Suština ove poslovice je notorna činjenica da je grabež, grabljenje, krađa... jedna od bazičnih i duboko ukorenjenih odlika našeg naroda. Poriv za grabljenjem i otimanjem je duboko usađen u tkivo našeg naciona i odvajkada je bio egzistencijalni pokretač. Grabiti, grabiti i samo grabiti, izrekao bi V. I. Lenjin da je kojim slučajem rođen u Srbiji. Iako se grabi sve i svašta, svuda i u svako doba, poslovica

Nije bilo šanse da koncert počne u zakazano vreme, deset uveče. Izgleda da sam to provalio samo ja, jer je, doduše neuznemirena gomila uveliko čekala ispred prazne i mračne bine kada sam se, u 11 i 15 pojavio tamo. Ne volim samo ja fudbal. Priznajem da sam se ipak presekao: šta ako su batalili utakmicu, počeli tačno na vreme i otaljali sat vremena? U krajnjoj liniji, koncert je bio za dž, dotiran od strane organizatora (LENT festivala u Mariboru). Prekratio sam vreme slušajući nekog neumornog slovenačkog gitaristu na obližnjoj džez sceni, prošetao gore-dole kejom uz Dravu mirišući

17 дана пред убиство

Не делује ми потресено.

Сада јесте. Потресен.

"Ja bih čak voleo da se ispostavi da to nije tačno. Ali teško. Pošto otprilike znam veze sa tim ljudima... "

Хајде Гробару, протреси мало памћење па ми реци да ли си "отприлике" знао везе са тим људима и 23. фебруара 2003. године? 17 дана пред убиство.

On the other Reusch-gloved hand, however, nothing unites us with our seemingly disinterested neighbors, distracted fellow Underground riders, and dyspeptic shopkeepers than being au fait on the latest World Cup babble.

Nekako je neumesno, neprihvatljivo i skoro-pa-opasno pričati o tome ko za koga navija dok reprezentacija zemlje u kojoj živiš učestvuje u borbi za titulu prvaka sveta.

Uz poštovanje prema brojnim kritičarima koji će reći da Antićev tim i nije bio kandidat za tako nešto, tek je sada trenutak (ili je bio od 23. juna popodne) da se mirno i slobodno iznesu navijački pogledi na SP...

Da ne ulazimo u priču o tome da li je veliki Vlada Veličković veći od Pikasa jer je 'naš' ili još luđu o Teslinim nemerljivo vrednim izumima i njihovom, svakako neumesnom, poređenju

Posle Spilbergovog filma Munich iz 2005. i nakon filma Ulija Edela Der Baader Meinhof Komplex iz 2008. kinematografska mitologizacija i glorifikacija svojevrsne eksplozije politickog nasilja sedamdesetih godina XX veka se ove godine nastavlja skoro šestocasovnom TV sagom Carlos.

Ovo pre svega francusko ostvarenje (a u filmu se

Naš ekonomski razvoj se već evo 10 godina zasniva na stranim investicijama, svežem kapitalu, rastu potrošnje javne i svake druge, privatizaciji, snovima o velikim stranim investitorima koji će kao čudotvorci preporoditi naštu privredu i dovesti do zapošljavanja, i tako tome. Ispade da veliki broj tih stranih investicija i nisu strane, a da nisu ni investicije već više pranje, da je kapital manje svež nego što je sumnjiv, i da velika potrošnja ima cenu u vidu dramatičnog rasta zaduženosti. I ta zaduženosti i ne bi bila neki problem da smo nešto za te pare izgradili. Recimo puteve i železnicu. Rezultat svega ovoga je dramatičan gubitak radnih mesta, slaba privreda i monopoli na svim stranama. Samo u poslednje dve godine smo izgubili 200.000 radnih mesta.

Uvideli smo ovo tek kad nas je kriza pritisla i koja je na našu sreću presekla spiralu koja nas je vodila u grčki scenario. Neophodna je promena. Vlada je ovo krstila sa: moramo da promenimo model ekonomskog rasta. Moramo da se okrenemo proizvodnji, izvozu i dinaru i napustimo fiksaciju na potrošnju, uvoz i evro. Lako je reći, ali kako izvesti?

Sticajem odvratnih okolnosti, u kombinaciji puknute plombe i savesnog Motoriste-zubara, moja kratka i prijateljska poseta matici se pretvorila u noćnu moru. Čiji početak se očekuje sutra popodne. Zbog čega je moja druželjubivost pala pod granicu leđenja, a sklonost ka maratonskim verbalnim aktivnostima je ustupila mesto sastravljenoj ćutnji, kojom bih mogla da ugrozim vrhunska dostignuća monaha zavetovanih toj disciplini.

Нисмо баш у најбољим односима

Држава и ја

Проблем је у очекивањима

Од мене се тражи слепо обожавање

А то неће да може да се добије

Од ње се очекује да не смета

То ми се ускраћује

А волимо се

Држава и ја

Бар ја њу, а она је држава

Ту је да је мењам

Не да ме воли

..........................

Da, jesu meštani Starih Ledinaca svesrdno tražili osumnjičenog. Jeste monstrum, koji je silovao i ubio osmogodišnje dete. Jeste 100 policajaca tražilo zločinca, koji se skrivao po nekim vrletima. Sada se licitira dužinom kazne, preti hemijskim kastracijama, a komentari na ovu vest prepuni su verbalnog nasilja, besa i samo dodatno potpiruju vatru.

Ima li ijedne hladne glave da se zapita da li je morala osmogodišnja devojčica da bude silovana i ubijena? Da li će nekoliko decenija kazne izbrisati patnju porodice i svi ćemo moći da se pravimo da se ništa nije dogodilo u „inače

Roditelji dece sa teškoćama u razvoju, osobe sa hendikepom  i osobe sa intelektualnim poteskoćama često ne znaju koja sve prava imaju. Time ne mogu da prepoznaju kada su ona ugrožena, a kad se to i desi, često ne znaju kome da se obrate.

Taj problem su prepoznali ljudi iz Inicijative za prava osoba sa invaliditetom Srbije - MDRI i Incijative za inkluziju VlekiMali i u okviru projekta

 "Prevazilaženje marginalizovanosti kroz uzajamnu podršku: porodice za inkluzivno obrazovanje i poslovnu sposobnosti"

 napravili 

Servis za podršku u ostvarivanju prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa intelektualnim teškoćama

 U dogovoru sa Snežanom Lazarević ovde postavljam njihovo obaveštenje o servisu, a Snežana i ostali članovi njihovog tima će se potrudti da odgovore na eventualna pitanja.

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu i tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Neki misle kako bi tajkuni trebalo da sagrade most...jer je poznato...da ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji ...

Srk ...

Čitam onda dalje kako pojedini funkcioneri imaju i po šest fotelja ( jedan je čak

setnja

Stigao je i prtljag! Na kucu! Automobilom sa soferom! Ha, kakva organizacija - nemam reci! Sve je tu, konacno mogu do stana gde cu biti smesten. Dolazimo, isti ulaz kao u Kuala Lumpuru - medju prodavnicama, na sprat, pa u kancelariju, veliku, prostranu. A sa leve strane vrata - prolaz u moj deo. Hodnik, dve sobe, kupatilo, wc i kuhinja - i sve je moje! Opet