Čija baba peder?!

“On meni tako da rekne! Pa on nema pojma ko smo mi (Srbi). Nema pojma 'de smo bili mi dok su njegovi preci jašili koze preko brda. Pa ja imam u bubrezima (belim) ono što on nosi u onem glavčetu ki lijavo lubenče...“

Dok pokušavam da dremnem u vozu konstantno mi ušnu školjku iritira galama nekog sunarodnika. Svašta sam čuo a i naučio ko smo i šta smo to mi. Onda sam došao na ideju da malo sam proučim onu nepoznatu istoriju i da stvarno spoznam svoje poreklo, nije mi za drugo.

Ovde ću da dokažem matematičkim putem da su Srbi ni manje ni više nego potomci Kartaginjana. Iako istorija kaže da smo se doselili tek u petom-šestom veku ja dokazujem poreklo od hiljadu i po godina pre toga i stoga molim za malo pažnje. Da bi ovo dokazali potreban mi je i lokalni uzorak od dva zemljaka, tako da sam tu odabrao Milivoja i Milorada iz lokala. Oni imaju njive jedan pored drugog i malo kasnije ću da objasnim šta se tu dešava.

Sledi objašnjenje kako i zašto baš od Kartaginjana. Kartagina je nastala u devetom veku pre nove ere a po legendi osnovala ju je Fenićanka Didona. Ona se dogovorila sa kraljem Jarbasom da kupi onoliko zemlje koliko može obuhvatiti kožom jednog bika. Tu se ona dosetila pa je izrezala kožu na tanke kaiševe, povezala ih i tako dobila mnogo duži kaiš kojim je obuhvatila zemlju za novi grad. Poznati matematički problem koji se još naziva i Didonin problem se može definisati i ovako:“Između svih zatvorenih krivih linija u ravni koje imaju jednak zadati obim, naći onu koja ograničava najveću površinu“ ili “odrediti krivu date dužine koja od date poluravni odseca oblast najveće površine“ (pošto je Kartagina izlazila na more). Nimalo lak zadatak. Rešenje je da krug zauzima najveću površinu (a za drugu definiciju polukrug). Ipak ovde nećemo da ulazimo dalje i razglabanje izoperimetrijskih problema (to kasnije). Da se vratim sad na moje potomke Kartaginjana.

Kako će Milivoje drugačije da izradi Milarada nego da prisvoji malo Miloradove zemlje. Zemlja se nekad merila i delila konopcem. Premeri se, razmeri i gotovo. Konopac ne laže. Milivoje ima vrbik a Milorad livadu, deli ih put koji pripada Milivoju. Milovoje svake godine malo uđe na sredini puta u Miloradovo, što se i može videti na slikama. Kada se premere međe na krajevima, sve je u redu ali Miloradova zemlja polako nestaje.

Rešenje ove enigme je sasvim očigledno. S obzirom da Milorad i Milivoje imaju samo po četiri razreda osnovne škole, nemoguće je da su čuli za ovaj problem više matematike. Zaključak je samo jedan. Milivoje instinktivno primenjuje rešavanje Didoninog problema u praksi a ovo je moguće samo ako je direktno potomak ni od koga drugog nego od same prve kraljice Kartagine. Čovek ne zna ni šta su konkavne a šta konveksne površine ali zato sasvim instinktivno pretvara jednu konkavnu površinu u konveksnu. Jeste da je proces iterativan i da verovatno neće da prestane sve dok Milorad ne vidi da mu livada na sredini izgleda ko peščani sat, ali rezultat je bitan.

Hteo sam sve ovo da publikujem, sa sve rešenje Didoninog problema koje samo govori mojoj tezi u korist, još doduše ne znam iz koje discipline bi bio rad, možda iz Antroposrbologije ali ne leži vraže pogledah na internet a tamo se tek bije prava bitka.

Tu sam naišao na druge teze recimo od spisateljice Dragoslave Koprivice koje dokazuju da je Fidel Kastro Srbin. Jedan citat kaže:

”Kad kažem besmrtni Kastro i srpski rod, mislim na falsifikate i kontrolisanu istoriju civilizacije. Ali, Kastro je izjavio da je njegov otac Kelt. Kelti su Srbi. Ludilo? Ako zaronite dublje, bili sardina ili ajkula, izgnjuraće te iz tog ludila čvrst sistem. Srpsko keltska idila nije okončana dok hemija čini svoje. Kastrov otac je Angel Kastro. Nisam našla nijedan dokaz da Angel Kastro ne bi mogao biti Anđelko Kastratović – napisala je Koprivica.”

Anđelko ili ne Kastro je naš. Da se ja pitam ja bih pre gledao da usvojimo sultana od Bruneja jerbo samo neko sa takvim šlajpikom može da izvadi dužničku Srbiju iz bule. Mada ni Kuba nije loša, prelepe plaže, žene, cigarilosi...

Jedna druga teza tvrdi da imamo veze i sa južnoameričkim Majama zato što su one preuzile naše žensko ime “Maja”, ili čak sa egipatskim faraonom Nebre (nisam čuo za istog, verovatno zato što nije iz moje mesne zajednice) što na srpkom znači ”Ne, bre”. Istorija Srba ide dvadeset sedam hiljada godina u nazad (po ovoj tezi). Srbi su i tada postojali. Činjenica ako po bilo kojoj liniji idete dovoljno daleko unazad naćićićete pretke ili bar nekog primata kako vam se smeje sa čika Darvinom. Ko zna možda smo mi i tada viljuškom “boc” dok su svi ostali rovarili po zemlji i tražili korenje za branch.

Na osnovu svega ovog ja bih tražio da ako se ne priznaju ove teorije da se bar jednom preteči Srba starom dvadeset sedam hiljada godina da naziv homo-srbicus čisto da i mi obeležimo neki deo istorije pa nema veze koji je. Nije ni bitno što je naš homo-srbicus udario glavom u zid pećine prilikom lova na medvede, pa mu je urađena lobotomija čeonog režnja kamenim alatima. Nažalost posledice se osećaju i danas pre svega u mnogobrojnim potomcima na politčkoj sceni a i na mnogim drugim. Bitno je da smo mi najstariji i pre svih šta god to značilo. Bog kad je pravio narode prvo je napravio Srbe pa sve ostale, nažalost zato smo i ispali tako naopaki pošto Svevišnji nije imao dovoljno prakse.

Jedna moja bivša gazdarica je govorila kad god bi me upoznavala sa svojim prijateljima “On/ona je potomak jedne veoma stare niške porodice...” što bi ne znam šta trebalo meni da znači ali izgleda da je bitno.

Pored ovakvih dokaza moja matematika ne pije vodu ili drugim rečima nemam šta da tražim među takvom konkurencijom. Mada mi se s dužnim poštovanjem čini da neki od dotičnih imaju manje mozga od detlića na betonskoj banderi. Idem sada do zadruge na piće sa Miloradom i Milivojem koji vas usput pozdravljaju.

PS: Nadam se da Kreativni Centar neće da me tuži oko prava za naslov bloga (preuzet iz knjige “Leti, leti prababa”).