2050

Ponekad, zbog prirode svog posla, moram da pogledam u buducnost. A onda, zbog sopstvene radoznalosti postavim analiticarima uopstena pitanja. Juce pitah: Koje su to najveci izazovi sa kojima ce se nasa planeta suociti u nerednih par decenija.  Ocekivala sam najave terozorzma, neke lose posledice globalizacije, opstu vladavinu Kine i Indije ili bar veliki religijski rat. Nista od toga. Najvece krize planete su bez mogucnosti da na njih delujemo politickim pregovorima ili kontrolom ekonomije.

Cokolada?Ja sam nekako uvek spadala u one ljude koji decu pozajmljuju 'na odredjeno vreme'. Poigram se snjima, kupim im svasta, brinem par dana da su srecni, siti, okupani, lepo odeveni i .... onda ih vratim njihovim mamama i tatama. A ja se vratim u moj zivot gde lomljive stvari stoje na stolu, gde se sluzi vrela kafa, gledaju filmovi puni nasilja i seksa, gde 'battery operated device' ima sasvim drugacije znacenje, a vracanje kuci u siten sate kao jedinu posledicu ima sutrasnji mamurluk. 

Moj svet je svet odraslih, iliti adults only.   

WANTEDIzlazim iz nase amabsade i hodam Belgravijom. Lepom kraj, nema sta. Sve same ambasade. Gledam u zastave i prepoznajem zemlje u kojima sam bila. Stavise, u dzepu mi je pasos ispunjen vizama tih zemalja. Moj pasos, koji je spreman za penziju, a da nije ni dve godine napounio. Sta ce, nema vise slobodnih strana. Istrosio se. A lepo se drzao. Ukazivali su mu poverenje u mnogim ambasadama, i to bas ovde na Belgraviji. Samo ga eto nisu bas lepo primili u nasoj.   

2007 International Women's DayJa volim 8 mart, zato sto me podseca na moju mamu i na lale u saksiji koje sam joj svake godine kao devojcica poklanjala za 8. mart. Podseca me i na tatu koji je mamu svake godine na ovaj dan izvodio na 'zivu muziku' i provod. Sve je uvek bilo svecano, mama bi se dugo doterivala, a tata u nju zaljubljeno gledao. Mene 8. mart podseca na srecu porodice u kojoj sam odrasla. 

Onda je u nekom trenutku neko u Srbiji rekao da je to socijalisticki praznik i postalo je blam i sramota dobiti cvet ili cestitku.

Pokusavam vec danima da jednom svom, sada vec bivsem, drugaru objasnim da se ne slazem sa njegovim idejama. Ja krenula argumentovano, a on emotivno. Ja izvadila rezultate istrazivanja, a on rekla-kazala. Ja pricam o celoj planeti, a on on svojoj zeni. Ja se pozivam na vesti iz novina, a on urla.  

Vidim ja da je komunikacija na razlicitim talasnim duzinama i setih se jednog dobrog vica, starog kao vreme:  

Bit razlicitCitajuci vesti i blogove, uvek me obraduju konstruktivna razmisljanja Srbije na temu jednakosti medju ljudima i zastiti manjina. Znam da smo tek na pocetku, ali se krecemo u dobrom pravcu. Svaki posten covek razume da je tesko biti u manjini i po necemu razlicit od norme. A ta razlicitost moze biti bazirana na bilo kojoj osnovi. Od nacionalne pripadnosti, preko verskog opredeljenja, invaliditeta, seksualnih izbora, godina starosti, nacina ponasanja…

Osim sto volim da vidim kako napreduju rani radovi u Srbiji, pomno pratim poteze zrele Britanske demokratije, koja se bori sa problemom znatno vece raznolikosti pos vim pitanjima. Zaista se vide konkretni rezultati. Po javnim mestima su obavezni toaleti i rampe za invaliska kolica, homoseksualni brakovi su ozakonjeni, slave se verski praznici svih prisutnih vera, …. A onda je Commission for Equality and Human Rights (CEHR) objavio razultate studije na temu jednakosti.  

Ferrari 355

 Moj prvi auto je bio crveni Yugo. Delila sam ga sa sestrom. Bio je sasvim dobar u vreme kada se benzin kupovao u plasticnim koka kola dvolitarkama, a mi klinci uspevali tek po nekad da skupimo kintu da se provozamo.

