- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)
именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,
брдо меса али и оштроконђа карактером која је маршовала сваког појединца са непримереним намерама према њеној друуги. е сад за разлику од претходних вокалних солисткиња З. је yмела да чита ноте ( и све остале указе што y приказy их иде ) и то ју је усмерило на мене јер ме је чула како у бочној соби кафане свакодневно вежбам школске ми музичке партије за могући пријем на музичку академију на малко раштимованом клавиру који је Газда добио као исплату нечијег дуга па нас то зближило. З. је вазда указивала да воли женске а ја ома потврдио - и ја . то ју је насмејало јер ови остали потенцијални сеоски јебачи нису знали да своје намере према њој образложе игрореком нег' ома шаком засису или гуз у зависности од наливености али моје притајене умишљености да ћу некако ипак успети да јој макар прстом зађем у међуножну напрслину није доспело .....јер је како је и дошла напречац се озгубила из Села , после је и милиција из Ср.Митровачке казнионе навраћала и интересовала се за њу ....и једну дебелу с'њоме.......
вишак доконог времена од кад се З. на волшебан начин из Села изгубила трудио сам се да уз редовност свирке попуним купањем и пецањем на Дунаву ,но као кец на 11 појавио се рођак по некој сеоској предачкој линији са којим сам у Селу одрастао а који је у Београду становао код тетке и ишао тамо у ср.школу , исписник ми, а син сеоског Апотекара, који се казне ради обрео у Селу јер га је двојка из математике затекла на крају године па уместо Хвара где је ранијих година лета проводио у летњиковцу им ,био приведен кући да учи ,а мени пружио прилику да код апотекарових вежбам на њиовом угођеном полукоцертном клавиру марке Wilhelm Mayer & Gottfried Cramer из 1878. године , а који је деда му, зачетник породичног апотекарског заната у Селу нам ,заједно са дипломом из Загреба, као поклон старијој сестри уседелици миљеници учитеља Черубџића, хоровође у цркви, довуко у њиову сеоску кућу. било је то године 1886.ретко су од тада дирке давале гласа самујући у господској ладовини кафе салона простране породичне куће све док га нису звуком оживеле сестре мог исписника, док су собе куће биле рај за дечије игре у контри од наших сокачких игара ,труле кобиле, чугара,терање прутом обруча раскованог бурета по прашњавом друму, скакања здрвета у камару,шутирања крпењаче, ил' здуда мурге гађање плодовима пролазника. код њега су се игре водиле у собама ,ни сами нису знали колкоије, а све у полутами са навученим тешким фирангама богато опремљене старинским намештајем и портретима њиови предака у уљу нацртани ,па личили, по зидовима у златим рамовима ,дечија соба им (имао је две сесре) имала је преко једног зида стелажу са књигама (јооој толко није ни школска библ.имала) и њи троје су од тога подоста прочитали сваки дан после ручка читало се један сат,а игре собне су им биле слагање куће од карата (није се смело пирити),играле се домине и шах (сестра му млађа освојила прво место у беочинској нижој гимназији), правили су лађе у тегли,баш увежбали да праве сене на зиду са прстима,измишљали укрштене речи од оних које се успели на уплету у коцкице а да звуче на познато (то их је учио ујак који је предавао историју у нсаду),имали глобус велики па су знали све о земљи и окејанима и онда игра је била ко зна на Р имена река или градова по свету.жмуре по собама биле су најинтересантније нам јер те нико у игри није мого наћи никада ,а и теби се самом сличило да си се изгубијо.девојчице су малко зазирале да се снама мушким играју јер смо ,причале су, умели бити безобразни но оне су баш то брезобразно пружељкивале ,указивала ми је моја Сека, па ко ту луд.а тек таван им простран паучинаст са стварима и до века старим (од бабе из Загреба била богата пре другог рата) па кад онако од нас поплашени прхну голубови тавански станари у баџама у зиду ми се поломимо ко ће се пре мердевина за доле докопати....
у овим ж.годинама све чешће кад се поподне опужим на масаж фотељи они ротациони ваљци у њој при третману леђа и врата као да истерују из магле заборава присете из мене па и ову причицу осветлише него ,
и ово не мање ми важно,
да била је показана захвалност Зезане што сам увек имао времена кад је она хтела да уз поменути кафански клавир свирком доживи увиђај песме коју ће нотно и певачки исправно уз банду отпевати, па је допуштала да се малко поватамо, а мени пубертетлији наливеном спермом до ушију јаја да пукну. уочивши моју муку указала је једном Пламеној да ми га попуши и први угођај такве феле сексуалног ужитка није ме оставио равнодушним, чак мишљења сам да је цуг којим је радњу предана чинила допринео да ми од тада ,ако се не варам, датира отапостаза ушију.