Sport

Marketing lekcije iz fudbala

/ 13.04.2015. u 07:03

Komentari: 1
Čitanost: 12033
/
Preporuke: 690
/

Šta možete naučiti gledajući kako se formirao fudbal kao najpopularnija sporedna stvar na svetu i sigurno najpopularniji sport?

Jeffrey K. Rohrs, u svojoj knjizi Audience: Marketing in the Age of Subscribers, Fans and Followers, tvrdi da postoje lekcije modernog marketinga koje možete naučiti iz fudbala. I gle čuda, upravo jedan Amerikac piše u fudbalu.

S obzirom da je odrastao u SAD, Rohrs nije imao pojma o ovom sportu dok mu jednom prilikom takstista u Engleskoj nije ispričao da postoji 7.000 fudbalskih klubova samo u Velikoj Britaniji. Zatim da je sport u toj zemlji ozvaničen 1863., da je čak i soccer engleski naziv, ali najviše ga je zainteresovao kada mu je objasnio princip ispadanja iz lige, što je za njega do tada bilo nezamislivo (gledajuću samo NFL). Kada se vratio u SAD, krenuo je da gleda Fox Soccer i da navija za Totenhem.

Ovo su lekcije:

1. Igra nije ništa novo

FIFA je u stvari iskoristila igru iz trećeg veka pre Hrista (Tsu-Chu) iz koje je nastao moderan fudbal. Slično tome kada pogledamo marketinške kanale danas, primetićete da su oni samo tehnoloski nabudženi word of mouth, koji postoji od nastanka ljudskog govora.

2. Početak je uvek haotičan

Prve verzije fudbala su se igrale u Engleskoj još od 11. veka, ali je poput ragbija, više licio na tuču. Jedan Francuz je rekao “ako je ovo ono što Englezi zovu igra, nemoguće je zamisliti kako izgleda njihova tuča”.

Prve godine interneta bile su poput divljeg zapada, brendovi nisu bili sigurni šta rade, borili su se oko URL-ova, a mnogo dobrih start-up firmi je ugašeno 2000. kada je sve i bilo naduvano (dot.com bubble burst).

3. Da bi se kreirala pravila potrebno je vreme, iskustvo, i konzistentost

Dok se nisu 1863. i 1871. sistematizovali, fudbal i ragbi nisu bili posebni sportovi. Npr. kada bi se kao gost pojavili da igrate fudbal, mogli ste da otkrijete da domaća ekipa igra sa 18 igrača i da je dozvoljeno korišćenje ruke i “udaranja”. I dan danas se pravila menjaju. Pre 2 godine, FIFA je uvela nove tehnologije gol linije.

Da li znate, ali zaista znate, pravila Facebook, Pinterest ili Twitter marketinga? Verovatno imate smisao za to, ali nije kao da postoji zvanični pravilnici koje pratite. Trenutno, kao i fudbalu, domaći timovi (Facebook, Twitter..) pišu pravila. Medjutim, sve više učesnici – brendovi, koriste lično iskustvo kako bi istakli šta je dobro a šta lose oko ukusa, tajminga i privatnosti.

4. Igra putuje sa silama koje pokreću ljude

Razlog zašto je fudbal postao najpopularnija sporedna stvar na svetu leži u dve sile: britanski kolonijalizam i pojava parne lokomotive. Prva sila je omogućila da igra dodje u različite delove planete. Druga sila je omogućila da profesionalni tim iz Mančestera putuje do Londona kako bi se formiralo regionalno, a ne samo lokalno rivalstvo.

Blizanci – sile, koji utiču na marketing su internet i mobilnost. Internet je omogućio mejl, Google, Facebook, Twitter i druge inovacije koje spajaju i inspirišu planetu. Mobilni uredjaji su otišli korak dalje, oslobodivši potrošače desktop kompjutera.

5. Jednostavnost donosi usvajanje, ali ne nužno i pozitivan ROI

Fudbal se širio zato što ga je prihvatala i radna klasa. Pravila su bila jednostavna, a bio je fleksibilan u smislu da je mogao da se igra bilo gde. Jedan je od najeftinijih sportova, pošto je za fudbal potrebna jedino lopta i nešto čime bi se označio gol. Ljudi se nisu povredjivali kao na ragbiju, a pored svega bio je pun veštine i uzbedjenja.

I na kraju, pored sve popularnosti veliki broj fudbalskih klubova širom sveta jedva preživljava. Za Real Madrid i Mančester Junajted novac verovatno nije problem, ali za veliki broj klubova jeste.

Slično je i sa social media marketingom zbog toga što sve deluje jednostavno za korišćenje. Npr. lako je postaviti status brenda na Facebooku ili Twitteru ali najveći broj brendova ne uspeva da napravi pozitivan ROI od društvenih mreža.

