Jorgovani, gnezda, plavuše, mornari, Blaupunkt...

U davnoj davnini prošlog veka, bejah u drugom razredu gimnazije, moj (jedan od dvojice) najbolji drug Puco, imenom Nenad K. (danas Doktor nauka, profesor i predavač na fakultetima od Crne Gore, preko Nemačke i Holandije pa sve do Amerike i Kanade) otpeva mi pesmicu koja sledi:
 

Au jardin de mon père les lilas sont fleuris
Au jardin de mon père les lilas sont fleuris
Tous les oiseaux du monde y viennent faire leurs nids.

Auprès de ma blonde, qu'il fait bon, fait bon, fait bon,
Auprès de ma blonde, qu'il fait bon dormir.

Reče da je čuo na radiju i da je to tradicionalna francuska mornarska pesma koja mu se dopala pogotovo zbog refrena. Ponovi je još jednom, rekoh mu. Ponovi je Puco a ja pažljivo slušajući svaku reč, izrazih sumnju da je baš mornarska. Tako su rekli, nije se dao on! Sušili smo se posle kupanja na Pločicama ispod Vezirovog mosta, jeli plave smokve koje su nam bukvalno visile nad glavom i čekali Gara, trećeg musketara kako nas je zvala moja majka Radmila. D' Artagnan nam nije bio potreban, bilo nas je savim koliko treba. Sva trojica smo od osnovne škole učili francuski jezik i izuzimajući Gara, nas dvojica smo ga vrlo solidno znali.

Refren ostavimo za kasnije ali hajde od riječi do riječi da pročešljamo prvi stih, sažvakavši smokvu, počeh ja.

U vrtu, (bašti) moga oca procvjetali su jorgovani,
ptice iz cijelog svijeta dolaze da tu sviju svoja gnijezda.

Po meni, to je savim ordinarna narodna lirika, sličnih stvari možeš naći i u našim starim pjesmama poteklim iz i od naroda. Pretpostavimo, iako nategnuto, da je to čežnjivonostalgični vapaj mornara koji nekoliko godina nije bio kod kuće ali procvetali su jorgovani a ne neka biljka koja je primerena morskom priobalju...Hmmm, vrteo je glavom Puco, smišljajući odgovor, ne moraju svi mornari da budu iz primorja, eto Veljko je u Kotoru upisao Pomorsku školu...onda je šeretski se smejući dodao: Pa i Horti je bio Admiral! Ne zajebaji, ko je podržavao Hitlera mogao je da bude i Admiral bez flote i bez mora, nasmejah se. Ipak mislim da je u pitanju čežnja za rodnim krajem iako si se ti zezao...ej nije mala stvar tri ili četiri godine ploviti, navigati, beskrajnim okeanima i morima od Ognjene Zemlje do Australije, Japana, Indonezije a ne pomisliti kako je lijepo kod kuće, u vrtu u kojem si i sam sadio...možda baš jorgovane, ne dade se Puco. Ne, po meni, to je prije pjesma nekog zatvorenika ili vojnika koji u ćeliji ili u rovu priziva sjećanje na svoj dom. Uto začusmo kotrljanje kamenčića i pojavi se Garo: Sinoć sam na Monte Karlu slušao Luja Armstronga, zapamtio sam samo jedan naslov zato što je bio na francuskom: Se si bon (C'est si bon), a prepoznao sam Kad sveci marširaju (When The Saints Go Marching In) i Helo Doli (Hello Dolly) iako je bilo na engleskom. Reč mu je reč stizala. Morate doć' večeras kod mene pa da odvrnemo Blaupunkt do daske, Ljubo i Cvijeta mi nijesu kod kuće. Taj njegov Blaupunkt nam se bio popeo na vr' glave! I Pucova i moja kuća imala je radio model RR-330, proizveden u R(adio) R(entgen) industriji u Nišu koji nisu baš najbolje komunicirali, osim Radio Titograda, sa ostatkom države a kamo li sa Evropom. Noći sam provodio uveta prislonjenog uz zvučnik prekriven nekakvom tkaninom nalik na mebl štof, vrteći dugme po skali UKT, ne bih li dopr'o do Monte Karla a Radio Luksemburg sam mogao samo da sanjam. Retko, samo ponekad, uspevao sam da ulovim neku italijansku radio stanicu pa mi se Modunjo bio smučio, Mina a posebno Milva mogle su da prođu, Rita Pavone OK, a onda iznenada Adriano Ćelentano 1961 godine i njegovih 24.000 poljubaca! E to se moglo slušati.

