Društvo| Literatura| Religija

Samoubistvo Evrope – Mišel Uelbek „Pokoravanje“

amika RSS / 21.10.2016. u 11:56

Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.

Misel-Uelbek-pokoravanje-660x356.jpg

 

Прихватање ислама у роману „Покоравању“ је не само реванш маргиналаца за свој положај у либералном капитализму и његов нихилизам у односу на основна људска права, већ и остварење жеља најбогатијих: приступ петродоларима и трговини нафтом, потчињавање жена и озакоњење полигамије, решење проблема најсиромашнијих са најмање трошка кроз стварање минималних услова за њихово преживљавање, што се води као доброчинство које је један од пет стубова ислама. То смањује криминал а трговина некретнинама и тржиште „цветају“. 

Ислам се догодио Француској, по Уелбеку, као исходиште евроинтеграција и тежњи емиграната, потпомогнуто  екстремно десним „идентитетским покретима“ који раде на слому либерализма и прижељкују повратак конзервативнијег уређења. Уелбек наглашава како ислам и католичка црква нису непријатељи и да се лако могу ујединити против лаика, секуларизма и материјалистичког атеизма.

 velika-dzamija-pariz-1348144184-210428.jpg

Главни лик је професор књижевности на Сорбони, саможив и циничан, поготову у односу на прокламоване вредности. Брине о доброј храни и вину и повремено о студенткињама које доводи у стан или цурама са порно сајтова које посећује – са описима секса који су порнографски и повремено морбидни. Он је специјалиста најужег профила - стручњак је за писца Уисмана који је, као и главни лик романа, тражио уточиште у традицији и католичанству. Током нереда у Паризу он понавља ту потрагу. Одлази у самостан у средиште француског католичанства, обилази црну Мадону којој су се клањали бројни француски краљеви и свеци, трага за неком објавом која се не догоди.

У Паризу око 2020. године по периферији се чују пуцњи и повремене експлозије. Запаљени и преврнути аутомобили постали су обичан призор. Ни телевизија, на крају другог мандата Франсоа Оланда, о томе више не извештава, како не би изазивала акције екстремне деснице Марине Ле Пен према муслиманима. На изборима, у првом кругу парламентарних и председничких избора Марина Ле Пен води са 33 посто гласова, а Муслиманска браћа и Социјалисти боре се за улазак у други круг свака с око 22 посто гласова и незнатном предношћу Муслиманске браће. У игри су још и разни “идентитетски покрети”.

“Била је ту и та предизборна кампања”, пише Уелебек. “Мушкарце занимају политика и рат, али ја сам слабо ценио те изворе разоноде, био сам политичан колико и тоалет-папир, и то је без сумње била штета. Кандидат левог центра, рецимо, биран је у једном или два мандата, зависно о његовој харизми, да би му потом трећи мандат ускратили из нејасних разлога; тада би се становништво заситило тог кандидата и, уопште левог центра, у први план би избио феномен демократске смене, и бирачи би на власт довели кандидата десног центра, који ће такође, зависно од његове нарави, остати један или два мандата. Западне земље биле су изразито поносне на овај изборни систем, који је у основи био само подела власти између две супарничке банде, а понекад би ствари отишле толико далеко да се поведу и ратови како би се тај састав наметнуо земљама које према њему не исказују једнако одушевљење.”

Да не би победила десница, социјалисти и њена коалиција подрже умерену странку Муслиманске браће чији вођа постаје председник Француске. И све то под патронатом тајних служби Француске које се не мешају да не би испровоцирале  велике нереде које не могу да контролишу. Оне годинама прате Муслиманску браћу и њене вође да би се уверили у њихову „умереност“ и опредељеност за борбу преко гласачких кутија.

 “Први покушај ислама – пише Уелбек - да заузме место на политичкој сцени, Партија муслимана Француске, убрзо је пропао због неугодног антисемитизма њезиног вође. Извукавши поуке из овог пораза, Муслиманско је братство водило рачуна да сачува умерену позицију, па су и палестинску ствар подржавали искључиво умерено, и одржавали срдачне односе с верским јеврејским властима“.

По узору на муслиманске странке у арапским земљама политичко деловање је пренето  на густу мрежу омладинских покрета, културних установа и добротворних удружења.”

