Čula sam da mnogi navijači nisu dobili vizu da idu u Nemačku na utakmice a već su bili kupili karte... Brothel
Moje prijateljice su slušale u kafiću ispred nemačke ambasade kako momci prave računicu koliko će ih koštati put na world cup: "ribe" i "cup"i koštaju manje od ulaznica.

U Nemačkoj to više nije kriminal. Ali se zemlja Švedska na primer bori da te radnje naplati kao žešći životni trošak svojim navijačima svuda po svetu a da taj novac koriste žene.

Juče po beogradskim kafićima ljudi kao da su izgubili razum sa 6/0 a ne utakmicu. Znam da je fenomen globalan, da su mišljenja o prostituciji oprečna i zato razmišljam o ženama u ratovima i na ostalim bojnim poljima.

Evo čitajte, peticija je na kraju...

http://www.global-sisterhood-network.org/content/view/690/59/

Pogledajte ovo, vlada Republike srpske krajine u egzilu od 2005, radikali i ko zna koji još frenkijevci škorpioni stoje iza ovoga, pranja novca  ili šta već...HELP!!!

http://www.safeholder.com/14701.html 

"We offer a new gaming license program under the auspices of the
Serbian Republic of Krajina (RSK), which is the internationally
recognized government of Krajina and Slavonia.  These gaming licenses
are offered to corporations and citizens resident anywhere in the
world except the Republic of Serbia & Montenegro and the Republic of
Srpska.  The license permits operation of all INTERNET GAMING and
related CASINO services worldwide except in the aforementioned
countries and subject to the laws and public policies of other states.
Where no law on the matter exists or there is no conflict, the gaming
regimen of the RSK would be applicable according to international law
authorities."

Jedna moja mlada saradnica, (tek je napunila 18 godina) ispričala mi je danas kako je prošle godine kad je bila u Rimu gledala sedmog sedmog italijanske vesti. I kaže, prva vest, Papa je dobro ( upravo se vratio sa puta), druga vest, neki fudbaler ( zaboravih mu ime) našao novu devojku, treća vest, vreme će biti lepo u Rimu, a negde pred kraj, bombe u Londonu...Ruka

Ja kad odem u Italiju posle nekoliko meseci, ne daj bože godinu dana i sednem za sto sa svojim prijateljima iz mladosti, pojma nemam o čemu pričaju kad ne pričaju o klopi a to je vrlo retko...s ozbirom da govorim italijanski bez akcenta skrenem pažnju ljudima za stolom koji me ne znaju da nisam luda već strankinja.

Sta vi mislite, kako izgledaju naše vesti pa i blogovi. Ja znam samo da me uvek šokne agresivna komunikacija iako ne bih rekla da su ljudi sami po sebi gori ili bolji nego bilo gde drugde...ali zašto se toliko guramo u tramvaju, pljujemo po ulici...a i vesti ili gledane emisije, uglavnom su nam takve...kad nisam u BGD-u tako nekoliko meseci ne daj bože godinu dana, uopšte ne mogu da shvatim na primer gledajuci Utisak nedelje o čemu ljudi pričaju , od učesnika do gledaoca, uopšte ne kapiram čime su utisnuti i zašto.... I tako i ja silno utisnuta povodom deset godina Srebrenice i filma egzekucije koji se vrti po svim evropskim medijima sedim prošle godine u LA/u na nekoj žurki sa teve producentima i novinarima i pričam kao navijena o masovnim grobnicama a retko ko ima strpljenja da sasluša duže od dve rečenice, ne daj bože o tome pišu...

Odmah da kažem da sam ateistkinja, iako sam imala užasnu mističnu krizu sa sedam godina kada sam živela u Kairu i kada su me roditelji otkačili bez mnogo milosti. Ali svaki papa je i moj papa, odrasla sam u Italiji i videla koliko se crkva meša u moral i zakone, u dušu i gaće i vernika i nevernika...I ovoga poslednjeg Nemca u Aušvicu sam imala priliku da čujem, ljudi smrzla sam se, od muzike do dizajna zločina, nešto kao naša Srebrenica, postoji neka katarzična aura zločina pogotovo ako si bio na pogrešnoj strani.Papa

Veliku polemiku je izazavo taj papin govor u Evropi, čak su i mene zvali iz italijanske Panorame da dam izjavu, jedva sam se izborila da ne govorim u svoje ime već iz neke opštije tačke jer ja i nemam svoje srpsku tačku iza koje mogu da stanem. Papino pitanje je gde je bio Bog kad se Aušvic dogodio. Od koga je dosta je, mada se i dalje ne pominje crkva kao takva i njeni službenici, lako ćemo mi s bogom ako savladamo njegove sluge.