Kako bilo da bilo, nije nam bilo druge no da odemo do Gara i njegovog Blaupnkta. Garov otac Ljubo predratni diplomirani Enolog često je odlazio u inostranstvo na razne kongrese i sastanke vinopoznavalaca pa je jednom prilikom doneo s puta nov novcijat najnoviji model Blaupunkta. Ljubo je slušao samo i isključivo Vesti a ostalo vreme Blaupunkt je provodio ugašen i nem na komodi u njihovoj spavaćoj sobi. Mi smo koristili svaku priliku kad Ljubo i Cvijeta, nisu bili u stanu da na Blaupunktu slušamo muziku na Monte Karlu a često i na radio Luksemburgu. Viđi mu oko kako lijepo plavo svijetli, s ponosom je ponavljao Garo kad god bi upalio Blaupunkt.

Nego da se vratim započetoj priči. Uputismo Gara u diskusiju oko tz mornarske pesme. Pošto je čuo prevod početne strofe, složio se s mojim mišljenjem da to nema nikakve veze sa mornarlukom. Puco je tvrdoglavo ostao pri svome ali sad već insistirajući na refrenu: To može da pjeva samo mornar koji je doma ostavio svoju dragu plavušu i pjevajući sanja o tome kako je divno biti u krevetu s njom. Mogu da se složim s tobom ali o plavuši u krevetu mogu da pjevaju i robijaši i vojnici i ko zna ko već, ponovih ja i slobodno vrlo, prevedoh Garu refren: Joooooj kako je dobro biti u krevetu s mojom plavušom! Mene su draže crnke, ka' ona Nataša Igorova sestra, dobaci Garo. Puco ustade i zatrčavši se skoči zgrčku s jedne pećine. Za njim skočih i ja i umalo se ne prelomih. Garo se spusti na jednu stenu tek metar od Morače i izvede nekakvu traljavu lastu, više pljasnu stomakom nego prsima. Posle plivanja preko Bukova, pored Momiškog do Podgoričkog, izađosmo na obalu i vratismo se na Pločice. Preko volje nastavismo priču o pesmi neko vreme a onda je batalismo. Ovih dana sam je potražio i našao na Wikipediji, evo šta piše o njoj:

Auprès de ma Blonde
This well-known French folk-song (also known as The Prisoner in Holland) seems to date from the reign of Louis XIV, when France was at war with the United Provinces - the present-day Netherlands. The Netherlands were ruled by William III of Orange, who also became King of Great Britain. The wars were bloody and largely inconclusive, but form the backdrop to various songs and stories. Some refer to the Duke of Marlborough, who rose to prominence under King William and became one of the main allied generals under Queen Anne, as the War of the Spanish Succession unfolded. Alexandre Dumas (père) used the siege of Maastricht for the final scene of The Man in the Iron Mask. This song has a mournful tone, especially in the verses, as you will see. I've liked this song since before I understood the words, hearing my mother singing it as she worked. Knowing the words, and their themes of love, separation, and loss, has only increased that liking.

Moglo bi se reći da sam bio u pravu ali to odavno više nije važno, a iako sam onomad tvrdio drugačije, za mene je ona ostala za večita vremena, mornarska pesma.

Idem Blaupunktu da se vrnem. Na njemu sam prvi put na radio Luksemburgu čuo Twist and Shout! Priznajem da je to bio prelomni trenutak u mom životu! Postao sam nepatvoreni roker i to ostao do dana današnjeg. Preko Veljka sam poručivao od morskih vukova Kotorske Jugooceanije i dobijao prve Parlophonove singlerice Bitlsa: Love Me Do, Please, Please Me, She Loves You, I Want to Hold Your Hand... Ostalo je istorija, naravno mog života.

Imao sam nameru da na samostalnoj izložbi u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj pustim do daske The Prodigy ali nisam uspeo da na vreme dogovorim i nabavim pravo ozvučenje. Ostvariću to jednom! A možda ću pustiti Sex Pistolse?

P.S. Ovo je jedna sasvim obična i benigna priča o mladiću...koji bejah ja u davna vremena. Sasvim je moguće da uopšte neće privući pažnju blogovateljstva ali mornarska pesma mi je neznano kako zazvonila u glavi i prosto sam morao da to ovde ispričam.

P.S. 2

Poziv za pomoć!!!! Moja majka Olga Petrović je polomila kuk i nalazi se na VMA. Da bi je operisali i ugradili joj veštački kuk, lekari (kažu da je to propisana procedura) traže četiri dobrovoljna davaoca krvi. Iako sam ja krv dao preko 70 puta a moj brat preko 50 puta, to za njih ništa ne znači. Ja sam srčani bolesnik, imam anginu pektoris a i brat mi je bolestan i u godinama, mi nismo pogodni. Zato molim sve dobre ljude da se jave i pomognu da moja majka bude operisana. Unapred hvala.