Zaključak

Ono čime je autor zaključio ovo poređenje je činjenica da postoji veliki broj različitih fudbala: Američki fudbal, Australijski fudbal, Kanadski fudbal, Ragbi i sl. Igraju se sa drugačijom loptom, pravilima, dresovima, ali cilj je isti: postići više golova od protivnika. Tu je i lekcija za marketing: Igra u kojoj ste najbolji – marketing kanali koji vam donose najbolji ROI – možda nije najpopularnija igra na svetu. Popularnost, ipak, nije bitna. Profitabilnost je bitna.

Tagovi

marketing, fudbal

postavite na |

Komentari (1)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli 08:05 13.04.2015

Ник Хорнби - Стадионска грозница

Ova knjiga je takođe delom istraživanje nekih značenja koja fudbal
izgleda da ima za mnoge od nas. Postalo mi je sasvim jasno da
moja odanost odaje nešto o mom sopstvenom karakteru i ličnoj
istoriji, ali način na koji se u toj igri uživa izgleda da, nudi sve vrste
informacija o našem društvu i kulturi. (Imam prijatelje koji će to
smatrati pretencioznom besmislicom koja služi sama sebi, nekom
vrstom očajničkog opravdanja koje se može očekivati od čoveka
koji je veoma veliki deo svog slobodnog vremena proveo mizerno
se tresući na hladnoći. Oni su posebno protiv te ideje, jer ja pokazujem
tendenciju da precenjujem metaforičku vrednost fudbala, pa
ga stoga uvodim u razgovore gde on jednostavno ne pripada. Sada
prihvatam da fudbal nema nikakve veze sa Foklandskom krizom,
aferom oko Ruždija, ratom u Zalivu, rađanjem dece, ozonskim
omotačem, porezima, itd., itd., i želim da iskoristim ovu priliku
da se izvinim svima koji su morali da slušaju moje patetično nategnute
analogije.)

У тој истој књизи Хорнби каже и ово:

Nedelja, 14. jula 1991.

To je tu sve vreme, i traži način da izađe.

Budim se oko deset, sipam dve šolje čaja, odnosim ih u spavaću
sobu, stavim ih po jednu sa svake strane kreveta. Oboje zamišljeno
srkućemo; tako rano posle buđenja vladaju duge, snovima ispunjene
pauze između običnih primedbi – o kiši napolju, o protekloj
večeri, o pušenju u spavaćoj sobi iako sam pristao da to ne radim.
Ona me pita šta ću raditi ove sedmice, a ja razmišljam: (1) Treba da
se sretnem sa Metjuom u sredu. (2) Kod Metjua je još uvek moja
video-traka „Šampioni“. (3) (Sećajući se da Metju, samo nominalno
navijač Arsenala, nije bio na Hajberiju nekoliko godina, pa nije imao
mogućnosti da posmatra najnovije „regrute“ uživo) pitam se šta misli
o Andersu Limparu.

I u tri kratke etape, za petnaest, dvadeset minuta buđenja, ponovo
sam na svome. Vidim Limpara kako trči prema Gilespiju, zanosi
se na desno, pada: PENAL! DIKSON POGAĐA! 2:0! ... Mersonov
udarac petom i Smitov direktan udarac u ugao u istoj utakmici...
Mersonovo lako guranje pored Grobelara gore na Anfildu...
Dejvisov dribling i udarac protiv Vile... (A ovo sada je, seti se, julsko
jutro, pauza od mesec dana, kada nema nikakvih klupskih fudbalskih
utakmica.) Ponekad, kad dopustim da me to sanjivo stanje potpuno obuzme, putujem i vraćam se, preko Anfilda ’89, Vemblija, ’87, Stamford bridža ’78, ceo moj život sa fudbalom proleti mi ispred očiju.

„O čemu razmišljaš?“ pita ona.

U tom trenutku lažem. Nisam uopšte mislio o Martinu Ejmisu,
ni Žeraru Depardjeu, niti o laburistima. Ali opsednuti nemaju izbora;
oni moraju da lažu u ovakvim prilikama. Kada bismo govorili
istinu sve vreme, ne bismo bili sposobni da održimo odnose ni sa
jednom osobom iz realnog sveta. Bili bismo prepušteni da istrunemo
sa svojim programima Arsenala ili svojom zbirkom originalnih ploča
„Staksa“ sa plavom etiketom ili svojim španijelima kralja Čarlsa, a
naši dnevni snovi od po dva minuta postajali bi sve duži i duži i duži
dok ne bismo ostali bez posla i prestali da se kupamo, brijemo i jedemo,
i ležali bismo na podu u svojoj sopstvenoj prljavštini po ko zna
koji put video kasetu u nastojanju da napamet naučimo ceo komentar,
uključujući ekspertsku analizu Dejvida Plita u susretu one večeri 26.
maja 1989. (Da ne mislite da moram da proverim datum? Ha!)

Istina je: alarmantno veliki deo prosečnog dana, ja sam moron.