Ова, у наслову поменута реченица ми се све чешће мота по глави.Знам, рећи ћете и на неки начин бити у праву, као и моја супруга са вама, да је то последица дугогодишњег седења по најомиљенијим местима у Срба, познатијим као биртије, бифеи на ћошку, крчме, кафане и остали ћумези. Али не, овог пута у своју одбрану позивам особље мог омиљеног објекта, не смем да вам кажем где се налази, одмах бисте знали који је.
Мала дигресија за боље разумевање следствујушћег текста :
Тог дана се, као много пута пре и после, окупила мала али одабрана скупина бивших, садашњих и будућих политичара, политиканата, успешних и неуспешних посленика народних, одборника, чланова градског Већа, чланова разних управних/надзорних одбора, кандидата за месне одборе, посланике и државне секретаре. Па и Министре, зашто да не?
Не, није ту било много људи како изгледа, све је то стало за два спојена стола у старој Корани која, као и све остало, има нови назив.
Дакле, конобар (нека се за ову прилику зове Чеда, јер је свака конобарица којој не знамо име Озренка - Озренка, дај бона двије пиве и реци музици мало тише - а сваки конобар је Чеда), кад је чуо овај позив из наслова, а са нашег стола, приђе и рече нешто сасвим необично за тај тренутак:
– Да вам наплатим за све ове године, све оно што сте имали?
– Чедо, брате, само ово вечерас, шта ти је бре?
– Знате ви о чему ја причам. Годинама ви исти правите све већи и већи цех.
Ми потпуно збуњени, контамо по оним малиганима начетим мозговима шта писац хоће да каже, али наставак стиже брже него што се изговори ,, нама исто''.
– Да, да, ви што се нешто стално бавите некаквим ,,променама'', ви који годинама узалудно протествујете, што бисте да мењате систем а само гледате како себе да увалите уместо неког другог и да тај систем користите за крађу.Лежачи на стиропору.Предавачи Косова и Метохије.Шетачи.Исти сте кривак.
Ово последње је рекао тако згрожене фаце да ме је на неки начин уплашио. Знао сам га као веселог човека, увек спремног за сарадњу и дружење, лакомог на зезање, доброг духа кафане чије име не могу да вам кажем, одмах бисте знали где је.
Тајац.После неколико секунди вечности осмелих се да нешто процедим
– Па брате, ваљда је нормално да се стално мења, ваљда је то та демократија коју смо, онда, заједно донели?
– Не ви браћо, не ви.
– Неки од вас, и за овим столом, неспособни сте да за оволике године и тако школовани нађете неког нормалног који неће да слаже, да украде, да искористи на најпримитивнији начин неки буџет, да се угради... А ови други међу вама, ови што сте се активно бавили ,,променама'' и да ,,грађанима буде боље'', е вама ћу тек да се крви напијем. Да браћо, кад буде пала крв, падаће и мрак ма очи. Како вас није срамота? Уталили сте се још са Слобиним, па сте прелазили од жутих до коштуњавих и обрнуто, не заборавити најгору багру тог времена – оне Михајловићеве новодемократске сведоке, па сте после били и Динкићеви и Томини, па прелазили из странака у покрете, па из покрета у групе грађана, па опет у странке које су се делиле и стално вапилле за људима за општинсе одборе. И за све то време вама је било добро, мењали сте функције и згртали корист, е да би ,,грађанима било боље''. Ево ово последње, шта сте имали?
– Десет точених, четири вињака и кафу.
– Борбу против насиља, рече и зајеба се неко
– Па да, крену Чеда поново у напад, онај који туче човека вам прича против насиља??? Да ли сте нормални? Кога ви зајебавате? За кога ви јебени радите?
– За народ и државу, осмели се један да покуша да га продухови и да опусти атмосферу.
– Море да се носите, срећна је кућа коју ви промашите. Шетали сте чиваве и остале снобовске џукеле за убијену децу? Смрадови. Сликали сте се за инста и за фејс са неким квази урбаним ликовима како сте грађанисти и како сте и ви ,,образовани'' а не знате да се не знам пише одвојено. Идиоти. Прозивате мене што не идем на ваша уличарења јер сам урбан? Ја сам урбан јер умем да мислим а не што сам био у Гимназији, излазио у Бахус или што сам шетао против Слобине УДБЕ са двадесетак година живота док сте ви завршавали факултете и разрађивали начине да нас јебете. Да, браћо скоројевићи и никоговићи, све сам то , за разлику од вас био и саплитао сам се о исти камен протеста већ три пута. Само будала се саплиће о исти камен четврти пут. Наравно, за разлику од мене ви се не сплићете, ви и овог наврата морате нешто да добијете од тог саплитања. Опет неку апанажу, неки грант. Неку проклету корист. Докле? Један од вас ми је скоро рекао да он мора да буде увек у власти да школује децу у иностранству и да набије просек за пензију! Је л то елита која мисли о општем? Метак је скуп за такве. За такве је одавно смишљена гиљотина. Ето, сетио сам се решења, маму вам јебем ништачку.
Оде.
Није наплатио.
Неке је ухватила курцобоља и радовали су се што им је остала кинта за другу кафану, не смем да вам кажем коју, а неки су се усрали од страха шта их тек чека, иза ћошка, чим изађу на плато у центру града.
Срећом, таквих нас је било мало.