restriktivnije, po jasnim, preciznim, unapred utvrđenim procedurama, sa većom kontrolom i pažnjom pristupalo ovim vrlo delikatnim podacima.

Teško je poverovati, ali ne postoje propisane procedure za postupanje lica koja koriste ili održavaju sistem video nadzora, nema ni mera zaštite koje bi nadzirale i beležile postupanje lica koja bazu podataka koriste (zaseban video nadzor, neizbrisivi trag o pristupu, beleženje pristupa putem elektronske indentifikacione kartice i sl.). Računaru može pristupiti veći broj lica tokom obavljanja posla u smeni u kojoj se nalaze. Reč je o licima u različitim polažajima u komandnoj liniji, od operatora do šefova smena i sledstveno tome operatorski, supervizorski nalozi ne glase na individualno određena lica već na radno mesto u okviru kojeg više lica obavlja te poslove. Iako sam sistem nudi mogućnost indentifikovanja operatera sa supervizorskim nalogom, ipak ne pruža podatke koji bi odredili preuzeti video zapis odnosno ono što je sadržano u njemu. Nema pravila o dužini čuvanja konkretnog zapisa, pa se ovaj predmetni nalazio na radnoj stanici skoro godinu dana nakon pohranjivanja.
Polazeći od tih i nekih drugih činjenica, Poverenik je izdao Upozorenje u kome u 14 tačaka ukazuje na mere i aktivnosti koje treba preduzeti radi otklanjanja uočenih nedostataka, uz zahtev da ga u roku od 15 dana ministarstvo obavesti o preduzetim i planiranim merama i aktivnostima za otklanjanje nepravilnosti.
Ali, priča o „uznemiravanju javnosti" tu ne bi trebalo da se završi. Ni tim što je Višem tužilaštvu u Beogradu podneta krivična prijava protiv NN izvršioca zbog krivičnog dela iz čl. 146. st. 3 KZ. Pa čak ni otkrivanjem i kažnjavanjem počinioca.

Insistiranje na važnoj stvari kao što je, bez sumnje, bezbednosni aspekt funkcionisanja konkretnog sistema video nadzora je prilika da se podsetimo na nešto što je još daleko važnije. Na to da Srbija nema Zakon o video nadzoru. Ali, ako nema zakon, video nadzor u najrazličitijim varijantama svakako ima. Nepoznat je, ali sasvim izvesno vrlo veliki broj subjekata koji se na različite načine bave video nadzorom. A odsustvo odgovarajućih normativnih rešenja i, razume se, njihovog doslednog sprovođenja u praksi je činjenica koja je sama po sebi izvor brojnih rizika i eventualnih zloupotreba. Ako tu činjenicu ubrzo ne izmenimo gotovo je izvesno da ćemo se suočavati sa sve grubljim i intenzivnijim oblicima povrede privatnosti i kršenja zakona. A to bi trebalo da bude pravi, dobar razlog za „uznemiravanje javnosti". Ono, ozbiljno, konstruktivno uznemiravanje koje insistira na rešenju problema i koje na kraju izdejstvuje to rešenje.