За победу Муслиманске браће постојали су и бројни дубљи разлози: страх од “екстремне деснице”, мултикултурализам, незапосленост и криминал, пад тржишта некретнина, а најпре празнине демократског начина живота и равнодушности и неспособности Европљана да створе и бране вредности и садржаје који чине њихов идентитет, осим кулинарских ђаконије и специјалних пића.

После победе муслимана Француска се мења. Муслимански председник Француске следи економску филозофију дистрибуционизма (Енглеска, почетак 20. века, Честортон и Белок) као „трећи пут“, ограђујући се и од капитализма и од комунизма, односно државног капитализма. У дистрибуционизму капитал се не одваја од рада, основ је у породичним предузећима и радницима као акционарима својих предузећа,  одговорним и за руковођење. Укида се државна помоћ индустријским групацијама и прелази на порески систем који изразито одговара занатлијама, малим фирмама и пољопривредницима.

На факултетима могу предавати само  муслимани. Уелбеков антијунак мора да пређе у ислам или да оде у пензију јер је Сорбона, као и Оксфорд, постала власништво саудијског принца. Обавезна је само основна школа до 12. године, криминал је драстично опао, тржиште некретнина и економија малих предузетника цвета, на коктелима и у кафићима нема жена, женидбе се проводаџишу а полигамија постаје правило. Наглашава се неоходност друштвене солидарности која уједначује индивидуалности и разлике и води политика која наводи Јевреје да  беже у Израел... НАТО се не помиње.

Тежиште Европе се измешта ка југу уз подршку Савеза за Медитеран. Турска и Мароко постају чланице ЕУ, Тунис, Алжир и Египат су близу пријема, затим Либан; председник Француске, Мухамед Бен Абес, сматра себе првим изабраним председником проширене Европе, он се позива и на Де Гола и тежи обнови Римског царства...

Мада му је прерана пензија осигуравала луксузан живот, Уелбеков јунак дозвољава да га некадашњи колега и садашњи ректор наговари да се врати на Сорбону.

„Око мене завладаће тишина. Слике звезда, супернова, спиралних маглина пролазиће ми кроз главу; мало-помало, и ја ћу ступити у величанствени свемирски поредак. А затим ћу смиреним гласом изговорити формулу коју сам научио фонетски: “Аш-хаду ан ла илаха ила лаху ва аш-хаду ана Мухамадан расулулахи.” Што тачно значи: “Сведочим да нема другог божанства до Бога, и да је Мухамед његов пророк.” И онда ће све бити готово; ја ћу од тога часа бити муслиман. Неколико месеци касније вратићу се предавањима и, наравно, студенткињама - лепим, покривеним, стидљивим. Свака од њих, ма колико лепа, радоваће се и бити поносна ако изаберем управо њу, и биће јој част да са мном дели кревет. Оне ће бити достојне љубави; а ја ћу им, са своје стране, успети пружити љубав“.

roze-marama2.jpg

На почетку петог, последњег, дела романа цитиран је ајатолах Хомеини:

„Ако није политика, ислам није ништа“.

Речи које су могле да буду прави мото овог романа остале су делом скривене у књизи. У њој препознајемо неке сцене, реченице и ситуације, као и равнодушност и нихилизам који их прате, јер нису само елементи Француске и њене могуће будућности.

Миливој Анђелковић



Komentari (41)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

G.Cross G.Cross 12:37 21.10.2016

Kriza sekularizma

Pratim na Futurelearn.com "Religija i nasilje" tek sam na drugoj nedelji od sest tako sa je rano sa zakljucke.
Ipak iz inttervuja José Casanova, naucih da se sekularizam kao drustveno uredjenje i kompaktan pogled na svet razvio u Evropi u 18. I 19. veku i to veoma pod uticajem Hriscanstva. Sto je normalno.

Smatrano je drugo vremena da ce sama modernizacija drustva dovesti do pada znacaja Religija i nasilja koje one izazivaju.


U medjuvremenu je doslo do globalizacije, mnogo vise mobilnosti i mesanua stanovnista, tako da je hriscanocentricni sekularizam prevazidjen a da to niko nije primetio.

Jose zastupa misljenje da je sekularizam, kao drustveno uredjenje i pogled na svet u krizi ( upravo zato sto je hriscanocentrican) i da Evropa nece resitisvoje probleme sa religijama dos ne reformise sekularizam.

