Evo ponovo naše IQIQIQ sa najnovijim vestima iz nesvesti. Dobrodošli u našu stvarnost.
Можда сам већ стара, али даћу вам добар савет: немојте синовима дати имена Бранислав и Хранислав. Вероватно ће ме ударити гром у кухињи док правим палачинке као заслуга што се служим црним хумором према покојним баби и деди, па и покојном стрицу и оцу.
Наравно, никада ми та имена нису сметала до недавно, када сам приликом претраживања података у Е Катастру установила да су мом оцу и мом стрицу приликом укњижбе заменили станове. Да срећа или несрећа буде још већа, имали су станове у истој згради на истом спрату: један је имао стан број 2, а други стан број 3. Е сад, неки државни службеник је из забаве, или можда са погрешним наочарима, или из неког другог разлога укуцао оба имена и оба стана, али обрнуо бројеве.
Наивно сам поднела захтев у јануару ове године да се ове грешке исправе. И при томе, сви наследници су заједно са мном поднели документа и доказе и сви смо сложни да је грешка. После више од два месеца (за ово је предвиђено да одговор добијете у року од 15 дана), надлежна служба катастра ми је писмено послала решење где одбијају да исправе грешку. На то су ме упутили да у року од 8 дана предам жалбу и то је то. Решење ме је изнервирало на више нивоа - прво јер смо сви наследници дали изјаву да је грешка, а и поднели смо релевантна документа ( која по мени нисам ни морала да подносим, јер најзад они треба да докажу порекло података). По том основу сам се и жалила. То је било у марту. Одговор на то је по закону највише 60 дана, а сад је октобар, одговора нема.
Затим је уследила неуморна преписка са разним службама катастра у потрази за документима која би доказала порекло њихових података. Најпре су ми рекли да немам права да добијем документа на увид, па сам онда по неком другом закону коначно добила право да добијем увид у њих, да би на крају посетом катастру установила да немају никаква документа. Онда је требало још месец дана да у константом дописивању успем да добијем написмено од њих да документа немају. Иначе су ми рекли да су податке добили усменим разговорима са градским службама. Ја сам им писмено поднела доказе од градских служби као и пореских органа да су браћа плаћала дажбине, али свако за свој стан, а не за стан оног другог, како стоји код њих.
У међувремену сам се обратила Министарству правде, Заштитнику грађана, Управној инспекцији, Инспекцији Министарства грађевине, Поверенику за информације од јавног значаја, Канцеларији за представке грађана Председника Републике Србије, општини, служби за надзор Катастра, Генералном директору РГЗ, прес служби РГЗ и што мој муж рече: Једино још служби водовода и канализације да се обратиш. Нисам добила никакав конкретан одговор нити иједна инспекција хоће да се бави питањима грешака које катастар узрокује.
Обратила сам се и Првом основном суду, али тренутно једино родбина, тј. наследници мог стрица могу да ураде нешто, јер су они правно гледано већ завршили оставинску расправу. Иза мог оца остали су наследници, али они нису правно гледано још увек наследници, јер мора да се уради оставинска расправа. Ако је урадимо, потписаћемо решење да наслеђујемо стан који је припадао мом стрицу, а не мом оцу. Питала сам и Министарство правде и остале надлежне, која су моја права по овом питању и остала без одговора. Надлежни јавни бележник ми је рекао да потпишем решење овако са грешкама, па да се после заменим са наследницима иза стрица, с тим што ће у том случају свако од нас платити још неколико хиљада еура за порез на нови стан, који је у ствари заиста онај стан.