Evo i naši popovi su blagosiljali srpske vojnikekoji su izvršili genocid u Srebrenci, i sada su kao nagradu dobili svoje carstvo iznad ali u našoj još uvek neformalnoj državi. Znam tačno šta ne mogu da podnesem u celoj toj priči s papom, bilo kojim. Zašto je on taj da se bavi moralom, i on i bilo koji bog, pa zar nije sasvim očigledno da im vekovima to ne uspeva a da nam svima otimaju i hleb i moral od usta.

Baš se pitam kako će se ovaj naš blog razvijati, šta se od nas očekuje, ko nas čita i zasto.

Moj drug Cory Docotrow stavlja svoje knjige online, ništa ne smeta njegovim izdavačima

Meni se čini da se i ovde ljudi najviše pale na politiku i celebrities,

Šta vi mislite

Ovaj tekst je too good to be true ali je true

Washington Post 

Ovako su izgledala naša deca dok pevaju ispred patrijaršije Nazad u Dark Times, rasplakaše nas nekoliko keva...Nazad
A onda na stajanje Žena u crnom podrška Izraelkama koje stoje protiv okupacije Palestine...tri pacijenta sa uobičajnom vriskom, Sto niste dole na Kosovu...Solidarne izdajice...Balije, stavićemo vas na ražanj i peći na tihoj vatri...poslednja je ljubila Mladićevu sliku...Žene u crnom

http://www.b92.net/kultura/index.php?view=2&did=18014&plim=

Horkeškart, najbrojniji beogradski muzički kolektiv izvešće u petak, 9. juna muzičko-scensku akciju NAZAD. Ovaj nastup predstavlja direktnu kritiku nataloženih nazadnih pojava u društvu i institucija koje iza njih stoje. Nastup će se održati ispred nekoliko institucija od čijeg rada trenutno ima više štete nego koristi, kaže se u saopštenju hora Horkeškart.
Raspored nastupa: Rektorat BU (15.00), SANU (15.15), Patrijarš¡ija SPC (15.40), Vrhovni sud (otkazano zbog nedobijanja dozvole), Vlada Srbije (16.45 ).

Program se sastoji od uzastopnog izvodjenja pesme NAZAD:

nazad u nrak
daju nam znak
nazad u kvar
za davnu stvar

nazad u mulj
potop i ulj'
nazad u boj
za narod svoj

nazad u jad
selo i grad
i star i mlad
unazad sad

nazad!

                                        

Centar za kulturnu dekontaminaciju    
Beogradski krug     Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM    
Fond za Humanitarno pravo    
Inicijativa mladih    
Žene u crnom    
Građanske inicijative    Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

OSUDA NASILJA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

    Povodom najnovijeg nasilničkog nastupa jednog od radikalskih poslanika u Skupštini Srbije grupa od osam nevladinih organizacija smatra da se javnosti od strane političke elite pogrešno nameće da se radi o incidentu šovinističkog karaktera poslanika SRS Zorana Krasića, a ne o permanentnoj politici nasilja, mržnje i pretnji koju Radikalana stranka sprovodi od svog nastanka.
    Politika nasilja mora biti razotkrivena od strane državnih organa, a ne da bude posredno podržavana neodgovarajućim reakcijama. U tom smislu osam nevladinih organizacija smatra da napuštanje sednice skupštine od strane poslanika G17+ nije adekvatna reakcija jedne od vladajućih stranaka, jer su pretnje i dikskriminacija protiv Ivane Dulić Marković trebalo da prouzrokuju izbacivanje Radikala iz Skupštine, a ne napuštanje sednice G17+. Vladajuća koalicija ima obavezu da svojim primerom stane na put nasilju, a ne da se pred njime povlači.

Ljudi bre, ja sam bila isključena od dnevnih vesti jer montiramo film o Ženama u crnom, ali sad kad nam radi servis za komentare, pa moramo da nešto kažemo,  ama baš svi   o govoru mržnje radikala...ja prosto nemam reči...

Dekonstruisani WCŽali mi se citatelj iz švajcarske da nema javnih vecea u prirodi a da vršiti nuždu izvan određenog prostora podleže ko zna kojoj kazni. Mislim da je pitanje javnih vecea zaista dobar metar
demokratije i njenog žanra.
Ja se sećam da pre niz godina nisam mogla da verujem šta mi se u toj istoj zemlji desilo u javnom veceu u velikoj robnoj kući. Ušla sam i vrata su se nekako zaključala spontano za mnom, kad sam pokušala da izađem shvatila sam da ogromna metalna brava traži novčić od pola franka da bih mogla da se otključa. Naravno nisam imala upravo taj novčić, naravno ceo taj vece nije bio kao oni američki paravani gde se vide noge i glave i u muškim i u ženskim, već je bio kao neki mali klaustrofobičan sef. Naravno vikanje i vrištanje ne pomaže jer prosto ljudima ne pada na pamet da je neko toliko glup i dekintiran da nema pola švajcarskog franka u džepu...naravno obezbeđenje me je oslobodilo posle izvesnog vremena i kaznilo. A ja sam se izvinila i molila boga da ne pogledaju u moju vizu jer je taj dana isticala...

