Hronika jednog slucaja

gost auttor- nikvet pn

Vojislav Stojković20:11 20.09.2023

Re: Maltretiranje žrtava
nikvet pn
Као судски ветеринарски вештак једном приликом утврдио сам да је ПАС рекао истину говором тела и понашањем. Довољно 100% да потенцијално неугодан судски случај јавни тужилац (не приватна тужба) лако реши и јавно захвали.


Mislim da bi slučaj trebao detaljnije da opišeš. Meni deluje intrigantno.

Već vidim završnicu trilera (romana, a još bolje filma): Puna sudnica, sudija, tužioci, odbrana, okrivljeni, porotnici... sudija nalaže da se uvede poslednji svedok. Ulazi sudski veterinarski veštak i vodi psa (mogao bi biti bilo koje rase, ali najbolje bigl ili crni labrador). Pitanja prvo postavlja advokat odbrane, a zatim tužilac unakrsno ispituje svedoka, veštak tumači odgovore... Na kraju, a zahvaljujući svedočenju psa i tumačenju veštaka, okrivljeni biva oslobođen, a uhapšen lik na koga se najmanje sumnjalo.


Судски случај кога сам поменуо је тотално супротан понуђеном сценарију. Толико опозитан да сам напросто принуђен да га овде изнесем и изложим блогопороти на разматрање.


У опису нареченог догађаја чињенично обе стране се готово стопроцентно слажу, изјаве су фактографски безмало идентичне. То је необично и ретко се дешава. Али закључци су дијаметрално супротни, отуд и сукоб. Зато догађај завређује опис мало шири и шаренији од сувопарног правничког текста.

Место догађања је сеоски пут између Доњег В. и Горњег В., два дебела моравска села. Пут је одличан асфалтни. Време је рана јесен, сунчано преподне, берићетно поље наоколо. Из правца села Доњег В. бициклира старији добродржећи пар. Бицикли блистају, килограми преливају; гастоси пензионери очигледно. Уживају у лаганој вожњи по лепом дану. Пошли су у суседно село Горње В. код рођака али не мерцедесом него баш овако кроз природу и срећни су због добре одлуке.

На пола пута лагано их претекне бордо лада. Сва дртава прашњава кашљава загуши их димом. Pосле стотинак метара заустави се на малом проширењу пута. Из ладе излази човек њихових година мршав, спечен, мрк; изнуреног изгледа. Долази иза аута и отвара гепек. Вади пластичан џак од вештачког ђубрива, у њему нешто мрда. Из њега искаче пас белошарен млад штркљав, стрчи у шанац поред пута и започне велику нужду. Уто пристижу бициклисти. Жена жучно крене паљбу о малтретирању животиња: пријава-робија-стрељање-вешање. Муж басира. Мршави човек се усправи, севне очима па им жестоко узврати. У пољу насред пута затрешти грозна свађа. Брзином тениске лоптице размењују се тешке псовке, клетве и увреде; пса нико ни не гледа. Он застрашен метежом тихо пузећи приђе до кола и ушуња у џак на земљи!? Мршави човек галамећи врати га у гепек, седне у кола и бесно залупи вратима. Гуме зашкрипе и остави их запрднуте облаком дима. Они љутити врате се у своје село Доње В., седну у мерцедес па право у полицију. Одатле код тужиоца на изјаву.

Њена изјава каже да је полуугушеног препеченог пса из гепека својом правовременом реакцијом спасла од страшне смрти - у ауту или лагане од глади у пољу свеједно. Његова одбрана је да вожња испод десет минута нема везе са врелином а поготову са гушењем; пас је само до оковратника био у џаку и застао је управо да му омогући да се олакша. Међусобне псовке, клетве и претње су егал - неважно, прецртано.

- крај првог дела -

 - други део -


У ординацију судски достављач донео ми је позив из ОЈТ и предмет вештачења. Предмет танак, само две изјаве и то поприлично подударне. То је мало, недовољно, треба ми још података. Најважни недостаје – шта је даље било са псом? Могу да тражим додатне изјаве, могу и сам да прикупим, истражим… Одлучио сам да предмет за који дан одложим у страну. Из доброг разлога.

Откада је уведен Закон о добробити животиња Сл.гл.41/2009 у народу се нешто променило. Не у смислу да ће сада због Закона сви према животињама бити добри; неће. Ко је био добар биће и даље али ко је био лош, ако настави биће лоше по њега. А то је доста занимљивије од већ изанђалих судских спорова око међе или оставине.