Malo sam pojednostavio, da bude kratko
amika amika 13:35 21.10.2016

Re: Kriza sekularizma

globalizacije, mnogo vise mobilnosti i mesanua stanovnista, tako da je hriscanocentricni sekularizam prevazidjen a da to niko nije primetio.


Верујем да је проблем превазишао секуларизам, као и све мању средњу класу, сада је проблем положај човека у либералном капитализму и његова небрига или непоседовање основних људских права, као и све дубље раслојавање на врло богате и веома сиромашне.
docsumann docsumann 12:50 21.10.2016

ne volim SF


kojem u futurističkim promišljanjima izostaje predviđanje kulturoloških obrazaca (recimo Star Wars su totalni promašaj po tom pitanju).

u istom smislu, ne dopada mi se kad teoretisanje (spekulacija) o budućnosti društvenih koncepata/ideologioja/religija u obzir ne uzima tehnološki impakt.
tim prije što je Uelbek imao genijalnih opservacija o uticaju nauke na ljudske živote u svom prvom romanu (Elementarne čestice).

tako da bez uskorošnjeg evoluciono-IT singulariteta divanisanjenje o svijetu sutrašnjice nema potpunu težinu.
amika amika 13:43 21.10.2016

Re: ne volim SF

tako da bez uskorošnjeg evoluciono-IT singulariteta divanisanjenje o svijetu sutrašnjice nema potpunu težinu.


Слажем се, али да ли гласачка већина користи и колико савремену технологију? Мислим да ми живимо у заблуди - већина је на ТВ, новинама и кафанским причама.

Овај роман није никако СФ, па ни фантастика, он је провокација о могућој будућности насталој као последица тога што су
"Западне земље биле су изразито поносне на овај изборни систем, који је у основи био само подела власти између две супарничке банде, а понекад би ствари отишле толико далеко да се поведу и ратови како би се тај састав наметнуо земљама које према њему не исказују једнако одушевљење.”...

... и многих проблема либералног капитализма


docsumann docsumann 14:55 21.10.2016

Re: ne volim SF

Овај роман није никако СФ, па ни фантастика, он је провокација о могућој будућности насталој као последица тога што су


možda nisam bio dovoljno jasan.
nebitan je sam žanr, bitno je da se svijet u posmatranom trenutku sagledava u autentičnom obliku.
dakle, korekcije glede presretanja sa tehnološkim razvojem moraju biti uzete u obzir i u romanu koji se prvenstveno bavi društvenim/klasnim/religijskim problemima.
isto kao što pravi SF itekako vodi računa o kulturološkim i socijalnim aspektima priče.
predatortz predatortz 16:05 21.10.2016

Re: ne volim SF

tim prije što je Ulemek imao genijalnih opservacija o uticaju nauke na ljudske živote u svom prvom romanu (Elementarne čestice).


Koliko znam, Ulemek je napisao samo ovu knjigu:




docsumann docsumann 16:10 21.10.2016

Re: ne volim SF

Koliko znam, Ulemek je napisao samo ovu knjigu:


ajoj, a ja ni za tu nisam znao



PS ispravih, tnx
amika amika 16:27 21.10.2016

Re: ne volim SF

nebitan je sam žanr, bitno je da se svijet u posmatranom trenutku sagledava u autentičnom obliku.


Тако и ја мислим, али да је укључио и технолошки развој развукао би роман и изгубио део аутентичности - овде и данас. Овако, акценат је на две "супарничке банде" које једино брину да она друга не победи, све остало је боље.
predatortz predatortz 16:30 21.10.2016

Re: ne volim SF


PS ispravih, tnx


Nema frke.
Izvini zbog šale, nisam mogao da odolim.
docsumann docsumann 17:19 21.10.2016

Re: ne volim SF

predatortz

PS ispravih, tnx


Nema frke.
Izvini zbog šale, nisam mogao da odolim.


ma, ne, stvarno cijenim.
pravi drugari ti kažu kad ti nešto viri iz nosa (govno), a ne oni koji to prećutkuju
emsiemsi emsiemsi 06:06 22.10.2016

Re: ne volim SF

docsumann

kojem u futurističkim promišljanjima izostaje predviđanje kulturoloških obrazaca (recimo Star Wars su totalni promašaj po tom pitanju).

u istom smislu, ne dopada mi se kad teoretisanje (spekulacija) o budućnosti društvenih koncepata/ideologioja/religija u obzir ne uzima tehnološki impakt.
tim prije što je Uelbek imao genijalnih opservacija o uticaju nauke na ljudske živote u svom prvom romanu (Elementarne čestice).

tako da bez uskorošnjeg evoluciono-IT singulariteta divanisanjenje o svijetu sutrašnjice nema potpunu težinu.

