David protiv Golijata (u mom sluchaju EFG-olijata) - PART 1

U naslovu nisam imao mesta za "sa mogucnoshcu proshirenja istrage", ali imajte i to u vidu.

Pre svega, zeleo bih da naglasim da u mojoj lichnosti ne postoji karaterna crta koja me tera da se uvek suprotstavljam nepravdi. Naprotiv, nisam heroj, sklon sam klizanju "niz dlaku", imam i kusur kilograma vishka, ne istichem se preterano ni pamecu ni lepotom. Ziv primerak mladog mediokriteta. Umem i da se napijem i da napravim kompletnu budalu od sebe. Da rezimiramo, pishem ovaj tekst zato shto imam potrebu da to izbacim iz sebe jer sam se osetio glupo, bespomocno i naivno. I glupo. I bespomocno. I besno.

(Sad ce moderatori bloga da predpostave da sam besni klinja koji ce da psuje, peni i divlja, ali nisam i necu)

Elem, do skorije istorije nisam imao nikakvih poslova sa bankama, sem igranja sa bankomatom. Platnom karticom, ne kreditnom. Dina, plava. Nemam chak ni dozvoljen minus. Iskreno, nisam imao nikakvu potrebu. Imao sam lep i siguran posao, devojka takodje. Zivimo u iznajmljenom stanu koji smo iznajmili potpuno praznog i sredili tako da nam bude drago da dodjemo kuci posle posla i uzivamo u njemu. To je jedino na shta smo troshili neke vece svote novca. Nismo troshadzije. I pored lepih plata nam je vrlo poznata i kupovina na rate, kinezi i kupovina od "druga od prijatelja". Tokom dve godine zajednichkog zivota, devojka i ja nismo uspeli da prishtedimo, ishli smo na to da sredimo stan, a ako nam izleti neki veci troshak, mozemo uzeti kredit koji cemo otplacivati bez problema sa nashim mesechnim primanjima.

Proshle godine smo reshili da odemo na more. Obzirom da nam je to prvo zajednichko putovanje i da ni pre nego shto smo uopshte bili zajedno nismo bili na letovanju dosta dugo, odluchili smo da odemo na malo eksluzivnije putovanje. Neka nas neko ubije shto smo hteli da vidimo piramide i Luxor i da se ne stiskamo i razmishljamo kada zelimo da kupimo sladoled. I bi tako... Obzirom da smo gotovine imali toliko da nam bude dovoljno za troshak na letovanju, otishli smo u banku da izdejstvujemo kredit za troshkove smeshtaja, avionske karte & stuff...  

Gospodjica u EFG banci na Novom Beogradu nam je savetovala da neko od nas uzme kreditnu karticu, pa koliko da koristimo, na toliko imamo obavezu od 5% mesechne otplate duga, shto nam je u tom momentu delovalo ok. Sa druge strane, apsolutno priznajem da se nisam preterano zainteresovao oko toga. Kontam, otplacujesh 5% ili vishe mesechno i za maksimalno 20 meseci je gotovo, 20*5% je jel'te 100%, prosta matematika. 1+1 ne moze po mojim oskudnim shvatanjima da bude ni 50, a ni 200. Moze da bude 3, ako sam popio ili imam nekih zdravstvenih problema psihicke prirode. Naravno, rachunali smo da taj dug mora i hoce biti zavrshen mnogo pre isteka tih 20 meseci. Svakog meseca, prvo rachun za kreditnu karticu, kirija, rachuni, pa sve ostalo. Obzirom da se u nahoj kuci devojka bavi pitanjima otplate zaduzenja, rezijama i sl., nisam obracao paznju na detalje tih rata. Napomenuo sam vec, nisam imao potrebu. Znam da posle svake plate dobijem zbir svega, odvojimo taj iznos i guramo dalje. To mi je bilo sasvim dovoljno.