Још занимљивије је што се показало да тај Закон ради! Невероватно. Неки тип је довео свог пса на мост и бацио га у Мораву: Патике да ми је'еш?! Више нећеш! Присутни унук је то уснимио и ставио на Ју Тјуб. Довољно да га тужилац масно ребне. Срећа његова што је пас испливао и преживео па је избегао затвор. Али није избегао свеопште сеоско зезање и спрдачину гдегод се појави. Толику да се усред сеоске продавнице шлогирао. Срећом претеко је а шерети ућутали.

Други случај био је комшијско тровање пса преко тарабе. Докази, токсиколошке анализе до ВМА, вештачење, суђење, осуда, тешка глоба, судски трошкови и – исто шлог. Али претеко је и тровач. Додуше не задуго - до приватне тужбе за накнаду штете.

Поучен ранијим примерима и далекосежним последицама оставио сам предмет да се слегне. Да размислим. Судије и тужиоци иначе воле такве строго стручне предмете. То је лаганица, пресудиће по налазу вештака. Одлука је у мојим рукама, таква ми и одговорност. Уто су управо због општенародног занимања за нову судску област почеле да ми пристижу неочекиване драгоцене информације.

У писменим изјавама никаквих сведока нема. Али ако учесници никога нису видели унаоколо то не значи да их није било. Дошао ми је ловац који је извео младог птичара на вежбу у поље. Други је ишао да обиђе свој кукуруз је ли дозрео. Једна жена је брала паприку… Сви су они чули громогласну свађу на друму па забацили уво, а богами и око. И сви са жељом да остану непримећени.

Кроз неколико дана комплетна слика реченог догађаја сама се саставила.

Мршави човек је отишао до града после вишенедељног лечења стару мајку да изведе из болнице. У међувремену њен стари пас Џеки одбио је да једе. Због година или због туге за њом остаће тајна али није тајна како се завршило – осим за њу у болници. Њена сестра, тетка мршавог човека имала је полуодраслог штенца мешанца. Са сестрићем се договорила да га у повратку из болнице покупе од ње из села Доњег В. Две бака-сестре обрадоване сусретом поседеле су на лепом дану у цветном сеоском дворишту. Мали Шарко одмах се залепио за ногу своје нове газдарице. Најзад су се растали и пошли пут села Горњег В. Малога су ставили у пластични џак завучен испод оковратника, глава ван. Није мрднуо. На пола пута почео је да се комеша, возач га је чуо и зауставио ауто да се олакша. (Реко сам ју лепо да га не 'рани пред вожњу ал тетка – из моју кућу нико гладан није изишо па неће ни он).

А онда је наишла олуја на бициклима.

У том међувремену док су се коцкице полако слагале у ординацију дошао ми је мршави старији човек са шареним мешанцем на прву вакцинацију и чиповање. Нисам ни слутио да је то баш он. Иако оптужен код јавног тужиоца ниједном речју није споменуо инцидент на друму нити сам га ја спојио са предметом у фиоци. Чист пред собом и пред Богом није осетио потребу да се било коме правда.

У комплетирано вештачење без додатних радњи увео сам и озваничио пса као сведока. Саставио сам допис и предао Тужилаштву. После пар недеља стигло је решење у коме је сведочење пса уважено: злостављан пас искористи сваку прилику да од злостављача побегне – овај није – дакле није злостављан. Нема елемената, пријава се одбацује као неоснована.

У целој причи надувени гастоси испадоше негативци, скоро па зликовци. Поштеног човека да набеде, еј. А девета Божја каже не сведочи лажно.(Овај натпис ваља ставити у сваку судску зграду). Показало се да уопште нису рђави, напротив. На изгледно злостављање прејако су реаговали па се на лошу страну размотало. Имају и своје љубимце које држе блиставо. Довели су сиромашну рођаку са болесним псом и мачкама за стерилизацију и све трошкове намирили. И другима по селу Доње В. помогну. Кад се све слегло и најзад склопили читаву слику нареченог догађаја отишли су у село Горње В. код мршавог човека и његове мајке на извињење и помирење.

.........

ovaj blog je nastao kao posledica razmene komentara dvojice blogera, a kao dopunu svoje replike, takst je napisao  nas blogokolega nikvet .