Ма, то нема везе --- какав ИТ сингуларитет и технолошки импакт !? (трла баба лан).
Од почетка времена доминантни друштвени однос се базира на голој (у основи физичкој) сили.
Ништа се ту не мења.
Тако ће бити и надаље. Европа може да се одбрани само ако буде довољно јака. Приче о универзализму су најобичније тлапње конформиста. Наравно, када кажем Европа, не мислим на "западну" Европу, јер та "западна" Европа на светској позорници у перспективи (и то веома блиској) нема шта да тражи.
Наравно да ће свет у овом трећем светском рату поновно спасити "Руси" и Руси, као и претходна два пута.
Шта није јасно у овим речима !?
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 08:20 22.10.2016

Re: ne volim SF

docsumann
predatortz

PS ispravih, tnx


Nema frke.
Izvini zbog šale, nisam mogao da odolim.


ma, ne, stvarno cijenim.
pravi drugari ti kažu kad ti nešto viri iz nosa (govno), a ne oni koji to prećutkuju


Onda još jedna ispravka, prvi roman koji je napisao je "Proširenje područja borbe" ( Extension du domaine de la lutte ) i odličan je.


docsumann docsumann 08:27 22.10.2016

Re: ne volim SF

Шта није јасно у овим речима !?


zamisli da si prije 30-tak godina počeo da pišeš roman o današnjem (zapadnjačkom) društvu.
koliko bi autentična predstava o intimnim, pa i sociološkim momentim, njegovih junaka bila ona bez upotrebe mobilnih telefona, interneta, društvenih mreža...

kao što pišući romane o prošlim vremenima pisci izučavaju istorijske zapise o tom razdoblju, kulturne obrasce, modu, umjetnost, tako bi i o pisanju o nekoj ne tako dalekoj budućnosti trebalo da se informišu o predviđanjioma futurista (neki od njih baš dobro ubadaju).
ono u najosnovnijem, čisto glede mizanscena.
docsumann docsumann 08:30 22.10.2016

Re: ne volim SF

vrabac_u_steni
docsumann
predatortz

PS ispravih, tnx


Nema frke.
Izvini zbog šale, nisam mogao da odolim.


ma, ne, stvarno cijenim.
pravi drugari ti kažu kad ti nešto viri iz nosa (govno), a ne oni koji to prećutkuju


Onda još jedna ispravka, prvi roman koji je napisao je "Proširenje područja borbe" ( Extension du domaine de la lutte ) i odličan je.




e, ovo je već primjedba tipa - kakva ti je to šabanska jakna

ni ovo nisam znao.


PS a vidim i da sam malo izgubio MIšela iz fokusa. moraću ponovo da mu se vratim.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 08:52 22.10.2016

Re: ne volim SF

PS a vidim i da sam malo izgubio MIšela iz fokusa. moraću ponovo da mu se vratim.


onda obavezno pogledaj i ovo:

http://www.imdb.com/title/tt3504542/?ref_=ttrel_rel_tt

(ima po torentima, samo pssst, nemoj nikome da kažeš da sam ti ja rekao, da me ne 'apse :) )

totalno šašav film, a on igra glavnu ulogu tj. samog sebe.
amika amika 09:10 22.10.2016

Re: ne volim SF

tako da bez uskorošnjeg evoluciono-IT singulariteta divanisanjenje o svijetu sutrašnjice nema potpunu težinu.

Ма, то нема везе --- калав ИТ сингуларитет и технолошки импакт !? (трла баба лан).
Од почетка времена доминантни друштвени однос се базира на голој (у основи физичкој) сили.
Ништа се ту не мења.
Тако ће бити и надаље. Европа може да се одбрани само ако буде довољно јака.


