Jedna moja pesma...:)

Prvi sunčev zračak

Prvi sunčev zračak,

ja gledam u oblačak,

što preko Belog Potoka

putuje za Čačak,

dok gledam u oblačak,

što putuje za Čačak

ispred kuće mačak

miriše maslačak.

I danas sam hteo

da budem jak i smeo

i hteo da ti priznam

kolko sam te hteo,

kolko sam maštao

i sanjao o tebi,

ni za istu takvu

menjao te ne bi.

I hteo da ti pričam

o

(moja nomenklatura reči)

Vadim moj mobilni telefon i pregledavam brojeve tražeći jedan. I opet se dešava. Ime jednog mog prijatelja koji je umro projuri na ekranu. Opet se borim sa samim sobom. Racionalno gledajući trebalo bi da izbrišem taj broj jer nema nikakvu funkciju.

Palac se približava dugmetu „C“.

U isto vreme oklevam. Čini mi se da bih tim činom njega učinio još mrtvijim. Mrtav, mrtviji, najmrtviji. Bilo bi to malo drsko jer se ne radi o Jánosu Kovácsu ovde, glavnom junaku u Zilahyjevom poznatom romanu: ime mog umrlog prijatelja je na koricama

Deo moje drame '' Tesla se vraća u Ameriku ''

( Radnja – takmičenje u laganju )

''Čekaj'' -  uhvati me Bora za rame - '' čoveče pa ti plačeš.''

Tiho sam odgovorio što sam smirenije mogao: ''Ne, nisam ni suzu pustio, al' moje srce na dlanu je.''

''Ali, šta si ono šapnuo, nisam te čuo?'' -  reče Bora i izvadi iz džepa

Igrao sam se rata dok me nije stigla granata

politika me zanimala od malena

Onda sam skontao da najbolje prodje onaj koji pojma nema

Ali ono sto me uvek cudi

Da uvek oni koji kazu da se pametan pravim ustvari se prave ludi

Prvo ssam bio za vuka I monarhiju

Dok treci put nisam procit’o sokrata I zavolio filozofiju

Pa sam skrenuo  prema centru desno

Za kostunicu glasao svesno

Tek kad su ubili zorana  lako sam kod dss pronasao stotinu mana

I bilo je Kosovo bilo je sranje

Jos jedan rat u nizu  

Postoje stvari koje necete naci u r&r literaturi i muzickim casopisima. Cak i na blogu se retko pojavljuju gde i corava koka ubode po neko zrno. Te stvari su proizvod velike ljubavi prema muzici do te mere da se pisu samo za sebe i mali broj odabranih ljudi. Jako su iskrene i dirljive. Nisu proizvod trenutne inspiracije. One su kod autora stalno prisutne. On to nosi u svojoj dusi pa im samo ponekad odskrine vrata i sve pozlati.

Voleo bih da svi oni kojima je Subin i Milanov album Angel's Breath nesto znacio u odredjenom periodu zivota, procitaju jedan ovakav zapis Nebojse Krivokuce