кош(а)маром сна

- боље не знати шта будућност врља (стих хит народњака вок.уметнице Дрољане)

.......jедно јаје пиргаве морке које је са Мадагаскара свако јутро доносила служба dhl летилицама на смисаони погон и вакумом га качила на прозор стопедесеткубне сутеренске гарсоњере, а што је била је довољна количина дневне хране ,онако попола, за моју супругу и мене, наравно преливена течном салатом од мангопапаје из Судана и парчетом раженог тоста озраченом магнезијумом са тек тек % паскала да порумени с'једне стране да би му се друга могла натопити поменутим салатом .бивало је то редовно..... али у 2 ујутро. пред спавање пак, сингапурска ротквица гајена у пластеницима на Арктику, зарад јебемлига незнам зашто, обезбеђивала је двосатну ерекцију ми посве довољну да лепо успавам свастикину куму случајно у посету забасалој.већ сам коју годину радио на роману Збрз једнотомној књижурини са корицом од литијума да текстоlopov дрончићи који су ројевито зујали небом не могу да јој уђу у садржај,а крађе ради,обзиром да је таква радња доносила поприличан приход издавачким кућама које су посредством литерарно креативних програма вештачке интелигенције од свега етером прикупљеног олако стварале смишљене тематске целине.и сам чин мојег писања је био ритуал,наиме просторна соба у нашем боравишту зидова обложених цвилијумом од којих су се моје креативно списатељске замисли одбијале хватао је софтвер рачунара без монитора потопљен у течни азот стварајући смислене реченице које је мени намењен чип продукција новозеландске програмерске куће Leleljulj уграђен у синусе могао да региструје, те ми у левом уху казивао здрндано (а без могућности корекције) финални текст .десно ухо ослушкивало је пак кокофонију милозвука неусаглашеног квартета вувузела на музику наше Унуке намењене хору зричака сегменту њеног доктората брањеног на 16 м дубине у аули скоро откривеног универзитету у Акротири (з.п. Санторини).рок завршетка романа је био 10 година ,таман кад бих имао 100 г а тад је истицало време и мом пластиканер срцу створеном рачунаром као једном од већ устаљених работа робот хир.захвата те врсте 2034 г уграђеном на геостационарној Анголској свемирској станици Bazalaka na momeseno ya kokwea ( Само што не падне , на лингала језику) лоцираној над Фокландима јер су ваздушне струје са Магелановог пролаза убрзавале телу мојем интервенције прихват .а све је посве случајно кренуло кад сам дозволио клонирање мојег Mentule ,позамашног баш, којег онда умножише мени доделивши статус Scriptor emeritus (а на предлог секретара наше подрумске библиотеке који га је случајно осетио кад је испустио тубу купко спреја при туширању након дубл тенис партије са неким битним из дворишне зграде Академије који ми поменуту титулу и изцинцулираше ).лепа је парица ...ица....ца обилато капљала од уградње тих, за прву годину само украсних пишала, ројевима заинтересованих омогућавајући ми годишње туре подводног обиласка Света пловилом без изроњавања на погон ала сипе ,мојем резервном прикривалишту од навалентности окружења те азилу за пис стваралаштво без бојазни од икојих текстлопурди ,док су просторију (потакнути свирком лауте која је дочаравала стваралаштво Tomasa Morlija из енглеске школе мадригала XVI век) свици осветљавали. да, некако тада био сам домаћин стеатопигија ретрита по цени од - колко даш биткоина по глави што ми је обезбедило угодност комфорног смештаја јер забринутост због обаполних увећаних задњица као последице рачунарских занимања понесених коруптивном природом урбаног окружења, а што је била у стању једино мотивисати уводна реч ми скупа на тему Петронијеве Trimalhionovе gozbе на изворном језику кмера ( тада популарном јер се вокабулар му састојао од ...е сад јебитега заборавих чега) а који су транслатори преводили на свих 10 на ксилион галактичких језика ...неки друмом неко шумом.

кад утом, к'о секиром, стварност, осетих благ додир по ђоцими ......и то ме тргну - Xiǎochī (ужина) препознатљив цвркутави гласић наше техничарке у ноћној смени кинескиње Shan, опруженом на лежаљки у бараки теренске лаб. а на сату ....2 ам ....јеботе. матор сам па нека Вас не чуди, пострт Вам изнад, кошмар снова кад на моменат закуњам у ноћној шихти тунелобуша кроз богати геолошки диверзитет Фрушкогорја ...ту..... наблизу Селу ми.