La Cosa Nostra (deo prvi)

Mali Mikele je došao u Beograd sredinom devedesetih. Otac mu je bio italijanski konzul, i pošto šefovima nije bio po volji, za kaznu je poslat na Balkan. Uselili su se u jednu kuću na Vračaru, gde je Mikele upisao gimnaziju.

Brzo se uklopio u novu sredinu, savladao jezik. U školi je bio dosta popularan zbog svog italijanskog šarma, skupe odeće i dobrih manira. Dve godine su proletele za čas, a Mikele je sve više i više voleo svoj novi grad...

Otac je na jednom prijemu upoznao Anđu, udovicu jednog srpskog „biznismena“...i u trenu se zaljubio. Posle četiri meseca zabavljanja, stali su pred oltar...a zatim i započeli zajednički život. To se ogledalo u tome što su se Anđa i njen šesnaestogodišnji sin iz prvog braka Ognjen preselili u dom Mikeleovog oca.

Ognjen i Mikele su bili dva različita sveta, dve različite kulture i svesti. Ognjen je bio...dripac, u najmanju ruku. Voleo je da se dokazuje na ulici, voleo je slavu i bogatstvo, sa divljenjem je gledao kriminalce koji vozaju besna kola po Beogradu. Želeo je i sam da postane jedan od njih, da osveti biološkog oca koga su ubili u sačekuši.

Od starta je Mikele znao da ta simbioza neće na dobro da izađe, ali je na neki neopisiv način gajio poštovanje prema Ognjenovim snovima. Jer, Mikele je bio dete Sicilije...duboko u sebi želeo je da bude Korleone. Posmatrao je to na neki romantičan način...

Nije puno vremena bilo potrebno da Ognjen i Mikele počnu zajedno da izlaze. Noćni klubovi, splavovi, lepe devojke...imali su novca, imali su mladost...ali slavu nisu. I to ih je ubijalo...

Jedne večeri, dok su izlazili iz jednog kluba sa devojkama, dvojicu mladića je napala grupa pijanih huligana. Nisu imali nikakve šanse. Sve je bilo gotovo za dva minuta. Tupi udarci bejzbol palica u glave, mnogo krvi, vrisak devojaka...zatim sirene hitne pomoći, maske sa kiseonikom, sala za reanimaciju...i jedna ravna linija pulsa. Mlad život se ugasio...