lost

Proći ću pored tebe i praviti se da ne vidim šta si izgubio. Ionako moraš otkriti sam. I šta ti je gubitak doneo.

s.

Hoćeš li se izgubiti, molim te, moram da spavam. Sutra me izaziva na podvig prolaska kroz njega - a da se ne izgubim.

U hodu ima onaj kada izgubimo korak: sa pravcem i ritmom: pa nastavimo -bolje ili lošije- znajući da nije kako smo zakoračili.

Stanem na vrh pogleda. I pustim da se izgubi. Ravnicom.

Postoji jedno: što se ne sme izgubiti: odgovor na pitanje šta te raduje: promenljiva: koja drži nepromenljivu: na mestu: voljno.

Hoće li se izgubiti već jednom: ostalo mi je puno toga: da pronađem: a stojim i ne vidim: od tuđih tragova.

A to volim. Da se zagubim pod njegovom rukom. Ponesem u toplinu sve što ne umem da čuvam sama.

Maglonosac

Pamte ga kao sivu senku u belim pantalonama i dubokim cipelama. Bilo je pokušaja da se pojava osvetli: experimentalno: expertski grupno: Oblak magle koji je nosio kroz grad: u svako doba sunca: čuvar sivog skrovišta od svega što sija.

Patrolirao je obalama i hranio ptice koje su odustale od odlaska. Sakupljao cedulje sa porukama i beleškama: bačene, zagubljene, ispuštene, sakrivene, istrošene, zaboravljene. U suton se vraćao, praveći uvek novu stazu, u svoje dvorište kraj bloka solitera: kačio Tovar o klin na zidu i ulazio u prostor za odmor: Kuću od četiri šarena zida, belog ravnog krova i jednog debelog okna: kroz koji je ulazio, izlazio, gledao, slušao, zviždukao, i, u retkim prilikama, šaputao svoje želje.

Ne sećaju se, komšije i česti prolaznici, da su mu videli lice. Deca su umela da virnu kroz staklo, ali je ono pravilo iskrivljenu sliku: kontura koja se kreće među stubovima od papira. I priče-po-kraju: kako su oni koji su ga otkrili, gubili osećaj za orijentaciju.......

A Maglonosac je pronosio svoj oblak. I čuvao tajnu skrovišta za umorne misli. Kako negde moraju da saviju pauzu: zarez do nove reči: koja im ne ide: a čeka. I koliko je grešaka sprečio, odluka pomogao, izjava sklopio..... u sivom Oblaku Odmorištu: Doći će. I strpljenja.

___________________________

Imala sam, u jednoj od prošlosti koje sam pokušavala da napravim po meri moje muzike, novčanik sa šarenim pregradama. Gubila ga četiri puta. Pronalažen i vraćan na nemoguće načine. Četvrti put je preležao zimu pod snegom u dvorištu kraj mesta nestanka. Nikada neću zaboraviti radost na licu čoveka koji mi ga je doneo. Nikada neću zaboraviti moju ravnodušnost. Već sam imala nov, jednobojan. Siguran u mene. Možda je to bio dan kada sam prestala da počinjem. i završavam.

Ponekad namerno zagubim nešto što mislim da mi je važno. Taman toliko da vreme dobije svoje mesto.

Ponekad namerno sklonim sebe. Da se sretnemo. Pod naslovom od plehanih lampijona. I dugo slušamo tonove koje smo propustili. I pronašli.

Ponekad dođeš u pesmu

i nastavimo,

kao da smo deca,

zalutala u priču

o istini.