Od ptičarenja do ornitologije u dva laka koraka – prvi korak

Šta je to što obično ptičarenje razlikuje od profesionalne ornitologije? Bili ste negde u prirodi, posmatrali ptice i uživali u njima... i neki naučnik je bio u prirodi i beležio sve opažene vrste ptica. Šta je u tome drugačije? On će rezultate svojih istraživanja možda objaviti u naučnom časopisu – ali to možete i vi!

Pa u čemu je onda ta krucijalna razlika? Prevashodno je u metodološkom pristupu posmatranju – ornitolog ga ima, a vi ga, najverovatnije, nemate. Otuda će njegova opažanja biti moguće kvantifikovati i uzajamno porediti rezultate višestrukih obilazaka terena, dok je u vašem slučaju to samo delimično izvodljivo.  

U odnosu na vrstu podataka koji se traže, za različita istraživanja se koriste različite metode ali, dve verovatno najčešće metode, koje i sami možete s lakoćom primenjivati, jesu linijski transekt i cenzus u tački (ponegde nazvani linijski transekt i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune).

Obe metode je lako prilagoditi uslovima staništa, bila ona terestrična (što se ne baš najsrećnije prevodi kao ‘kopnena’), slatkovodna (pošto su i slatkovodna u stvari kopnena, ali nisu i terestrična) ili morska. Mogu se koristiti za istraživanje pojedinačnih vrsta, odabranih grupa vrsta ili, uz izvesna ograničenja, svih prisutnih vrsta (i to ne ne samo ptica, iste metode se koriste i za sisare i druge grupe organizama). Obe su prilično efikasne u pogledu odnosa uloženog napora i količine dobijenih podataka, što ih čini posebno pogodnim za raznovrsne projekte monitoringa. Ipak, i jedna i druga metoda zahtevaju dosta iskustva u određivanju vrsta ptica.

Linijski transekt

Pojednostavljeno gledano, linijski transekt je kretanje zadatom rutom uz beleženje ptica s obe strane trase. Zbunjeni ste? Pa to je baš ono što vi i radite!

Linijski transekt je prelazak udaljenosti od tačke A do tačke B, obično pešice, ali i automobilom (ređe čamcem, izuzetno i manjim avionom), što manjom brzinom hoda ili vožnje. Pri tome posmatrate i identifikujete vrste, te brojite i beležite jedinke kako na njih nailazite – pazeći da istu pticu ne upišete dva puta ako ste je svojim nailaskom poplašili, a ona odletela ispred vas.

U odnosu na cenzus u tački, linijskim transektom se brže obiđe širi prostor uz manju verovatnoću dvostrukog brojanja iste jedinke i dobar je za aktivnije i lakše primetne vrste, a eventualna greška u proceni udaljenosti ptice od rute ne ostavlja bitnije posledice. Ova metoda je pogodnija za prostranija područja sličnih, otvorenih staništa gde ćete lako primetiti ptice koje poplašite svojim nailaskom, te za staništa ‘siromašna’ pticama.

Da biste, recimo, utvrdili sve češće i obične vrste nekog područja, potrebno je nasumice rasporediti određen broj transekata po terenu imajući na umu da različita staništa budu približno podjednako zastupljena (iako će to ‘nasumice’ neminovno biti uslovljeno i prohodnošću datog terena). Možete odabrati transekte dužine od 100 m u područjima koja ‘vrve’ od ptica, do 1000 m u siromašnijim područjima, tako da prolazite kroz tipičnu vegetaciju datog područja u proporciji sa njenom zastupljenošću unutar datog terena. Ako se broji šire područje, koristi se više transekata.

Ukoliko želite da procenite gustine populacija po jedinici površine određenog staništa, morate da ograničite beleženje ptica samo na one koje ste primetili unutar određene udaljenosti, npr, sve ptice koje se opaze/čuju unutar traka širine 50 metara levo i desno od rute se beleže po vrsti, polu i uzrastu (nekada i udaljenosti od linije transekta, ali to je več kompleksnija varijanta). Ukoliko se traže ‘prefinjeniji’ rezultati, beleži se i mikro-stanište (ekološka niša) u kome je ptica opažena.

Važno je da transekti budu međusobno dovoljno udaljeni (makar 150-200 m) da ne biste u drugom ponovo brojali ptice koje ste poplašili u prvom, te da svaki transekt pokrijete približno istom brzinom hoda za približno isto vreme. Transekti ne treba da se uzajamno nadovezuju već da budu rastavljeni i nezavisni.  Ako su transekti dovoljno kratki i dovoljno blizu, za jedno jutro možete obići nekoliko. 

Brojanje se vrši sporim hodom duž linije transekta, tako da se 1000 metara rute prelazi za (najmanje) jedan sat. U preglednim, otvorenim, travnim ili poljoprivrenim staništima, moguće je istraživati i automobilom, a moje iskustvo je da sam 5 km transekta, uz zaustavljanja radi brojanja opaženih ptica ili skeniranja terena dvogledom, prelazio za (najmanje) jedan sat.

Sa obilaskom terena se počinje pola sata pre i završava do tri sata nakon izlaska sunca (uglavnom do 9, izuzetno, ako je vreme svežije, do 10 ujutru), odnosno, zimi – nakon podizanja jutarnje magle. Ako želite pregled češćih i običnih vrsta područja, brojanje se vrši tempom od dva do četiri obilaska mesečno, u zavisnosti od sezone (ne govorim o godišnjim dobima, već ptičjim dobima gnežđenja, postnatalne disperzije, seoba ili zimovanja). Brojanje treba vršiti svakog puta pod sličnim meteorološkim prilikama (izbegavajte vetar i padavine jer su ptice tada manje aktivne). Ukoliko se obilazi više transekata, prilikom svakog narednog brojanja menja se redosled transekata.

Ukratko, linijski transekt je:

·         pogodan za prostrane, otvorene terene sličnih staništa,

·         pogodan za aktivne i lako primetne vrste, kao i za one koje prhnu pred posmatračem,

·         odgovara nižim gustinama populacija i staništima siromašnim pricama,

·         teren se pokriva brže i efikasnije,

·         pošto je brojilac u stalnom pokretu, ponovljeno brojanje istih jedinki je retkost,

·         pogodan za prohodnije terene,

·         može se koristiti za studije odnosa vrsta i staništa,

·         greške u proceni udaljenosti opažene ptice imaju manje posledice na procene gustina populacija.

Procena gustine populacija

U otvorenim staništima možete beležiti ptice unutar, npr, trake širine 100 m, po 50 m levo i desno od posmatrača; odnosno, i dalje beležite sve opažene ptice, ali sa naznakom da li je u transektu ili izvan njega. Transekt dužine 500 m i ukupne širine 100 m zahvata površinu od 5 ha, a ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali na 10 ha.

U obraslim staništima je udaljenost do koje možete detektovati i identifikovati ptice manja. Ako pratite ptice unutar, recimo, trake širine 20 m, po 10 m levo i desno, tada transekt dužine 500 m i širine 20 m zahvata površinu od 1 ha, a ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali na 2 ha.

Za široko-disperzne vrste moguće je vršiti ekstrapolaciju gustine po jedinici površine istog staništa, ali kod uže-lokalizovanih i malobrojnijih vrsta treba biti jako oprezan.

U sledećem koraku: cenzus u tački