mislim da se ne sećam ikada u svom relativno kratkom životu, ali ikada!; da sam video - osetio tačnije - vajolentniju atmosferu na ulicama pešte od ovoga što njih opseda poslednjih dana. zamislite da, kada ulazite vlakom u grad (izlišno je govoriti koliko je za nas vagabonde pešta uvek predstavljala određenu vrstu kulturne oaze prilikom lutanja po svetu!), prva slika koja će vas dočekati je slika tenkova na sporednom koloseku, na teretnim vagonima (?).

naslov je zapravo igra sa malo drugačijim naslovom - prošlost traje zauvek. taj drugi naslov pokriva dosta značajnu temu suočenja jednog velikog naroda (dva, zapravo, meni dostupna genetičkim kodom ili čime već) sa ne sasvim slavnim nasleđem. radi se, pretpostavićete, o srpskom i jevrejskom narodu, i o njihovom suočenju sa nacističkom prošlošću.

nacizam u srba i jevreja?

dok sam smišljao šta bih zanimljivo mogao da piskaram, a da bude privlačno i arjačkinjama i barjačkinjama; naišao sam na ovu odličnu studiju laslovu. studija nije ništa specijalno nova i spektakularna (1996.), ali je pametna; a neko je nekad rekao da pamet ne zastareva - tojest, nisam siguran da li je to ikada iko rekao al' ako nije, evo je, sada kažem: drugari, ovo je pametno nešto pa samim tim i večno.

kako bilo, ako postoje ljudi koje ne interesuje moj prikaz a nisu do sada imali prilike u životu da naiđu na ovaj tekst, mogu da pročitaju to i u izvornom obliku od samog gospodina autora: izvorni oblik.

хенс,

након навијачких и играчких инцидената током утакмице фк џудаз џерузалем - фк партизáн белгрејд (1. меч у квалификацијама за лигу шампиона), текма је прекинута, поједини актери кажњени штоно црвеним штоно жутим - ал' углавном црвеним - картонима, и, што је најгоре - џудаз је утакмицу добио службеним резултатом: 3-0. сасвим незаслужено, морам приметити.

Iz knjige Davida Ben Guriona, Pgišot im man'igim araviim - Susreti sa arapskim liderima (prevedeno na nemački kao 'Mi i susjedi'), epizoda povodom posete Gjamal Abdel Nasera Beogradu 1963. godine:

"Dragi Predsjedniče,

 Pošto mi je poznat Vaš stav prema problemima mira i društvenog napretka, poslao sam prošlog mjeseca svog prijatelja Dana u Jugoslaviju da bi ispitao mogućnosti sastanka među nama, javnog ili tajnog, na kome bismo mogli da razgovaramo o uspostavi mira između Israela i njegovih susjeda na Srednjem istoku. G. Dan se sastao sa svojim prijateljem Brajnićem i molio ga da izvidi jé li moguć takav sastanak u skorijoj budućnosti. G. Brajnić je saopštio Danu da je prijedlog sam po sebi veoma interesantan i da biste Vi, Gospodine Predsjedniče, voljeli dobiti pismeno objašnjenje o predmetu.

Slaba je utjeha ako ste pacifist, pred činjenicom da vas uvijek može povući vrtlog u kojem je upijen i ugušen vaš glas. Zato moram da se ogradim od mogućnosti da bi neko moj glas mogao pridružiti ogoljenom i proizvoljnom statističkom podatku o stepenu podrške građana Izraela ratnim operacijama u Libanu (90 odsto od ukupne populacije), jer je taj podatak netačan i tendenciozan. Ima mnogo pokreta, grupa građana i pojedinaca koji se ne mire sa stanjem u kom će i oni biti označeni kao sudionici agresije na jednu suverenu zemlju. Istina se uvijek razlikuje od one koju želimo da vidimo, pa i u ovom slučaju.