Žale mi se prijatelji iz Londona, pravi Englezi da ne mogu da iskuliraju  pojačane mere bezbednosti    u mega akciji sprovedenoj ovih dana. Evo uputstvo za preživljavanje: 

...look as white as possible, do not look shabby, don't make
funny movements, walk slowly, never rush, but don't look lost ...etc...

 A ovo je tekst koji ide us svaku BBC vest na tu temu:

POLICE SHOOTING GUIDELINES
*Police officers can shoot "to stop an imminent threat to life"
*A firearms officer should identify themselves and give an oral warning
of ntent to shoot*Officers should not fire warning shots except in "most serious and exceptional" circumstances*Shots should be aimed at the central body mass
*The Operation Kratos [shoot-to-kill] policy allows officers to shoot
at the head without warning if they believe the suspect may detonate a bomb

*Kratos does not require police to see a "suicide jacket" before opening fire

Znam da zvuči smešno da se neko iz Srbije žali na američku policiju ali ja sam u LA-u godinu dana živela u paranoji da ne uradim neki pogrešan potez koji može da me košta od 100 dolara do života.

 *Feel free to circulate* The Logic of War Crimes in a Criminal War By:  Mara Verheyden-Hilliard and Brian Becker

June 2, 2006 When U.S. marines carried out the savage and systematic  execution of Iraqi families and small children in Haditha last November, it was initially reported as a ³battle² with ³insurgent casualties.² A photo of a kneeling Iraqi civilian moments before he was murdered was taken by a  Marine using his cell phone camera. Other pictures of the corpses of small  children, families lying in pools of blood in their homes, students gunned down in a taxi are all part of the documentary evidence. The massacre in Haditha took place one year after a much larger massacre  of civilians in Fallujah. Four to six thousand civilians are estimated to  have been killed in Fallujah in November 2004, according to credible  independent sources reporting from the ground. The truth of Iraq is that there were  other massacres almost every week in between the events that have made Haditha  and Fallujah famous cities: famous in the way no city wants to become well  known throughout the world. The attack on the people of Iraq and ensuing > occupation> by the United States government has caused the deaths of well over 100,000Iraqi people (the British medical journal, The Lancet, reported an excess  of 100,000 dead eighteen months ago). ³Ethics Training² to Prevent Massacres. Now that the butchery in Haditha is making headlines in the United States, high ranking officials in the Pentagon as well as the President are  promising an investigation. They have even announced ³ethics training² for combat troops. The implication is that something unusual happened when unarmed civilians, including terrified small children and their mothers who were trying to shield them, were riddled with bullets by U.S. soldiers.

E ovako, da pokrenem nešto što me muči a vidim da se vrti po našim blogovima. Pitanje jezika, gramatike, interpunkcije, pismenosti, pristojnosti, slovnih grešaka...otkud znam šta sve, komunikacijski problemi jednog novog interaktivnog medija. Što se mene tiče ja nemam maternji jezik ali zato nema ni on mene, ama baš nijedan, ni srpski ni engleski ni italijanski...I želim tako i da ostane jer baš mi  je lepo da plivam između pravopisa i takozvanog duha jezika. Osim klope to je još najveće  uporište nacionalizma. Međutim u čemu  zaista uživam  je novi srpski speling sleng ritam koji više imaju komenatri nego sami blogovi. Ja bih  isto da se otkačim ali ne znam dokle, ima li plafona, ima li dna, ima li smisla...ima sigurno radosti i slobode i nekako, neke stvari i ne mogu drugačije da se kažu nego kroz skok u prazno...jel oćemo jel nećemo jel kako ćemo...

Dobila sam jednu studiju iz inostranstva u kome se priča i o mom ratnom dnevniku iz 1999., kao istorijskom medijskom činu. U čemu je vic 7 godina kasnije, u tome što je to dead media danas, ono što smo tada radili na internetu, nas nekoliko blogera pre no što je blog izmišljen, sada svi rade svakog dana. Gledam na History Channel emisiju o čuvenoj bitci u drugom svetskom ratu pre no što su izmišljeni sateliti, i očigledno je to pravio neki klinac koji ne može da shvati zašto su takozvani junaci išli kao kamikaze u susret takozvanim junacima s druge strane. Odjednom velika pomorska bitka mi deluje kao niz brodova ludaka. Ljudi, svet je otkriven jednom zauvek, čak i ako svi sateliti i sve internet veze jednog dana budu srušene, uništene, postojaće mape i reči da je to bilo moguće i znaćemo da gledamo ratove s obe strane u istom trenutku.

Devedesetih godina italijanski kreator Misoni bio je u Beogradu, ja sam mu prevodila dok se divio kako naše devojke od konca i konopca prave Balkan fashion. I danas vidim te tragove u njegovim kolekcijama. Ovo je mreža-net sa boce rakije, net net netkonceptualizam...