Logično je da su detinjstvo i mladost najlepši deo života. Ima li ičeg što se može suprotstaviti dečijem liku, lepoti mladosti, naivnosti prvih ljubavi, razbarušenosti studentskih dana...Ipak uvek oni (mi) stariji odlučujemo o svemu, stvaramo uslove i atmosferu da te nežne godine, proteknu upravo onako, kako bi bilo prirodno, kako im pripada. Ali naidju ponekad ( a kod nas prečesto) neke lude godine, kada se zavijore zastave na bojnim kopljima, kada zasviraju ratne trube i kada, zadojeni adrenalinom zaboravimo sve drugo...zaboravimo da je rat, kakav god bio

Po drugi put je u Kragujevcu bila promocija „Peščanika“. Kao u „stara dobra Miloševićeva vremena“ veliki broj gradjana došao je u Narodnu biblioteku, da čuje Cecu Lukić, Peru Luković i Teofila Pančića. Reklo bi se uobičajena postava, ista meta, isto odstojanje.Ipak, sinoć je Pera Luković prevazišao sebe, na opšte oduševljenje prisutnih.

Posle više od mesec dana žestoke i prljave medijske kampanje, došao je i taj dan „D“, 11.maj, pa i rezultati, takvi kakvi jesu. Ni bolji, ni gori, nego onakvi kakvi su manje više bili očekivani – šareni. Razloga za malo slavlje ima, bar kod onih koji su tipovali na tzv. stranke ili koalicije proevropske orijentacije,

Dakle uprkos činjenici da kampanje zauzimaju najveći deo medijskog prostora, tu i tamo se provuče još poneka informacija, koja se opet na ovaj ili onaj način može podvesti pod isto. Skoro 20.ooo Kragujevčana stavilo je svoj potpis ispod peticije za zatvaranje poslednje knjižare u gradu, a nekako istovremeno se pročulo da se gradonačelnik sprema da podigne, uz blagoslov Vladike Jovana, KRST veličine 18 metara i to nasred kružnog toka na ulasku u grad...Ni po jada sto se o tome nisu izjasnili gradjani ili stručna javnost, ni po jada što nije bilo konkursa (autorskog ili izvodjačkog),

 

Evo polako se privode kraju i ove Olimpijske igre...Nisam bio u prilici da direktno pratim utakmicu vaterpolo reprezentacija Srbije i SAD, tako da sam posredstvom interneta na RTS-u video, samo, rezultat.Izgubili smo, po rezultatu, dosta ubedljivo....Reprezentacija od koje se mozda najvise ocekivalo u duelu sa Crnom Gorom borice se tek (!!!?) za bronzanu medalju... Malo li je od sportista u koje se tako malo ulaže,za razliku od svih onih koji su vazda prvi da se sa njima "uslikaju" kad medalja zlatom zasija..Evo i Čavić nas podseti da mu je stan obećan još 2003. godine, a da

Nisam baš ona generacija kojoj je kompjuter stajao pored krevetca, ali ipak služim se onoliko koliko mi to moje mogućnosti dopuštaju...zgodan je kao pisaća mašina, nije loš ni za komunikaciju, spram naših brzih pošta i pruga....tu i tamo se još snalazim u pojedinim programima, tek koliko da sam elementarno pismen za 21.vek,

Dva poslednja moja Bloga "Ala volim da mrzim: i "Eh, taj SKYPE...!" izazvali su različite reakcije, ali na mail sam dobio jedno pismo, od svoje prijateljice iz Sarajeva, koja sada živi u USA, za koje mislim da zaslužuje da ga podelim sa Vama na Blogu.Znam nije jedina, znam da mnogi misle isto, ali i suprotno..!

Pa

 

i nekako  se uvek prisetim ovih istih reci, mudroga Prote Matije:

 Memoari

 

Prota Matija Nenadovic     Ja sam sluzio i gospodario, popovao i vojvodovao; putovao    po narodnom poslu daleke putove i kod kuce mirno sedio i u svojoj

 

 

 

 

 

 

 

 

Tumaram  vijugavim hodnicima sećanja kroz pozorište mog detinjstva. Umesto obdaništa, vreme sam provodio  na probama, u rekviziti ili garderobi . Svuda se širio miris mastiksa, koji mi se uvlačio  u nozdrve, duboko, sve do današnjih dana, tako da  kad god pomislim

Postoje mnoge lepe stvari u životu, one koje mu daju smisao. Nema ni jednog , normalnog, čoveka koji više ne voli lepo, od ružnog. Lepo nam čini milo, bez obzira da li se radi o ljubavi, prijateljstvu, sunčanom danu, ugodnom susretu ili ćaskanju uz kafu. Ružno izbegavamo, koliko možemo, skrećemo pogled, borimo se protiv njega, a ponekad ga tek