(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)
Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.
реч је наиме о . . . . Laboratorijskom nadzoru nad izvođenjem radova na izgradnji autoputa E-763, Beograd – Južni Jadran, Sektor II: Lјig – Požega: deonica 1: Lјig (Donji Banjani) – Boljkovci, od km 77+118.28 do km 87+839.45, deonica 2: Boljkovci – Takovo, od km 87+839.45 do km 100+412.01, deonica 3: Takovo – Preljina, do km 100+412.01 to km 117+477.02 . . .о којем сам ,има томе ,већ на овом Блогу се јављао . О Техничком детаљима узнапредованости теренских радова данас у односу на оне из поменутог јављања небих се речно трудио јер ће то далеко мамљивије читаоцу video дочарати. Оно што гледаоц неће наслутити је прича која је дрмнула јавност када се ничим планираним на траси градилишта пре пар година изнебуха појавио ХРАСТ у селу Савинац (испоставило се да је дрво Запис) а у њега се недира по веровању народа јер знано је да (наши) народни обичаји откривају и особито поштовање храста, који је био веома поштован још и код старих Словена код којих је паганска баштина преточена у хришћанску религију и културу у обичај и веровање у заштити од злих сила окупљањем народа и светковањем око посвећеног, обично храстовог моћног старог лиснатог стабла. обреди око дрвета-записа говоре о споју паганског и хришћанског, помиреног на добробит заједнице, а у циљу плодности људи, животиња и очувању биљака и летине.светост записа огледа се у обављању свете радње у општебожанском духу. преко корена запис се везује са прецима, дебло им је дато да у њега урезују свети крст или се обнавља претходни, а гране са зеленом лиснатом масом, која се обнавља припада Богу и будућим генерацијама и тако проглашава светим записом кога поштују и верују да се у њему налази божанство. то дрво постаје симбол божанства и вере - СВЕТИЊА. из тих разлога Свето дрво је табу и раширено је веровање да ће зло стићи свакога ко се усуди да запис или читав простор, молитвиште око њега, повреди или злоупотреби. посвећено дрво се није смело посећи све док се само не осуши. као традиција, као нераскидива веза са природом и њеним силама, али и као страхопоштовање.е то све није испоштовано у случају Храста из Савинца те и поред (не)могућих обећања политичке врхушке Србије да се сачува 600 годишњи старац ,Поменути је, има томе година ,транспарентно, под окриљем ноћи посечен и ево му стабла
у порти Цркве у селу Савинац где исчекује дању судбину “ која обећава “, обзиром да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије најавило да ће ускоро . . . .почети радови на уређењу порте цркве Светог Саве у Савинцу (код Горњег Милановца), који предвиђају уређење спомен-парка у којем ће се налазити и део трупа старог храста . Порта ће бити освежена и сређена у складу са њеном наменом и амбијентом, а двориште ће добити нове младице храста те на симболичан начин продужи живот старог дрвета, а биће и другог зеленила које ће дати нови изглед црквеном комплексу и селу Савинац.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Није на одмет поменути да су у Овој цркви (и) земни остатци Мине ( 1828-1894) кћерке Вука Караџића која се удала за братанца кнегиње Љубице Обреновић Алексу Вукомановића (1826-1859). Венчали су се у Саборној цркви у Београду, Вилхелмина-Мина је тада прешла у православље и узела име Милица. Алекса је био професор књижевности на београдском Лицеју, разболео се „од очију“ и умро после годину и по дана брака. Алекса и Мина Вукомановић си имали само једног сина Јанка Вукомановића (1859—1878). Сви троје су били сахрањени на старом Ташмајданском гробљу али су почетком 20. века пренети у Цркву светог Саве у Савинцу у породичну крипту Вукомановића.