Onda sam uznapredovala do 10 godina starog sportskog Paugeot-a. U to vreme sam mislila da je glavna stvar u voznji uletanje u makazice i ubrzavanje do daske na Brankovom mostu. Taj auto je to sasvim dobro radio. Izgledao je veoma sportski, imao alu felne, nabudzene spojlere i narvano, bio je crven.

Ovog vikenda sam ispunila svoj vozacki san. Na stazi Formule 1, vozila sam pravi pravcati Ferrari 355. Crveni naravno. 

Kada covek predje da zivi u neku drugu zemlju, onda prirodno zapaza kulturoloske razlike. One postoje u mnogim stavrima, od nacina ishrane, preko nacina placanja racuna u kafani pa do generalnog stava prema, na primer, parama. Dok mi uglavnom razglabamo na temu tudjih para, Britanac se aktivno bavi razmisljanjem kako da zaradi svoje pare. 

Da li ste se ikada zapitrali koliki je biznis potencijal babinog recepta za slatko od sljiva?  Ako ste uz to jos i neuspesni pevac, glumac ili zabavaljac bilo kog tipa, pravo je cudo da vec niste milioner?  

Evo me kuci na kraju nedelje. Umorna i srecna sto imam svoje kanabe na koje mogu da se sklupcam dok pijuckam vino i gledam TV. Danas mi je to kanabe veoma drago, a Boga mi, bila sam veoma nesrecna cele nedelje sto mu se uvece vracam.

Sta je to u coveku sto ga tera da se zaleti na nesto i ne pusta dok to nesto ne dobije? A ono sto ima odjednom kao da nista ne vredi.

Neko sareno drustvo se sinoc skupilo kod drugara na gajbi da gleda americki fudbal. Ameri su se dobro proveli, Englezi tvrdili da je za razliku od engleskog ragbija to igra za devojcice, a ja sam se uglavnom focusirala na sopstveni mobilni telefon i sms-ovala sa drugarima iz Beograda. Naravno, o rezultatima izbora. Sa njih desetak, politickih neisomisljenika, tek da cujem kako stvari izgledaju is razlicitih uglova.   

Boeing 747-400 simulator letenjaSpadam medju one ljude koji cesto lete avionom. Nekada mi je to bilo zanimljivo, ali je vremeno preraslo u prilicno smaranje. Uglavnom mi je vazno da dobijem neko lepo mesto gde mogu da otvorim svoj laptop i na miru da radim. Ako uspem i da dremnem, to je onda poseban bonus. 

Medjutim, moje poslednje putovanje u Boeing-u 747-400 je ponovo unelo uzbudjenja u moja letenja. Let sam provela ...... pilotirajuci !!!! 

Moj boravak u Beogradu za vreme ‘njihovog Bozica’ je priordno bio ispunjen zapazanjima sta se sve promenilo. Ne moze se bas mnogo toga promeniti od avgusta, kad sam poslednji put bila, ali su mi tri stvari zapale za oko. Prva je kolicina novih zgrada, pogotvu poslovnih. Zatim broj otvorenih hipermarketa, pracen velikim brojem ljudi koji kupuju u njima. Deluje da se ima sta potrosilti, a po izboru robe zakljucujem i da ima na sta. Poslednje zapazanje je da se na svakom cosku otvorila ekspozitura neke banke.

Sve se desava oko slave u utorak i moje zelje da proslavim Svetog Nikolu, ovde u Londonu, onako kako dolikuje. Ponesena zeljom da pokazem malo originalnih Srpskih obicaja,  pozvala sam svoje Engleske prijatelje na veceru. Mozda sam naivna, ali verujem da postoji neka moralna obaveza Srba da poprave, u ovom trenutku ne previse laskav imidz Srbije. Ako nista, bar se ja trudim. I sto se vise trudim, to mi je sve teze da nadjem bilo sta sto bi bilo originalno, autenticno i sto bi nas bar malo istaklo u odnosu na ostale. Na primer Cesi imaju pivo, Francuzi vina, Talijani modu, Brazilci fudbal,..... Mi nemamo bas mnogo sta. Cak je i ajvar registrovan i zasticen kao Bugarski proizvod.