Biraj oružjeNe zbog onoga što piše, mada bi možda trebalo. Ni kada se bavi politikom.

Za pisca postaje opasno - često po život - kada završi kao glavni junak tuđe knjige.

Čitam te kao knjiguOdelo ne čini čoveka. Ne sudimo o knjizi na osnovu njenih korica.

A obrnuto?

Šta je sa pakovanjem tog "najboljeg druga"?

Kada nam je stvarno bitno kako on izgleda?

"So say we all!"Među novim hidbridnim sojem televizijskih serija koje pružaju više zadovoljstva nego većina današnje filmske produkcije (nisam verovao da ću ovo ikada izjaviti), jedna od realističnijih i surovijih je naučnofantastična.

I to upravo iz famozne podvrste "pucačina u svemiru". Ovih dana više ništa nije jednostavno.

Njeno ime je Battlestar Galactica. Nije nekadašnji istoimeni televizijski odgovor na Ratove zvezda koga se neki od nas još sećaju, već njen promišljeni apdejt. Samo kakav.

Šta bi bilo kad bi biloNaučna fantastika je širok pojam. Ne svodi se na kosmičku pucačinu prosečne spejs opere.

Između ostalog, tu su još tvrdi SF (zasnovan na fizici, astronomiji, kibernetici, genetici), utopija & antiutopija, i sajberpank (informatički hiperrazvijeno društvo velikih i malih lopova - gigantskih korporacija i uličnih prevaranata).

A budući da voli da osmišljava nove svetove po strogom principu kauzaliteta, jedna od omiljenih igrački joj je alternativna istorija. Znate već: odaberete raskrsnicu na mapi istorije, može ključnu ali i naizgled nebitnu, i pođete onim drugim putem, čisto da vidite šta bi se dogodilo.

Inat ili utešna sloboda izbora?Ako je prethodno veče provod bio dobar, on nije kompletan ukoliko sutradan ne pozoveš bar jednog od saučesnika u zločinu, raspitaš se za njegovo junačko zdravlje, zajednički pretresete hajlajte i kukate malo jedan drugom da bi vam bilo lakše.

Jedan od načina na koji to radimo drugari i ja:

"How are ya?" (karikirani južnjački naglasak)

"Havarija."

Slaže se uz nameštajU svakom većem gradu preko grane moja obavezna usputna stanica je knjižara sa knjigama na stranom jeziku.

Taj ritual upražnjavam još od mitskih tura po Trstu sredinom osamdesetih. Tokom godina, po berićetnom safariju istakli su se, razumljivo, Zagreb, Ljubljana, Minhen, London, Njujork.

Od niza pasija iz detinjstva, jedino je jurnjava za knjigama na engleskom konstanta koja ne prolazi.

Radiohead, na split skrinuKao u nekoj zlokobnoj naučnofantastičnoj viziji, budimpeštanski Sziget festival je kolektivni entitet koji je, vremenom razvivši sopstvenu svest, počeo da živi nezavisnim životom.

Nema te visine sa koje možete da sagledate šta se sve u isto vreme na njemu dešava. Mogu samo da zamislim organizacijsku noćnu moru. Ili ne mogu.

Put kojim se ređe ide: ulaz na SzigetPoslednji put sam bio na festivalu po imenu Sziget od 14. do 21. avgusta 1997.

Izdržali smo punu nedelju, po dvanaest aktivnih sati dnevno, uz pomoć galskog enerdži-koktela "točeno pivo/unikum/prašina".

Šta se u međuvremenu izmenilo? Nestao je prefiks "pepsi" iz zvaničnog imena festivala, iskorenjena je prašina, a ako želite da se klatite, morate vizu da tražite (kako sam došao do svoje zaslužuje poseban napis).

Iako ne sumnjam da će pružiti dovoljno materijala za bogat izveštaj, ove godine idem na jedan penzionerski dan. Što kaže crtać, nekad sam bio strašan dasa, a sada sam samo mlakonja.

the good the bad and the ugly: eci peci pecTelevizijska serija Lost imala je iritantno neujednačen raspored emitovanja na matičnom tlu prošle sezone. Pauze su se kretale od "običnih" (preskočena sedmica), do one zločinačke petonedeljne oko Nove godine.

