Tamo negde na istoku, u opštini Knjaževac, mesto Trgovište, gde je dragi Bog odavno rekao laku noć, svoj život nekako su preživljale do juče deca, a danas mlade devojke sa posebnim potrebama, Ivana i Milica Džonić

Uredno su završile svoje školovanje i stekle srednje trogodišnje obrazovanje u skladu sa svojim mogućnostima

U vreme mejlova i sms-ova, lake i brze distribucije raznih 'kružećih poruka' koje treba proslediti dalje - ili će se desiti (ili neće) to i to. takve poruke su postale više izvor nerviranja i zavitlavanja, nego radosti ili zabave.

Radoznalost me uvek natera da ih pažljivo pročitam, i često se iznenadim... mnoge me dotaknu. Da li je u pitanju određeni trenutak, raspoloženje ili stvarna vrednost - ne trudim se da shvatim.

Ovaj put želim da jednu takvu poruku podelim s vama.

Pre nekoliko meseci, stari

Neko vreme me nema na blogu ali imam najlepše  opravdanje,  vest koju želim da podelim sa vama:

 POSTALA SAM BAKA. 

Ona prava baka, ne babatetka kao što sam već odavno bila. 

 Moja ćerka je rodila prelepog dečaka i  sav svet je počeo da se vrti oko te male srećice. 

 Kada dođem k sebi više ću biti sa vama i biće još priča, sad samo gledam u male ručice, trepavice, obraščiće,  lovim prve osmehe, ni za šta drugo nisam. Mašemo vam iz Atine. 

Zovu me ovih dana prijatelji, pitaju kako podnosim izolaciju i da li pišem. I poručuju: "Piši, Selice! Piši nešto lepo, nešto bezbrižno i sentimentalno. Piši o starim vremenima, o Mramorku i železnici, piši o ljudima i sokacima. Piši da imamo čime da prekratimo vreme i gde da se sklonimo od ovog ludila."

Bi' ja, pisala bih, i za vas i za sebe, samo mi se negde zaturile lepe slike. Pokrio ih strah od onoga što dolazi i tuga za onim što smo olako pustili da ode, jer se izanđalo i vreme ga pregazilo. Pisala bih o mirisu zemlje u rano proleće i kaćunima najnežnije ljubičaste

U profilu, negde pri kraju, napisao sam da moja žena ne čita ono što pišem, čak i ne voli moj način pisanja, izbor tema...To dakako nije cela istina! Postoji određena vrsta osmeha, pogleda, koji mi kazuje da je nešto ipak pročitala i pre nego mi to sama kaže.

"U detinjstvu me otac tukao, vređao i ponižavao. Izvukao bi me iz kuće i bacio preko praga. Rekao bi mi da sam smeće. To nije bio prolazni gubitak kontrole ili povremeni šamar po licu, već rutina sadističkog zlostavljanja. Moj zločin bila sam ja sama, tako da kazni nije bilo kraja. Morao je biti siguran da ću se slomiti."..

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

Nazvala ja mamu pre neko veče i tako, zapitkujem je koješta o prošlim vremenima i ljudima, a nju ta moja pitanja, uglavnom, nerviraju. Kaže: "Šta će ti to? Nećeš, valjda, o tome da pišeš?" Lažem je da neću, nego eto da nam razgovor što duže traje. I padne mi na pamet da je pitam kako su se pomirili ćale i Vito. Prve komšije, bre, živeli k'o jedna kuća, a zavadili se, samo krv što nije legla!

Sećam se kad su se posvađali da je bilo grozno i da smo ih jedva razdvojili da se ne poubijaju. Sećam se i razloga, Vitova snaja dobila neko ljubavno pismo, a on osumnjičio

сећам се, када смо доперјали у изру, тамо, јуна 1999. (мада сам ја већ увелико био шуњалица овде још далеке и бистибојсне, саботажне 1995.), да су нама, избеглицама из демократском америком бомбардоване србије приредили дочек у прес-клубу аеродрома, и да је ту један од представника наше емиграције, данас виђени припадник јеврејске заједнице у србији одржао говор, који смо склепали успут у авиону. у суштини, тамо смо, с врата неба, накрпили одлазећег премијера, бибија нетанјахуа, због тога што је прихватио албанске избеглице, а нас, српске јевреје је истретирао као грађане друге класе. биби је отишао с тог шоуа за медије црвен и бесан као рис, успут рекавши "склоните ми овог малог милошевића", отишавши демонстративно са сцене у заборав.

Volim ovaj blog. Ovdje sam upoznao dosta ljudi; dosta sam toga naučio i učim. O, ovdje sam upoznao osobu koju danas volim i zovem svojom suprugom.

Nije fer da po novim pravilima korisnici facebook-a imaju veca prava od   registrovanih blogera b92

Bloe and kume , simply it's not fair.

Dali76

The  ustanik as well