Да је Уелбек обухватио све о једном времену, као Балзак о свом, он би изгубио политичку суштину свог времена - супарништво левице и деснице које су у стању да доводу на власт другу религију (цивилизацију) ако и они учествују у власти. Политичка власт као добитак за учеснике, а не за државу. Цинизам јесте, али је страшно у томе што је могућ.
amika amika 09:17 22.10.2016

Re: ne volim SF

onda obavezno pogledaj i ovo:

BebaOdLonchara BebaOdLonchara 15:21 22.10.2016

Re: ne volim SF

e, ovo je već primjedba tipa - kakva ti je to šabanska jakna

što, šta ima veze, ako ti je jakna stvarno šabanska, onda je primedba na mestu.
docsumann docsumann 16:16 22.10.2016

Re: ne volim SF

BebaOdLonchara
e, ovo je već primjedba tipa - kakva ti je to šabanska jakna

što, šta ima veze, ako ti je jakna stvarno šabanska, onda je primedba na mestu.


heh, pa tu imaš onaj vječiti problem (ne)ukusa i ne(ukusa), sujete, lične percepcije (jbt, al' mije strava ova jakna, a uz to je od eko-kože ) stvari...

takve stvari ne bi trebalo saopštavati u ozbiljnom tonu
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 21:38 23.10.2016

Re: ne volim SF

takve stvari ne bi trebalo saopštavati u ozbiljnom tonu

ono...šalila sam se.
antioksidant antioksidant 07:47 24.10.2016

Re: ne volim SF

BebaOdLonchara
takve stvari ne bi trebalo saopštavati u ozbiljnom tonu

ono...šalila sam se.

iskreno sumnjam da doc i nosi jaknu, tako da sam siguran da je sve i u domenu prihvatanja kritike ostalo u domenu sale
docsumann docsumann 09:33 24.10.2016

Re: ne volim SF

antioksidant
BebaOdLonchara
takve stvari ne bi trebalo saopštavati u ozbiljnom tonu

ono...šalila sam se.

iskreno sumnjam da doc i nosi jaknu, tako da sam siguran da je sve i u domenu prihvatanja kritike ostalo u domenu sale


te šabanske sigurno ne

Milan Novković Milan Novković 10:57 24.10.2016

Re: ne volim SF

te šabanske sigurno ne

Ova je, doduše, za plavušane, a ti si, pretpostavljam, crn ko ugarak, 4x2m, nego je prilažem zbog kroja



docsumann docsumann 11:01 24.10.2016

Re: ne volim SF

a ti si, pretpostavljam, crn ko ugarak,


salt n pepper
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 11:24 26.10.2016

Re: ne volim SF

salt n pepper

to je najseksije :)
janeberry janeberry 15:29 21.10.2016

nikog

ne volim kao Uelbeka, najveći savremeni pisac.
o b o ž a v a m.
svaka mu zlatna, cinična i tačna.
bocvena bocvena 16:48 21.10.2016

Re: nikog

zanimljivo, ja ga baš zbog toga ne volim.

tj, volim da ga čitam (ova knjiga mi još nije pala pod ruku), divim se opservacijama savremenog sveta, ponekad zvuči kao prorok, ali me cinizam ubija.

njegovi jadni likovi bukvalno ni za šta ne mogu da se uhvate, a da se bor od toga ne osuši:)
amika amika 17:03 21.10.2016

Re: nikog

njegovi jadni likovi bukvalno ni za šta ne mogu da se uhvate, a da se bor od toga ne osuši:


Скоро да је тако, у књижевном смислу има доста мана, али и способност да сагледа друштвени тренутак и постави питања која се избегавају или политички неутралишу.
У овом роману је једино избегао НАТО, тајне службе су као добротворна организација а Хомеинијев цитат је "сакрио" на почетак поглавља да политички не обоји књигу.
docsumann docsumann 17:22 21.10.2016

Re: nikog

njegovi jadni likovi bukvalno ni za šta ne mogu da se uhvate, a da se bor od toga ne osuši:)


pa, dobro nioje to baš cinizam. ima neke uzvišenosti u njihovom propadanju.
doduše, ja sam pročitao samo dvije njegove knjige.
amika amika 17:33 21.10.2016

Re: nikog

ima neke uzvišenosti u njihovom propadanju.


Уелбек је у "Могућнности острва" написао да је то "равнодушност слободних". Слободних од света и околности, али и од себе.
janeberry janeberry 19:09 21.10.2016

Re: nikog

volim da ga čitam (ova knjiga mi još nije pala pod ruku), divim se opservacijama savremenog sveta, ponekad zvuči kao prorok, ali me cinizam ubija.


a meni greje dušu.


