Njeno kraljevsko visocanstvo Mrs Ritchie

Pevacica je, kao i glumica, od pocetka posmatrana, prvo sa nevericom, pa otvorenim negodovanjem porodice i prijatelja. TO joj zaista nije potrebno u zivotu. Nije joj potrebno da jako mlada lici na zenu koja ima problem sa stilom jer pevacice, da bi bili zapazene moraju na neki nacin da razlikuju sebe od drugih i tada uglavnom izbor pada na kitnjasto, cipkasto, napadno i komicno. Veronica Louise Ciccone je itekako imala teskih problema sa sopstvenim stilom pocetkom osamdesetih ali smo te probleme svi tako lepo osetili i na svojoj kozi. Svi smo mi imali zajedno sa njom imali taj neki cudan stil, jer smo svi vec od samog pocetka zeleli da licimo na tu ruznjikavu, punacku devojku cupavih obrva i izgorele kose. Da li se neko od nas pitao zbog cega? To jednostavno niko ne zna. Niko ne zna ni danas sta ima u toj zeni. Ja ne znam, ali znam da sam imala taman toliko godina da stavim kasetu u kasetofon sa hitovima Like a Virgin i uporno izgovaram reci pesme na nekom samo mom engleskom, prenemazem se, bas kao i ona dok se vozi camcima po Veneciji prolazeci ispod mostova. Tada nisam ni znala sta je to Virgin (nisam ni znala sta je to ni na srskom), kakva je to Material girl, koliko nam je svima bitan Holiday. Nista nisam znala, ali sam znala da je ona, takva niska i ne tako lepa, bas ona koju moram da slusam po ceo dan. Sta su mislile one koje su tada imale godine koliko ja sada? Njima je Madonnina pojava bila veliko nesvakidasnje olaksanje za svaki deo svog tela koje su krile ispod dugih hipi suknji tokom sedamdesetih godina, za svaku lose izvucenu boju kose, za svaki prosecan `profesionalizam`. Zena je najzad mogla da se skine pred kamerama, a da nije mrsava Tvigi i da nije savrsena kraljica Diskoteke 54.
Madonna je uspela kao da joj zivot neko drugi rezirao, neki reziser b produkcije koji je uzeo debele pare za home kanale. Jela je kokice. Nije imala svoj stan, niti je imala nekog da je vuce, da joj otvara vrata. Ono sto je u samom pocetku imala je samopouzdanje devojke iz unutrasnjosti i neverovatan stav, cvrst i odlucan da ce bas ona biti idol jednog dana. Nije uspela da bude samo idol vec je uspela da bude merilo vrednosti muzike, stila, zivota. Merilo jednog celog veka. Ona je zena koja je pevala o abortusima, crnom Isusu, svojim seskualnim mastarijama koje su ukljicile i egzibicionizam i lezbejstvo, sado-mazohizam. Svim ovim pesmama stizala je na vrhove top lista. U filmu U krevetu sa Madonnom skinula kompletnu famu oko privatnog zivota, setala se bez sminke, plakala, simulirala oralni sex sa flasom, otvoreno pricala o svojim strahovima. Par godina kasnije je glumila argentinsku muzu moci, pomalo glumeci samu sebe. Postajala je od albuma do albuma ikona nove ciljne grupe, populacije, celih nacija. U isto vreme lagano pocinje da se bori protiv gladi u svetu, side, ratova, dize glas protiv sopstvene zemlje i Busa kao neprikosnovenog imperatora izvikanog novog poretka.
Madonna se lagano, kako joj je otkucao bioloski sat poslednje upozorenje, okrece vrednostima kao sto su stabilna porodica sa suprugom, sarmantnim britanskim gospodinom, reziserom, desetak godina mladjim, radja dvoje dece posle cetrdesete i usvaja trece iz zemalja treceg sveta. Danas, u zamku u Britaniji, ona je srecna zena koja vlada svojim zivotom. Zapravo, vladala je oduvek. Nije li to ono sto svi mi zelimo? Da vladamo svojim zivotima, budemo sve sto nam padne napamet i na kraju zavrsimo u toplom zagrljaju muskarca koji nas razume, voli i postuje? Jos kada bi on imao neko otmeno ponasanje, odlican akcenat i pri tom bio ugledan i perspektivan reziser generacije X. Nijedna ne sme da kaze da nece upravo to. Ja ne zelim da priznam da sam drugacija.
Potpuno je odgurnula sve ostale koje su bile na putu i niko se nikada nije usudio da je nazove tetkom, zenom u godinama, passe varijantom. Jednostavno su umesto toga pazljivo pratili sve njene pokrete, promene imidza i osluskivali ritam sa novog super singla. Kopirale je i kopirali je i tako uspevali. Madonna nije camp, nije kic, ona je stepenica iznad tih kategorija, onaj `camp` koji je prihvacen i koji se sa postovanjem posmatra. Ona je fast motivacija svim generacijima koje zive poslednjih cetvrt veka.
Ono sto Madonni dugujemo je sveukupna sloboda svih subkultura, svih grupacija, svega sto smo ikada hteli a nismo smeli niti cak izustili. Ona je lagano formirala jednu novu ulogu pevacice, posle izvikanih kabare dama sa pocetka veka, preko operskih diva jedne snobovske Evrope po zavrsetku drugog svetskog rata, punackih i visoko postovanih jazz i blues crnih pevacica i najzad groopie girls i drug and rock n roll queens Woodstock ere. Formirala je jednu licnost, super zvezdu, kalup za buducu Kylie, Britney, Gwen, J Lo....Sve ovo je preneto na sve svetske scene i na sve kontinente i napravilo je vojsku koja je nosila promene i duplicirala sve u hiljade i milione primeraka. Tako smo dobili nove Madonne zeljne slave, koje su pomno pratile otvorenih ociju sta sve radi zena koja ih je stvorila.