присети преступног дана

  - текст почиње да значи и да комуницира једино због интервенције читаоца (G.Čezare Serge)

(овофебруарске прибелешке)

- одвајкада се сматра да људе рођене на преступни дан током преступне Године прати срећа констатовасмо данас за ручком код слављеника Срећка исписника ми који закорачи у трећу деценију живота напунивши 20-ту (80:4) што би обележено богатим рибљим ручком заливеним са сремачким вином .Срећку је уистину све ишло од руке до сада.школу није волео па ост'о на земљи јер било је у наследству а и пар винограда исто а и удо се добро из Села равнофрушкогорског није био пустахија послушно ишо кроз живот деце немају баве се јајима кокошјим навелико кућа ко бомбона сређена капија им увек широм отворена да се наврати а и здравље их обоје оће .БАШ било пријатно - Слављениче весело ка 30 - ој , пожелесмо му углас.

- има томе, наиме поодавне 1748. приложи мој Предак чизмар тада становник подграђа петроварадинске тврђаве цркавицу коју је поред 3 деце успео да тутне у касицу прасицу свом покровитељу Давиду Рацковићу члану првог Сената Града (који је приложио 2000 фор допринос потребном износу) а којем је Предак ми фамилији му правио годинама обувке и тако доби место да подигне кућу у Петроварадинском шанцу названом потом Nojzac ( у улици данас Дунавској) откупљеном од царице Марије Терезије за неких 80.000 форинти .Тог 1. фебруара Новосађани су од царице добили колективни племићки статус, Еј, па моји су Нсађани већ 275 г делује много но како сам у Енглеској срео се са породицним поименичним родовником паса старим преко 300 год некако спласнух .но,многи ми знани исписници чукундеду ни у лудилу нема шансе да именују.
- Унука нагиње уметничком изразу.воли клавирсвирку (одабрана класика) а и време Гершвина , и црта и ваје в.реалистички.каже - бићу ноктарка , полако само, указујем јој јер тек окончава основну.
- Унук пак, студент бруцош, окупиран економијом те присетом на скорашњу посету Њујорку, Берзи на Менхетну историјском центру Финансијског дистрикта, показује ми селфи фотку поред бика заштитног знака Вол стрит-а (рад вајара Artura di Modike) - ову ћу да урамим у библиотеци, наглашава.
- презивали су се Тресиглавић а вукли су неко проклетство тамо с планине Тресибабе одакле су дошли у наше Село,има томе, јер су (али не сви) били некако климави у кретању к'о кад возиш бициклу а точкови четвртасти.ја сам се (крено ми бијо пубертет раније) ома навадио на исписницу ми Флекицу из те фамилије дођоша седели заједно у скамији јер је била слободна са мушкима а није се срамотила ни vitiligo флеке (па отуд јој и nick) која јој се од уха спуштала вратом ка бради а ни друге која се уз бутину па према пубису јој пружала (а коју смо уочили на купању уДунаву) .давала је кад се играло вруће фоте да јој турају шаку поцукњу а турачи све у нади да ће стићи и докраја бутинајој небил опипалу ту флеку ако их не заустави њено упозорење - пец,пец .мени се посрећило у сличној прилици забити целу моју подлактицу међногејој а не беше ни њене јавке (а и лето било па се гаће нису ни носиле) и ко ожежени копривом прсти ваљда и флеку помазише али напипаше и длакице чекињасте - и шта сад ,упита ме знатижељно - па.. не знам, би прво чега се сетих, затечен бучним окружењем играча фоте .има томе ево и 70 г. прошло ,наиме ономад, иш'о (трактором под шуму по неку земљу за башту ми требала), јој поред куће им која ено зврји празна и зарушена ди се то и дешало ....онда...па се присетих.
- у досадашњем животу, који ми је почео с'пролећа 1944. било је многотога, а сада када не пишем читам, секирам се због лудости у свету, посвећено опслужујем Породицу, слушам музику од Баха до Бресквице, понекад потсећам прстима породични хармонијум, одлазимо у позориште, на изложбе, концерте, у шетње поред Дунава, а ја када сам у Селу у сеоски бирцуз. напутовали смо се па нас то више не привлачи и баш волимо госте ( а ние да и и нема) . да, још и радно тезгарим у струци, а докле....