Dora ima punih dvadeset godina, rodila su u Groznom, u Čečeniji. Kada je bila trogodišnja devojčica, njeni roditelji, ondašnji Jevreji, odlučili su da se presele u Izrael u potrazi za boljom egzistencijom. Prethodnih dana, izraelski ministar pravde, g. Haim Ramon, dao je u javnosti bombastičnu izjavu o tome da "Izrael planira operaciju u okvirima akcija ruske vlade u Čečeniji". Dora je deo te mučne realnosti, mali pijun na šahovskoj tabli kojom upravljaju prepotentni, bezosećajni i netaktični političari državne vrhuške. Dora služi u zaleđu elitnih formacija IDF-a, i lepa je kao antička skulptura sa nekih pronalazišta arhajskog helenističkog Izraela. Dora i živi u kibucu na teritoriji koja je u antičkoj epohi pripadala helenizovanom severnom Izraelu (u poređenju sa monolitnim judejskim jugom zemlje).

Svuda je oko nas. U vazduhu, lebdi i ovija se oko duša kao zmija oko sigurnog ulova. She is seemingly a friend of masses, a very best pal of every single one. Kao rak, da ona je rak duše. Ni ne primećuješ da te osvaja, ali ona je tu, da. "Opravdano je da ih mrzim, jer oni mrze mene" - moja strana. "Naravno, opravdano je da ja tebe mrzim, jer ti mrziš mene" - druga strana. Nisam primetio gde i kako je došlo do toga, ali ona pobeđuje. Fabrika mržnje moj prostor [posta]je, i ne znam u kojoj ravni dolazi do prekida takve stvarnosti.

Fade out...

Jedan stari gospodin i super-osunčano jutro nad gradom. Rođen je 1915. godine u Novom Sadu. Tridesetih prošlog veka je počeo osećati neodređeni nemir, i 1939. godine imigrira, na prevaru, sa studentskom vizom, u Palestinu koja se u tom momentu nalazi pod britanskom kolonijalnom upravom. Kao svršen pravnik i poznavalac mnoštva stranih jezika, ubrzo zatim dobija nameštenje u Britanskom komunikacionom odeljenju u Kairu. Tamo će provesti godine do famozne odluke UN-a o particiji Palestine i o podeli zemlje na dva entiteta, jevrejski i arapski, sa perspektivom državnosti za obadva. Kada arapski svet objavi rat (stogodišnji rat, Večni Rat?) novostvorenoj državici, stari gospodin se angažuje u njenoj 'new-born' diplomatiji. Tamo će provesti narednih trideset godina. Po okončanju karijere, dolazi u dokumentarne arhive Memorijalnog muzeja Holokausta 'Jad Vašem', i uređuje dokumentaciju jugoslovenskih Jevreja. Kada Hebrejski univerzitet preuzme deo brige o tom poslu, stari gospodin otvara zasebni arhiv, Dokumentacija jugoslovenskih Jevreja (Toldot Jehudei Jugoslavia). Tu ga zatičem, u njegovoj muzej-kancelariji. Proslavio je nedavno 91. rođendan, i izgleda savršeno svesno i živahno, gotovo da je sav pretvoren u duha svojom neodoljivom energičnošću.

Zemlja večnog rata... Izrael, zemlja sunca, pomorandži, pustinjske prašine, i neuobičajeno bogate i sadržajne hronologije ratova i nasilja. Nedavno sam razmišljao o tome da smo celu tu priču o Bogu sami smislili da bi stvorili horizont bilo kakve nade gde prestaje rat. Skroro da je sve preostalo istorija ratova, uključujući i period od dva milenijuma kada nas nema ovde, pošto nas Vespazijan, Titus i Hadrijan šalju na kažnjeničko odsustvo u beli svet. Zanimljiv detalj iz te istorije je da je onaj Kralj David, pre tri hiljade godina, ratovao protiv Golijata i pobedio ga udarcem iz praćke u glavu iako je to bilo sasvim neočekivano. David se nakon toga rasprostire po teritoriji na kojoj mi živimo danas. Jedini problem je u tome što je Golijatovo telo palo, ali izgleda da njegov duh kruži i dalje prostorima: Golijat je bio rodom iz Gaze.