Он није баш сјајан писац,


ajaojjj, ko nije sjajan pisac?! pa nevidjeno piše. jok nego ko velikići, basare i takvi.
aman
emsiemsi emsiemsi 06:08 22.10.2016

Re: nikog

janeberry
ne volim kao Uelbeka, najveći savremeni pisac.
o b o ž a v a m.
svaka mu zlatna, cinična i tačna.

Не слажем се !
emsiemsi emsiemsi 06:10 22.10.2016

Re: nikog

bocvena
zanimljivo, ja ga baš zbog toga ne volim.

tj, volim da ga čitam (ova knjiga mi još nije pala pod ruku), divim se opservacijama savremenog sveta, ponekad zvuči kao prorok, ali me cinizam ubija.

njegovi jadni likovi bukvalno ni za šta ne mogu da se uhvate, a da se bor od toga ne osuši:)

Сагласан !
Успут --- не волим цинизам, па макар потицао и од Maksa83.
janeberry janeberry 09:40 23.10.2016

Re: nikog


njegovi jadni likovi bukvalno ni za šta ne mogu da se uhvate, a da se bor od toga ne osuši:)


kako bih rekla a da se razumemo: zato se Uelbek voli.
principessa_etrusca principessa_etrusca 17:53 21.10.2016

Орвел и Уелбек

Како је Орвел схватио страхоту тоталитаризма, Уелбек је схватио немоћ европског секуларног мултикултурализма када се суочи са милитантним Исламом. Он није баш сјајан писац, али је веома проницљив када се ради о друштвеним токовима.
docsumann docsumann 18:29 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек

Он није баш сјајан писац, али је веома проницљив када се ради о друштвеним токовима.


Haksli je vjerovatno najlošiji literata od svih njih, al' ujedno i najpronicljiviji glede društvenih fenomena.
amika amika 18:37 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек

Уелбек је схватио немоћ европског секуларног мултикултурализма када се суочи са милитантним Исламом. Он није баш сјајан писац, али је веома проницљив када се ради о друштвеним токовима.


Немоћ европске политике подељених моћи између левице и деснице које брину само о свом политичком рејтингу. А ислам овде није милитантан, он је доброћудан, али је зато Хомеинијев цитат објаснио зашто.

Да је тако написао књигу на неку другу тему која није друштвено провокативна и актуелна не бисмо ни чули за њега - Карта, територија, на пример. Овде препознавање политичке ситуације, која није само Француска, вуче читаоца да је прочита.
amika amika 18:49 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек

Haksli je vjerovatno najlošiji literata od svih njih


"Контрапункт" је сјајна књига, једна од најбољих, али је "затворена" у своје ликове и њихове односе, који јесу слика друштва али не и његова будућност. А Уелбек је најбољи у сагледавању друштва садашњости и како са њим може да се манипулише за неком жељену будућност.
docsumann docsumann 19:02 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек


mislio sam u pogledu suptilnih spisateljskih tehnika, trikova sa riječima, rafiniranosti u pogledu psihološko-karakternih opisivanja, atmosfere, drame...
al' što se tiče konkretnog "nabadanja" stvarnih smjernica po kojima društvo leluja, oscilira i klati se nad ambisom, Haksli je nesumnjivo najvještiji i najprodorniji (onaj koji vidi najdalje)prorok
janeberry janeberry 19:16 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек

Да је тако написао књигу на неку другу тему која није друштвено провокативна и актуелна не бисмо ни чули за њега - Карта, територија, на пример


to vi ne biste čuli!
šta ćemo s genijalnim Proširenjem područja borbe, s Platformom, tužno/smešnom do suza Platformom, sa Elementarnim česticama, kako se uopšte upuštate u pisanje o Uelbeku verujući da je maltene vaše otkriće?!
amika amika 20:14 21.10.2016

Re: Орвел и Уелбек

Па рекох

на неку другу тему која није друштвено провокативна и актуелна



kako se uopšte upuštate u pisanje o Uelbeku verujući da je maltene vaše otkriće?!


Ја написах о роману "Покоравање" и то једва, а о Уелбеку нећу ни да покушам.

Arhiva