Ubistvo u muzeju holokausta

Muzej holokausta u Vašingtonu je mesto iz kojeg, posle obilaska moćne postavke koja kao da vas fizički uvlači u stravični svet koncentracionih logora, izlazite ispunjeni osećanjem teskobe, tuge, užasa i neverice zbog svesti o tome šta je jedno ljudsko biće u stanju da učini drugom. Narednih nekoliko sati cenite ne samo svoju slobodu, već i život u najobičnijim aspektima - svež vazduh, čistu odeću, hranu i vodu, posetljinu u kojoj ćete ležati te večeri... Ideja o tome da užasi i zverstva nisu nestali, da ratovi i logori postoje i danas, potpuno vam je nepodnošljiva. Muzej holokausta je poslednje mesto gde biste očekivali novo ubistvo iz stare mržnje, poslednje mesto gde biste očekivali da ušeta ostareli antisemita i otvori vatru i ubije mladog čuvara - crnca. Pa ipak, 88-godišnji Džejms Veneker von Bran, osvedočeni rasista i antisemita, parkirao je svoj automobil ispred muzeja, i ušetao u njega sa automatskom puškom u nameri da „pobije što više Jevreja", a vrata mu je otvorio upravo čuvar Stiven Džons - njegova jedina žrtva.

Von Branovi susedi i površni poznanici bili su šokirani ubistvom, ali ne i vešću o tome ko ga je počinio. Kažu da su mogli da osete mržnju koja je ključala u Von Branu, koju je ispoljavao u povremenim incidentima, i, sasvim otvoreno, na svom vebsajtu. Divio se Adolfu Hitleru a još u mladosti smatrao da ga Jevreji sprečavaju da napreduje u karijeri (bivši mornarički oficir kasnije se bavio nekretninama). Napisao je knjigu „Kill the best Gentiles", u kojoj tvrdi da je holokaust - prevara. FBI navodi da je policiji Von Bran bio poznat davno pre pucnjave u muzeju, ali nije bilo pravne osnove za istragu.

U Americi, inače, u poslednje vreme raste broj organizacija čiji su pripadnici Von Branove srodne duše (iako je on više primer „usamljenog, poludelog osvetnika" nego aktivni član neke organizacije). Ako nisu rasisti, onda su ostrašćeni protivnici homoseksualnih brakova, ili pak abortusa (pre manje od dve nedelje, jedan takav čovek dao je sebi za pravo da oduzme život lekaru Džordžu Tileru iz Kanzasa, koji je obavljao abortuse u svojoj kilinici). Stručnjaci fenomen jačanja takozvanih „hate groups" objašnjavaju izborom prvog crnačkog predsednika, i ekonomskom recesijom. Pripadnici Nacionalnog socijalističkog pokreta, najveće američke neonacističke grupe, nedavno su proslavili svoju 35-godišnjicu, marširajući u crnoj odeći, sa zastavama sa svastikom, uz pokliče „Sieg Heil". Pokret američkih „arijevaca", medjutim, drastično se promenio od 90-ih godina. „Harizmatični lideri najvećih grupa su uhapšeni ili umrli proteklih godina, što je dovelo do rasta broja samostalnih aktivista, i stvaranja manjih ćelija koje regrutuju nove članove putem Interneta" - kaže za Vašington Post kriminolog Džek Levin. Na Internetu, rasističke i neonacističke organizacije se otvoreno oglašavaju ali vešto koriste pravo na slobodu govora da se zaštite od policije.

Ubistvo u Muzeju holokausta obnovilo je debatu o tome kako pristupati problemu ekstremnih grupa u Americi. Mišljenja pravnih stručnjaka su podeljena kada je reč o tome da li bi bilo produktivno pooštriti kontrolu i zatvaranje Internet sajtova sa takvim sadržajima. Mnogi misle da nije neophodno ulagati veće resurse u suzbijanje takvih grupa, s obzirom da mali broj njihovih pripadnika ili simpatizera svoju mržnju ikada pretvori u konkretnu akciju. Neki od nas, običnih gradjana, bi možda voleli da ekstremističke organizacije budu potpuno zabranjene umesto što šire svoje ideje udobno zaštićene pravima koja im garantuju američki i evropski ustavi. No, majka ubijenog čuvara izjavila je da ne želi da podleže mržnji koja „cepa Ameriku", i da utehu nalazi u svojoj veri. Ekstremna mržnja naišla je na ekstremno praštanje, što je možda jedini pravi odgovor na zlo.