Iako je trebalo da mi bude frka - a svima iz mog bližeg i daljeg okruženja jeste bila - krizu nekim čudom nisam osetio jer sam se trudio da ne mislim o tome. Budući da je taktika upalila, primenio sam je i na letnji raspust. So far so good.

Mickey Spillane (1918-2006)"Dok sam za šankom ispijao viski, nadao sam se da osoba koja je pila iz čaše pre mene nema zaraznu bolest." Ili već tako nekako.

Ne zamerite ako nisam precizan, parafraziram iz sećanja - iako veoma živog - na prvo pojavljivanje privatnog detektiva Majka Hamera u romanu Ja, porota iz 1946., koji sam čitao, brat-bratu, pre dvadeset godina.

U istoriji "grube škole krimića", ostao je najgrublji. Majk prvo taba, onda pita za zdravlje. Muška grubost i glupost, ženska zavodljivost i prevrtljivost, pesnice i grudnjaci - sve je bilo predimenzionirano. Takav je bio i Miki Spilejn, Hamerov tvorac, veći od života.

Pionir 10Jedan moj srednjoškolski drugar je govorio: "Dok god ti pesak krcka među zubima, znaš da si u Subotici."

Naravno, mislio je na jedinstveni šmek života na teritoriji Subotičke peščare, ali i na nepobedivi magnet grada koji ti ne dozvoljava da ga lako napustiš, ili da se otrgneš njegovom uticaju, želeo to ili ne.

Završno veče festivala na pozornici sa pratećim programom zvanim Mladi autori Evrope bilo je posvećeno varoši-domaćinu u velikom stilu.

JarboliGlasio je kompliment pevača subotičkoj publici tokom koncerta. Nije mala stvar.

Ali, zasluge najviše idu samoj grupi Jarboli, koja je prvo uspela polagano da ispuni travnjak ispred bine, a onda i da ga raspleše. Leto je stiglo i u najhladniji džep Palićkog jezera, onaj oko Jedriličarskog kluba.

Sad je sve kako treba.

Pozornica Mladi autori EvropeKažu da je akcija u filmovima Brajana de Palme ubedljivija nego kod većine režisera jer se ovaj trudi da vam dočara prostor u kome se ona odigrava i tačnu poziciju svakog aktera.

Sve vreme trajanja Palićkog filmskog festivala, stvari se dešavaju na različitim lokacijama: imate Letnju pozornicu u šumi, na kojoj idu filmovi glavnog programa (Ken Louč, Nil Džordan, austrijsko-švajcarsko-nemački film Slumming koji mi svi hvale, United 93), nekoliko pratećih programa pored ovog za koga sam se ja zakucao, većina u gradu, pa i događaj po imenu Summer 3P, uz termalni bazen na Muškom štrandu gde svako veče imate di-džej aktivnosti (MKDSL, Palotai, Chris Carter).

Zombie Girl i Oleg Gitarkin, Messer ChupsDrugo veče na pozornici/stejdžu Mladi autori Evrope bilo je rusko po svemu, pa i vremenu.

Protiv neočekivano ljute hladnoće borili smo se domišljato: pozajmljivanjem odeće, preklinjanjem zakasnelih da usput ponesu rezervne slojeve, kombinovanjem sedenja i stajanja (ne preporučujem sedenje), varanjem (brzim svraćanjem u unutrašnjost Yachting kluba po dozu toplote i dima). I, ko voli, "alkiholom".

Dva filma, jedan koncert. (Belo)rusi dolaze.

PopečiteljiBudući da sam poreklom iz kraja, taj Palićki filmski festival je tokom godina nekako postao rutinska stvar u mom životu. Kako i ne bi, trinaesta inkarnacija, ej. Budi uspomene.

Na primer: pre više godina, dok sam se sa drugarima iz sveg glasa smejao fazonima iz Čovek ujeo psa, dva reda lokalnog krema duboko uvređeno filmom, pre nego što je demonstrativno napustilo projekciju, pogledalo nas je s takvom količinom gađenja, neverice i šoka... kao da smo im ujeli psa. Pa onda ludi dabl-bil ludog Dejvida Linča do duboko u noć (Lost Highway i Eraserhead). Ili zamislite premijeru Umri muški 3 pod otvorenim nebom, na jednom legitimnom festivalu. Neprocenjivo.